U VINČU STIŽU MAŠINE KAKVE BEOGRAD DO SADA NIJE IMAO! Nabavljena najsavremenija vozila koja će raditi na postrojenju!

Nakon održane sednice Stručno-operativnog tima gradskog Štaba za vanredne situacije povodom požara koji je izbio na deponiji Vinča, gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić izjavio je da na terenu u ovom trenutku i dalje dejstvuje vatrogasno- spasilačka brigada sa tri vatrogasna vozila i sedam vatrogasaca. Ono što je veoma bitno je da u periodu od 20 časova 8. avgusta do 13 časova 9. avgusta nisu zabeležene povećane koncentracije suspendovanih čestica u vazduhu

- Broj vatrogasnih vozila i vatrogasaca je smanjen u odnosu na jučerašnji dan jer je uporedo angažovano sedam radnih mašina teške mehanizacije koje vrše zatrpavanje već ugašenih površina zemljom. Ekipe gradskog Zavoda za javno zdravlje u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine i ostalim institucijama nastavljaju sa intenzivnim praćenjem kvaliteta vazduha i stanja na terenu. I dalje ćemo izlaziti sa svim neophodnim informacijama pred građane kako bi javnost bila upoznata sa celokupnom situacijom - izjavio je gradonačelnik Radojičić.

Dok se Beograd gradio i postajao prava metropola, jedan problem neprestano je guran pod tepih - tačnije, bivao je skrajnut između padina gročanske obale Dunava, a to je deponija Vinča. Požar koji je prekjuče izbio na ovoj deponiji nije prvi, i to nije problem koji se sada pojavio - Vinča je višedecenijska muka Beograda i smeće koje se taloži gorelo je i pre devet godina, pa i u ranijim periodima.

Tako je, prema zvaničnom izveštaju MUP, 21. 7. 2012. izbio požar na oko 3.000 kvadratnih metara.

Prema našim saznanjima, u periodu od 2008. do 2012. godine je takođe bilo dimljenja deponije, ali i požara, koji su često bivali zataškani.

Foto: Goran Vesić/Facebook

Hrpa otpada koju dovoze brojni kamioni sa smećem po dosadašnjem načinu rada doslovno se gomila, sabija i tako skladišti pod vedrim nebom na uzvišenju iznad Dunava. Ostatke hrane koriste ptice, a tečni delovi otpada polako se odvajaju i slivaju.

Treba napomenuti da se količina smeća koja na deponiju pristiće povećava. Tako je  na deponiju Vinča 2009. godine dovezeno ukupno 737.533 tona raznog otpada (komunalnog, građevinskog i inertnog), a 2019. godine na deponiju Vinča dovezeno je ukupno 2.131.466. tona raznog otpada.

Količine otpada i opterećenje deponije se u poslednjih deset godina značajno promenilo, a time se naravno i mogućnosti za pojavu požara povećavaju, ali i obim posla i brzina reagovanja u sprečavanju pojave otvorenog plamena.

Otpad koji stigne sada sabija kompaktor iz 2008. godine. Ova mašina se koristila po potrebi i za premeštanje otpada, kao i za gašenje požara. Zrela je za kompletan remont.

Na deponiji radi i bager iz 2011. godine koji bi trebalo da uređuje puteve i čisti odvodne kanale, ali i on je korišćen za druge svrhe, pa tako i gašenje požara.

Od radnih mašina tu je i utovarivač iz 2010. godine, kao i dva buldožera iz 2017. koja nisu u funkciji, piše Telegraf.

Međutim, na deponiju su nedavno stigli moderni kamioni i mehanizacija kakve Beograd dosad nije mogao da priušti.

Trajno rešenje za ovu deponiju je javno-privatno partnerstvo i izgradnja potpuno novog postrojenja koje je u skladu sa evropskim standardima za odlaganje smeća.

Francuzi i Japanci (kompanije "Suez" i "Itoču") sa kojima je potpisan ugovor imaju zadatak da zatvore i saniraju postojeću deponiju, tako da ona više ne predstavlja nikakvu opasnost. Oni su nabavili i najsavremenija vozila, odnosno radne mašine koje će ubuduće raditi na postrojenju.

Smeće će se tretirati tako da otpadne vode iz njega budu prečišćene pre ispuštanja u Dunav, dok će gasovi koji se stvaraju od smeća, a imaju energetski potencijal, biti korišćeni za pretvaranje u električnu, pa i toplotnu energiju.

Pokrenut je ozbiljan posao vredan 375 miliona evra, a kako bi se koristila električlna i toplotna energija grade se i posebna postrojenja i cevovodi.

Postojaće i postrojenje za preradu građevinskog otpada.

Ovakvo tretiranje smeća u budućnosti značiće da će i požari na deponiji, kao jedan od gorućih problema koji tinja skoro 5 decenija, konačno biti rešeni. Gasovi koji se stvaraju unutar deponije jednostavno će biti iskorišćeni za proizvodnju energije koja će se vraćati kroz dalekovode u grad.

Kako nastaju požari na deponijama?

Na svim svetskim gradskim deponijama mogu da se dogode požari.

Do vatre na gradskim deponijama dolazi kao posledice isparavanja prirodnih gasova koji nastaju procesom truljenja biorazgradivog i klasičnog komunalnog otpada.

Raspadanjem odloženog otpada u telu deponije dolazi do sagorevanja, sleganja zemljišta, formiranja vazdušnih džepova i često pucanja tla i pojave klizišta. Kada prirodni gasovi dođu u kontakt sa kiseonikom, a usled visokih spoljašnjih temperatura može doći do pojave vatre.

Takođe na zapaljivost otpada utiče i odlaganje boca pod pritiskom kao naprimer boce od dezororansa, koje izložene suncu pucaju i varniče. U takvim situacijama najvažnije je brzo reagovati.