UMRO JE DRUG TITO! Pre tačno 39 godina, ova rečenica je PROMENILA SVE!

Danas je tačno 39 godina od smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Nacionalni servis, RTS, objavio je tekst o ovom državniku i vojskovođi, koji prenosimo. 

Kada čujete reč TITO, šta vam je prva asocijacija? SFRJ, blagostanje, drug-gospodin, komunizam, maršal, ponos ili zločinac. Odgovori zavise pre svega od životnog doba i sećanja na vreme u kome se živelo ili o kome je pričano.

Oni koji ga pamte po dobru sećaju se priče o svinjskoj glavi i sankanja u drvenoj karlici, sleta i štafeta za Dan mladosti, pokreta Nesvrtanih, socijalizma i radničke klase, bratstva i jedinstva, ORA...

Za njih je Tito bio ljubimac sveta, najveći sin naroda i narodnosti za čijeg doba su imali bezbrižno detinjstvo i mladost, siguran posao i platu, plavi dres i crveni pasoš u džepu sa kojim su mogli svuda u svet, a vraćali su se uvek u Jugu.

Foto: printscreen

Sa druge strane za neke je asocijacija na Tita - Goli otok, Ustav iz 1974., crveni revolucionar, ubica i anarhista, čovek ukradenog identiteta, špijun i zatvor zbog vica ispričanog u kafani u kome se i ne spominje drug Stari.

Ako izuzmemo ekstreme od onih koji su Tita smatrali "drugim ocem" i one koji su u njemu videli "najvćeg zlikovca" danas ga nostalgično pamte samo oni koji su odrastali u zlatnom dobu jugoslovenskog socijalizma '60-'80 godina prošlog veka.

Zaobišle su ih gladne posleratne godine, trumanova jaja, nacionalizacija i čistke posle Inforbiroa. A zapravo to je bilo zlatno doba modernog čovečanstva i... jeftinih kredita. Posle je sve došlo na naplatu.

Mali neštasluci velikih ljudi

U duhu jednakih mogućnosti za sve, u vreme socijalizma brižno su negovane priče o skromnom ali lepom detinjstvu velikog vođe.

Sadašnji pedesetogodišnjaci tako pamte pre svega priču o malom Joži i svinjskoj glavi. priča teče ovako...

Josip Broz odrastao je u siromašnoj porodici sa puno dece. Pečenica (mesa) bila je zagarantovana samo za Božić. U kući Brozovih to je bila svinjska glava koja se obešena suši na tavanu. Klati se i čeka Božić. Nestrpljivi su samo mali ukućani.

Jednoga dana roditelji su otišli podalje, u rodbinu, i ostavili decu samu kod kuće. Deca su posle nekog vremena ogladnela a mali Jože je rešio da stvar uzme u svoje ruke i kao najstariji nahrani braću i sestre.

Foto: Public

Popeo se na tavan i skunuo svinjsku glavu. Usledio je čuveni recept od tri sastojka: svinjska glava, voda i brašno.

Mali Jože je u ključalu vodu ubacio svinjsku glavu, malo brašna i kuvao tako oko dva sata. Ostalo je legenda, koja kaže da su se deca najela "da je sve pucalo". Ali kako je jelo bilo masno, za nenaviknute dečje stomake, svi su se toliko previjali i jaukali, uključujući i Jožeta da ga majka po povratku kući nije ni istukla.

Priču je prvi plasirao Vladimir Dedijer u knjizi "Josip Broz Tito, prilozi za biografiju" a u obaveznu školsku lektiru stiže posredstvo "Priča o Titu" France Bevka. Ono čega se još sećaju o malom Joži je i sankanje u naćvi, drvenoj karlici ovalnog oblika u kojoj se mesio hleb.

Tako su generacije dece stasale u vreme socijalizma na zimskom raspustu, odlazeći kod svojih baka i deka na selo, obavezno isprobavale spust u drvenoj hlebari.

Soba 275

Titovi savremenici voleli su da kažu kako je najviše voleo vlast, žene i dobar zalogaj. Tvrde da je za te tri stvari bio rođeni talenat.

Na pitanje koliko se puta Tito ženio većina se ne bi dosetila.

To je isto kao kada danas neko pita da nabrojite industrijske revolucije. Svi će se setiti prve i poslednje - četvrte industrijske revolicije, poznatije kao digitalna. Tako i kod Tita.

Foto: printscreen

Svi znaju za prvu Pelagiju "Polku" Belousovu koja mu je rodila sina Žarka. Gotovo niko ne pamti ime Ane Koenin, nemačke komunistkinje koja je posle hapšenja muža, takođe visokog komunističkog funkcionera, sklonjena u Moskvu. U čuveni "Luks" hotel Kominterne.

Tito je u tom hotelu živeo godinama u sobi 275 na četvrtom spratu. Kažu da su se mnoge komšije iz hotela tiskale u zajedničkoj kuhinji na kraju hodnika kada "drug Valter kuva".

Ana je u Moskvu stigla kao Elza Kenig a kako su u hotelu svi imali lažna imena upoznavši Josipa Broza kao Fridriha Valtera udala se za njega pod pseudonimom Lucija Bauer.

Njihov brak (čija je legalnost upitna zbog lažnih imena) potrajao je manje nego prvi jer je Tito vraćen "na ilegalni rad" u Jugoslviju a Luciju su sovjeti godinu dana kasnije streljali u jeku Velike čistke koju je osmislio i njome rukovodio Josif Staljin.

Treću ženu Hertu Has Tito je upoznao 1937. u Parizu u regrutnom centru za španske dobrovoljce. Herta mu je donela lažne isprave.

Ljubav se rasplansala dve godine kasnije u Istanbulu, po povratku iz Moskve, gde mu je Herta ponovo donela pasoš sa kojim je mogao da se vrati u Kraljevinu Jugoslaviju.

Foto: Darko Cvetanović

U braku su dobili sina Mišu a njihov brak je zamro 1943. na zasedanju AVNOJ-a u Jajcu gde je zatekla Davorjanku Paunović. Posle kraja Drugog svetskog rata i smrti Davorjanke Tito je tražio da mu se Herta vrati ali je ona to odbila. Navodno mu je na pismo od 16 strana kratko odgovorila: 'Herta Has kleči pred muškarcem samo jednom u životu', nakon čega je usledio i zvanično razvod. Kasnije se ponovo udala i imala još dvoje dece. Ostala je po strani, uzdržana do smrti 2010. godine.

Najpoznatija žena u životu Josipa Broza bila je ipak Jovanka. Venčali su se 1952. i ostali u braku do Titove smrti 28 godina kasnije, iako su je poslednje tri godine komunistički funkcioneri odstranili iz Titovog okruženja.

Iz perioda sa Jovankom ostali su upamćeni banketi za strane državnike, glamurozne proslave Novih godina, putovanja po svetu i pregršt fotografija. Neretko su fotografije pravljene u neformalnom okruženju rezidencija, parka, prijatelja i kuhinje.

Kao veliki hedonista uz omiljeni odležali Čivas i kubanske cigare Tito je uživao u hrani. Pre svega mešavini kuhinja hrvatskog zagorja sa primesama slovenačke i austrijske kuhinje.

Foto: Informer

Voleo je zagorske štrukle iz rodnog kraja, kafu bez šećera a od vina, kažu da je najviše voleo Cviček. Vino pravljeno u podjednakoj meri od crvenog i belog grožđa, kiselkastog ukusa (neki bi rekli da kada je nedovoljno balansirano vuče na vinsko sirće), manje koncentracije alkohola ali i šećera zbog čega je pogodno i za dijabetičare.

Iako su ga Slovenci u međuvremenu brendirali kažu da je ono nalik štajerskom "šilheru". Ivan Ivanji u knjizi "Titov prevodilac" navodi anegdotu u kojoj Titu tadašnji austrijski ambasador u SFRJ Karl Hartl rekao da 'šilher nije vino, šilher je pogled na svet!'

Službena biografija

Najveći sin naroda i narodnosti rođen je najverovatnije 7. maja 1892. ali kako su deca upisivana kasnije pod datum rođenja podveden je 25. maj.

Godinama kasnije tog datuma cela jugoslovenska nacija sletovima i štafetama proslavljala je Titov rođendan odnosno Dan mladosti.

Vrhovni komandant i prvi i jedini doživotni predsednik SFRJ bio je poštovan i rado viđen gost u celom svetu. Nakon što je Josifu Staljinu rekao odlučno "Ne" 1948. godine usledila je pomoć sa Zapada.

U posleratnim gladnim godinama ostaće upamćena "trumanova jaja" slata u prahu, "tačkice" za hranu i odeću ali i mučne godine čistki onih koji su ostali verni savezu sa Staljinom i Sovjetima.

Foto: Darko Cvetanović

60-te i 70-te prošlog veka ostaće upamćene pre svega po pokretu Nesvrtanih čiji su Tito i Jugoslavija bili osnivači.

Upravo taj period, sve do njegove smrti, ostaće upamćen i kao period najvećeg preporoda i blagostanja zemlje iz koje su svi mogli da putuju, idu na more, školuju se i nađu posao.

Kada je umro 4. maja 1980. godine ispratila ga je cela Jugoslavija a u Beograd se na sahranu sjatila svetska politička elita.

Na njegovoj sahrani bili su predstavnici iz 127 zemalja sveta. Među njima je bilo monarha, diktatora i predsednika a zbog broja i značaja prisutnih smatrana je najvećom sahranom jednog državnika.