GRAĐANI SRBIJE NAJVIŠE OD BANAKA UZIMAJU KEŠ I STAMBENE KREDITE! Prosečan Srbin zadužen 1.231 evro! Slovenci duguju 4.998, a Hrvati 3.990 evra

Bolji životni standard i stabilniji prihodi doveli do toga da narod u Srbiji može da podiže veće pozajmice, kaže ekonomista Mlađen Kovačević

Svaki građanin naše zemlje u proseku je zadužen 1.231 evro, a ukupno bankama dugujemo 8,63 milijarde evra!

U regionu, najviše su zaduženi Slovenci - 4.998, pa Hrvati sa 3.990 evra. Na dnu liste je Severna Makedonija s dugom od 1.207 po glavi stanovnika.

Foto: Informer

Stručnjaci tvrde da je veći iznos kreditnog duga kod građana pokazatelj da ljudi imaju veće plate i siguran posao.

Bolji standard

Najviše se uzimaju keš krediti, koje trenutno vraća milion građana, dok stambeni kredit otplaćuje 118.379 ljudi. Uprkos tome što su građani više zaduženi nego ranijih godina, prema podacima finansijskih institucija, svoje obaveze isplaćuju redovnije.

Foto: Informer DN

Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da su bolji životni standard i stabilniji prihodi doveli do toga da ljudi mogu da podižu veće pozajmice.

- Rast BDP-a u poslednje dve godine, bolji standard i veće plate odslikavaju se i na veću kreditnu zaduženost. Ljudi bolje žive i zarađuju, imaju stabilan posao i prihod, i samim tim mogu da podižu veće kredite, bilo da je to za automobil, putovanje ili početak nekog novog posla. Uz to su kamate manje nego ranije jer i banke žele da što više novca pozajme građanima kroz kredite. Nadam se da će pošto je država već duže vreme finansijski stabilna banke dodatno smanjiti kamatu i da će građani moći da podignu još kredita i ulažu u proizvodnju. To je dobitni recept da budemo jaka i uspešna zemlja - smatra Kovačević.

Foto: Informer DN

Sa njim se slaže i profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Zoran Grubišić, koji napominje i da se broj "loših" kredita u kojima se kasni sa otplatom smanjio čak sedam puta.

Porasle plate

- Kada imate situaciju da je zaduženost građana veća iako su banke rigoroznije prilikom odobrenja kredita, onda je jasno da su plate porasle, kao i standard, i da je ekonomija stabilna. Da građani nemaju veće plate i stabilnije poslove, banke im ne bi odobrile ovoliki novac. Tu imamo i značajan skok minimalca, koji će biti veći od 30.000 dinara, što je doskoro bila misaona imenica. Izuzetno je dobro i što je značajno smanjen broj "loših" kredita u kojima se kasni sa otplatom. Taj procenat je sada tek 3,1 odsto, a pre sedam-osam godina bilo ih je više od 22 odsto - kaže Grubišić.

 

Predsednik Udruženja "Efektiva" Dejan Gavrilović kaže za naš list da su građani počeli redovnije da plaćaju rate i da zbog toga imaju "čist" kreditni biro i mogućnost da uzmu više pozajmica.

- Građani su svesni da moraju redovno da plaćaju rate ako žele i u budućnosti da uzimaju kreditne proizvode. Uz to, tu su i izvršitelji, koji bez problema zakucaju na vrata i plene stan i stvari, pa ljudi ne žele da rizikuju da ostanu bez krova nad glavom. Takođe, očigledno je i da banke spuštaju kamatu kako bi privukle što veći broj klijenata - kaže Gavrilović.