VIDEO SAM GA SA NOBELOVOM NAGRADOM U RUKAMA! Direktor Matematičke gimnazije ne može da prežali svog najboljeg đaka

Svet je izgubio jedan vanserijski talenat. Već sam mogao da ga vidim sa Nobelovom nagradom u rukama. Uvek sa osmehom na licu, bio je potpuno uveren da će pobediti bolest. Polagao je ispite i bio najbolji student na Kembridžu, družio se, izlazio, pomagao mlađim studentima, putovao, kao da mu nije ništa. Ima nešto u tome da najbolji često odlaze prerano

Ovako legendarni direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović govori o smrti svog bivšeg đaka i najboljeg učenika ove škole Mihajla Sporića (22), koji je preminuo nakon dvogodišenje borbe s karcinomom pluća, u noći između četvrtka i petka.

Univerzitet Kembridž, gde je Mihajlo bio student završne godine na odseku prirodnih nauka i nosilac nagrade Triniti koledža za prirodne nauke, objavio je trodnevnu žalost i predlog da se ustanovi nagrada u njegovu čast.

Mladić koji je bio najbolji mladi srpski fizičar, u Srbiji je upisao dva fakulteta, Fizički i Elektrotehnički, dok je istovremeno studirao u Velikoj Britaniji. Samo mesec dana pre nego što će krenuti na koledž, dijagnostikovan mu je rak pluća. Univerzitet mu je odmah obezbedio sve potrebne uslove, smeštaj i negu. Njegovi roditelji i mlađa sestra imali su smeštaj i sobu pored njegove, sve vreme tokom studiranja i lečenja.

Foto: V. Jović/Printscreen

- Dok je trajalo lečenje i mnogobrojne operacije, on je učio i profesori su dolazili kod njega u sobu kako bi mu držali predavanja - kaže Srđan Ognjanović.

- Svi su bili opčinjeni njime, jer ne samo što je polagao sve ispite, već je dobijao najviše moguće ocene.

Nije želeo da bilo ko zna da je bolestan, jer je sve vreme verovao i bio ubeđen da će ozdraviti.

- Nijednog momenta nije odustao - kaže Srđan Ognjanović. - Prošle godine mu je bilo mnogo bolje i svi rezultati su bili dobri. Svi smo se nadali da je najgore prošlo.

Ali podmukla bolest se vratila pre mesec dana i stanje mu se naglo pogoršalo. Njegova drugarica sa takmičenja iz fizike Aleksadra Dimić poslednji put je videla Mihajla pre mesec dana u Parizu.

- Tada nije mogao da leti avionom zbog nedavne operacije na srcu i komplikacija sa nakupljanjem vode - kaže Aleksandra. - Ipak, i tada je bio nasmejan i izgledao je dobro. Verujte, od kada ga poznajem, nikada ga nisam videla bez osmeha. Samo nekoliko nedelja posle susreta, stanje mu se naglo pogoršalo.

Foto: wikipedia.org

Aleksandra kaže da se ne zna da li je bio bolji drug, student, brat svojoj mlađoj sestri...

- Imao je sve kvalitete koje jedna osoba može da ima - kaže Aleksandra. - Držao je nastavu mlađim učenicima, organizovao zabave i društvene igre na svakom putovanju na kojem smo bili. On je bio onaj koji uvek ustupa pola svog kofera kako bi se na put ponele sve moguće društvene igre, od "monopola" do karata. Neverovatno je koliko je uz sve to bio uspešan.

Sa tugom u glasu, Ognjanović potvrđuje priču Mihajlovih najbližih.

- Mnogo je đaka kroz ovu školu prošlo, ali verujte da niko nije bio kao on. Ko ga nije znao, ne može to ni da zamisli. To je takva kombinacija talenta, šarma, lakoće, uspešnosti. Kad prođe kroz hodnik onako visok, lep, sportista, neka dobrota isijava iz njega. Svirao je klavir, trčao polumaraton, imao devojke... Još kada znate da je on najuspešniji učenik kojeg je ova škola imala, tuga je još veća.

Mihajlo je sa svojim nekadašnjim direktorom delio privatne dogodovštine i uspehe.

- Nikada neću zaboraviti kada mi je pričao o putu u Njujork sa drugaricom. Platili su to novcem od stipendije, i za njih je to tada bio ogroman doživljaj. Njegove živopisne priče, o tome kako su se snalazili za smeštaj i šta su sve videli, ostale su mi u živom sećanju. Uopšte, svaki razgovor sa takvom osobom je poseban - kaže Srđan Ognjanović.

Foto: V. Jović/Printscreen

Mihajlo je bio nosilac Vukove diplome iz Matematičke gimnazije, Svetosavske nagrade, dobitnik zlatnih medalja na međunarodnoj Olimpijadi iz fizike u Švajcarskoj, na takmičenjima u Kazahstanu i Rumuniji. Sa Međunarodne olimpijade iz fizike u Cirihu, Mihajlo je doneo zlatno odličje 2016. godine. Godinu dana kasnije proglašen je za mladog heroja Srbije.

Postoji mogućnost da Mihajlo bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, ali zasada zvaničan zahtev nije podnet. Sa njegovog ispraćaja, umesto cveća, sav prihod biće uplaćen Fondaciji za decu obolelu od raka NURDOR.

- Mihajlova porodica nas je obavestila o tome da će pozvati sve ljude da umesto cveća uplate donaciju na naš račun - potvrđeno je "Novostima". - U ime svih mališana koji se trenutno leče u Srbiji, zahvaljujemo im na ovom humanom gestu.