VELIKA PROMENA OD NOVE GODINE za više od 10.000 radnika u Srbiji

Potpuno ukidanje Zakona o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, koje će, prema rečima premijerke Ane Brnabić, Vlada verovatno predložiti na kraju ove godine, moglo bi da donese stalni posao za više od 10.000 ljudi na stručnim poslovima, neophodnim za funkcionisanje institucija u punom kapacitetu.

Nebojša Pejčinović iz sindikata Nezavisnost kaže da su u tom sindikatu sa odobravanjem primili vest o ukidanju zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Efekti tog Zakona, donetog 2014. godine, nisu bili samo u racionalizaciji nego i u drastičnom smanjenju zaposlenih. Zato su se, kaže on, za njegovo ukidanje zalagali još početkom ove godine, pošto su ekonomski pokazatelji u državi tome išli naruku.

- Analizirajući situaciju na nivou celokupnog javnog sektora konstatovano je da je u određenim delatnostima, naročito u zdravstvu, nedostatak kadrova, posebno odliv mlađe populacije, veoma zabrinjavajuć. Ništa bolja situacija nije ni kada su u pitanju državni službenici u određenim državnim organima, kao što su Poreska uprava, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, u mnogim sudovima - kaže Pejčinović za Sputnjik.

U Geodetskom zavodu je, kako podseća, teška situacija bila do ove godine, kada je ipak raspisan konkurs, pa je taj nedostatak od skoro 20 odsto sistematizovanih mesta nadoknađen.

Teško je i u sektoru socijalne zaštite, gde je broj socijalnih radnika sveden na minimum koji dovodi u pitanje adekvatan rad tih službi.

Desetkovani su, dodaje on, i mnogi organi na lokalnom nivou.

Zato on smatra da će odluka o ukidanju zabrane zapošljavanja doprineti ne samo da mnoge javne službe funkcionalnije posluju, nego će uticati i na sprečavanje migracija.

Na pitanje koliko bi novih radnih mesta donelo ukidanje zabrane zapošljavanja, Pejčinović odgovara:

- Naše su procene da bi to u ovom trenutku moglo da dovede od 10.000 do 15.000 novih radnih mesta za kojima zaista postoji potreba. Na tim radnim mestima neko već radi, ali pod ugovorima koji su zaista diskriminatorski. Ako ljudi kroz ugovore o privremenim i povremenim poslovima rade poslove državne uprave ili upravni postupak, što je sporno i sa zakonskog osnova, zar nije logično da oni budu vrednovani kao i svi oni drugi koji su u stalnom radnom odnosu, ako već taj posao radi i ako postoji potreba za takvim radnim mestom - mišljenje je Pejčinovića.

Foto: Pixabay

To bi, praktično, značilo da bi od velikog broja onih koji u javnom sektoru rade pod ugovorom u stalan posao bilo prevedeno desetak hiljada onih koji rade na stručnim poslovima, koji su neophodni da bi sistem ili institucija radili u svom punom kapacitetu, objašnjava sagovornik Sputnjika.

On podseća da je, kada je zakon donet, bilo 560.000 zaposlenih u javnom sektoru i da je broj zaposlenih pao u odnosu na tu cifru za 100.000. Dodaje, međutim, da je o ciframa nezahvalno govoriti jer je po našem zakonu zaposlen samo onaj ko je u stalnom radnom odnosu, ili radi na određeno.

Podaci o broju zaposlenih su, kaže, verovatno dostupni Ministarstvu državne uprave, koje je radilo na tim analizama, ali generalno nema ih ni Zavod za statistiku, ni druge institucije koje se time bave.

Pejčinović napominje da zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, praktično, traju od 2009. godine. Od tada do donošenja Zakona o zabrani zapošljavanja 2014. godine, svake godine je Vlada donosila odluke o maksimalnom broju zaposlenih po organima, koje su išle u pravcu smanjivanja radnika.

Nikakvog zapošljavanja u javnoj upravi po donošenju Zakona nije bilo pune tri godine, pa su, kako kaže, u vojsci bili suočeni sa problemom da su zbog penzionisanja ljudi mnogi poslovi i pitanja u oblasti odbrane bili dovedeni u pitanje.

- Onda se na kraju sa svim tim odlivima došlo na nekih 460.000 zaposlenih, što je pokazalo da mi u ovom trenutku na osnovu broja stanovnika, privrednog rasta i ostalih kriterijuma imamo manje zaposlenih u javnoj upravi na hiljadu stanovnika nego što je to prosek u Evropi - primetio je sagovornik Sputnjika.

On je ukazao na još jednu dobru stranu ukidanja zabrane zapošljavanja. Ona će u značajnoj meri da doprinese jednom od pravaca reforme javne uprave, odnosno administracije. Reč je o digitalizaciji, koja je vezana za nove tehnologije i nova znanja i veštine, što je prijemčivije mladim ljudima. Pejčinović napominje da su oni u ovom trenutku spremniji da se uhvate ukoštac sa izazovima e-uprave, nego što su to trenutno zaposleni, čiji je prosek starosti 52-53 godine.