OVAKO JE STVARNO IZGLEDAO SVETI NIKOLA! Otvorili grobnicu, NJEGOVE MOŠTI OTKRILE KROZ KAKVE JE MUKE PROŠAO!

Pravoslavni hrišćani danas slave Svetog Nikolu, jednog od najvećih pravoslavnih otaca ranohrišćanske crkve. Kako stara poslovica kaže, pola Srba slavi, druga polovina ide na slavu. To mnogo govori o poštovanju koje ovaj svetac uživa u srpkom narodu

O fizičkom izgledu svetitelja i svetiteljki obično sudimo preko ikona, koje su oslikane po šablonu, strogih pogleda, gotovo uvek istih karakteristika lica, izgleda nosa, usana, brade... Međutim, i ti ljudi koje smatramo svetima su jednom hodali zemljom baš poput nas, a njihove mošti mogu mnogo da nam kažu o tome kako su živeli. Godine 1953, sveštenstvo crkve u Bariju, u Italiji, rešilo je da otvori svoju najveću svetinju - grob Svetog Nikole. Vlaga je pretila moštima ovog velikog svetitelja, i prioritet je bio da se saniraju sva oštećenja koje su vekovi i voda naneli njegovim zemnim ostacima.

Restauracija je završena posle četiri godine, a tom prilikom je profesor anatomije Luiđi Martino postao prvi i i jedini naučnik koji je uradio detaljnu osteološku analizu moštiju Svetog Nikole. Rezultati njegove analize su iznenadili javnost, i pokazali su da je svetac izgledao gotovo identično svojoj predstavi na ikoni. Otkriveni su i mnogi zdravstveni problemi od kojih je patio ovaj veliki crkveni otac. Krajem 1957. godine ti rezultati su objavljeni u "Bolletino di San Nicola", u kome je Martino izložio zaključke istraživanja.

U grobnici je zatekao ostatke skeleta osobe koja je u vreme smrti imala između 75 i 80 godina. Bio je prosečne visine za to vreme, oko 167 cm, ali je u mladosti bio poprilično jake telesne konstrukcije, što ukazuje na fizičku snagu i aktivnost. Lice je široko, sa izraženim jagodičnim kostima, visokim čelom i izbočenom donjom vilicom. Nos je bio širok i frakturisan, što znači da je bio slomljen u nekom trenutku tokom života Svetog Nikole, a zubi su, kao što je i normalno za stare ljude bili u lošem stanju. Analiza zuba je donela zanimljive rezultate, pošto je pokazala da se svetac hranio isključivo vegetarijanski, tačnije strogo je postio i uopšte nije jeo meso.

Oštećeni zglobovi, kičma i grudne kosti svedoče o teškim mukama koje Sveti Nikola pretrpeo u zatvoru - bio je mučen istezanjem na točku, kao mnogi drugi hrišćani u vreme gonjenja. Radiološki pregled lobanje je otkrio veliko unutrašnje sabijanje kostiju dela lobanje. Martino je zaključio da su ove promene uzrokovane dugoročnom uticaju zatvora, hladnoće i vlage. Takođe je uočen teški artritis kičme i karlice.

Na osnovu tih rezultata urađene su i dodatne rekonstrukcije, od kojih je najpoznatija ona koju je uradila Karolin Vilkinson, ekspert za facijalnu antropologiju sa Univerziteta u Mančesteru. Na osnovu originalnih istraživanja italijanskog naučnika lobanji su kompjuterski dodata tkiva, koža i kosa, i time je stvoren verni model lica Svetog Nikole. Sveti Nikola (oko 270-oko 345), poznat i kao Nikola Mirlikijski ili Nikola Čudotvorac, je veliki svetac hrišćanske crkve. Poštuje se kao moćni čudotvorac, zaštitnik putnika, zatvorenika, siromašnih i dece.

EVO ZAŠTO JE SVETI NIKOLA NAJČEŠĆA SLAVA! Pola slavi, druga polovina ide, a evo što je to baš tako!

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. maja (prenos moštiju) i 19. decembra (dan smrti). Četvrtak je prema nedeljnom krugu bogosluženja u Pravoslavnoj crkvi posvećen Svetom Nikoli, kao i Svetim apostolima.

Prema žitijama, Sveti Nikola se rodio u grčkoj koloniji Patari u 3. veku (280. godine) u maloazijskoj rimskoj provinciji Likiji, oblasti koja je prema kulturi bila helenistička. Nikola je bio veoma religiozan od ranog detinjstva i svoj život je potpuno posvetio hrišćanstvu. Veruje se da je rođen u bogatoj hrišćanskoj porodici i da je imao prilike da stekne osnovno obrazovanje.

Njegov stric, episkop Nikola Patarski, proizveo ga je u čin čteca, a zatim u čin sveštenika, čineći ga svojim pomoćnikom poverio mu je predavanje učenja hrišćanske crkve narodu. Prema drugoj verziji, zahvaljujući čudu, odlukom sabora likijskih episkopa laik Nikola je odmah postao episkop Mire. U 4. veku je imenovanje na takav način bilo moguće.

Kada su njegovi roditelji umrli, Sveti Nikola je bogastvo koje je nasledio podelio siromašnima. Početak svešteničke službe Svetog Nikole pripisuje se vremenu vladavine rimskih careva Dioklecijana i Maksimilijana. Dioklecijan je 303. godine izdao naredbu kojom se legalizuje sistematski progon hrišćana širom carstva. Nakon što su oba cara abdicirala 305. godine, došlo je do promene u politici njihovih naslednika prema hrišćanima.

Nikola je bio zatvoren za vreme Dioklecijanovih progona, a oslobođen za vreme Konstantina Velikog. U zapadnom delu carstva Konstancije I Hlor okončao je progon hrišćana odmah nakon stupanja na presto.Posle prestanka progona hrišćanske zajednice su počele da se razvijaju. Nikola je u mladosti putovao u Palestinu i Egipat, a po povratku u Likiju, postao je episkop Mire. Borio se protiv paganizma, a samom Svetom Nikoli se pripisuje razaranje hrama Artemidi u Miri.