NJEGA NIKAKO NE UZIMAJTE ZA KUMA, EVO I ZAŠTO! Kumstvo se ne odbija, naš narod veruje da će se desiti nešto jezivo!

Kumstvo je danas jedna od glavnih odlika hrišćanstva i nešto bez čega se venčanja, krštenja, pa ni krsne slave ne bi mogle zamisliti. Ipak, reč je zapravo o običaju koji korene na ovim prostorima vuče još iz paganskih vremena.

Naziv "kum" poznat je svim Slovenima. U pisanim izvorima spominje se krajem IX veka, za vreme Petra Gojnikovića, neposredno posle primanja hrišćanstva. Kum je nekada bio posrednik između porodice i predaka, a crkva je prihvatila i prilagodila običaj i ukorenila ga u verovanju da je i Isus Hrist imao kuma – Svetog Jovana Krstitelja ("Kumim te Bogom i Svetim Jovanom", govori se kad se traži od nekoga da kumuje).

O tome koliko je kumstvo važno u našem narodu govore i izreke koje su se zadržale do današnjih dana: "Kum, pa Bog", govorilo se u nekim krajevima, dok su u drugim bili umereniji – "Bog na nebu, kum na zemlji". U nešto šaljivijem maniru kaže se i da “kum nije dugme”.

Kum je nekada bio samo jedan za čitav rod, ali danas svaka porodica ima svoga kuma. Kum je glavni svedok pred Bogom i ljudima na venčanju, on krštava decu, venčava decu i vezan je za tu porodicu sve do smrti kada bi kumstvo trebalo da nasledi njegov sin.

Foto: RINA

Stari kažu da je veliki greh odbiti kumstvo! Veruje se da će na taj način pojedinac navući veliku nesreću na svoju porodicu i da, ako odbije da bude kum detetu, nikada neće imati svog poroda.

Za kuma se kaže da je "rod rođeni", važniji od svakog pobratima i prijatelja. Sa njim se savetuje o važnim pitanjima i životnim problemima i ostavlja mu se na čuvanje kuća sa čitavom porodicom kada se odlazi na put, ili u rat. Sa kumovljevom se porodicom ne sklapaju brakovi jer već postoji srodstvo, po verovanjima i jače od krvnog. Svi članovi njegove porodice takođe su kumovi.

Kum se, kao duhovni otac, stara za duhovni put svojih kumčića. Kršteni kumovi su duhovni garanti crkvi da će deca koju su držali na krštenju, biti vaspitavana u hrišćanskoj veri. Kumstvo je svetinja i prenosi se sa generacije na generaciju i veoma retko prekida, samo ako nema više muških potomaka ili ako ih put odnese na različite strane sveta.

Ipak, nekada je do gašenja kumstva dolazilo i zbog svađa i razmirica, pa verovatno odatle potiče verovanje da se sa kumovima ne bi trebalo viđati često jer se na taj način izbegavaju konflikti. Slično, stari kažu da se za kuma nikad ne uzima komšija sa kojim se uvek može posvađati oko zemlje ili nekih drugih sitnica.