Otkriveno da korona UNIŠTAVA OVAJ ORGAN - DVE TREĆINE ZARAŽENIH UMRE, PREŽIVELI IMAJU TEŠKE POSLEDICE

Kako vreme odmiče, tako lekari objavljuju sve više podataka o koroni i grupama ljudi koji su najugroženiji tokom epidemije. Sada je otkriveno da je ona posebno pogubna po bubrege.

Koronavirus, osim promena na plućima, kod nekih pacijenata izaziva i akutnu bubrežnu insuficijenciju, koja se, kako kažu stručnjaci, čak u dve trećine slučajeva završava smrtnim ishodom. Zabrinjavajuće je da čak i pacijenti koji prežive koronu često imaju trajno oštećenje bubrega i prinuđeni su da idu na dijalizu do kraja života.

Na ovo je upozorila i Edita Stokić, direktorka KC Vojvodine, koja je istakla da se u toj ustanovi leče pacijenti sa teškom kliničkom slikom, kod kojih je uočena akutna bubrežna insuficijencija.

- Kovid infekcija, pored promena na plućima, daje i brojne manifestacije koje se odražavaju na rad drugih organa i organskih sistema. U KC Vojvodina leče se pacijenti koji imaju tešku i veoma tešku kliničku sliku i uočena je, između ostalog, i promena u funkciji bubrega, tj. akutna bubrežna insuficijencija - istakla je dr Stokić i ukazala na studije iz sveta koje to isto potvrđuju.

- Rezultati studija u Kini pokazali su da se ovaj problem javio kod 0,5 do 29 odsto teže obolelih pacijenata, a studija iz SAD je pokazala da ta brojka ide do 37 odsto. Ukoliko pacijent dospe u jedinicu intenzivne nege, akutno zatajenje bubrežene funkcije može da se javi u 78 do 90 odsto slučajeva - naglasila je dr Edita Stokić.

Foto: Informer - Zoran Sinko

I dr Rodoljub Marković, šef odeljenja hemodijalize u KBC Zemun, kaže za Kurir da sva stanja koja su povezana sa teškom upalom i koja liče na sepsu gotovo uvek dovode do popuštanja više organa, između ostalog i bubrega, pa na toj klinici imaju odvojene dijalizne resurse za rešavanje problema pacijenata koji su na respiratoru, a zahtevaju i dijalizu.

- Od tri do pet odsto pacijenata u respiratornim centrima, koji zahtevaju i lečenje dijalizom, pre infekcije imali su zdrave bubrege. U ovom trenutku imamo tri takva pacijenta. Pacijenti sa akutnom bubrežnom insuficijencijom spadaju u najtežu grupu i njihova smrtnost je najveća. Vi možete zameniti organ, dovesti pacijenta u dosta dobro stanje, produžiti mu život u intenzivnoj nezi još neko vreme, ali to ne garantuje preživljanje - objašnjava dr Marković i dodaje da je otkazivanje bubrega „marker težine oboljenja pacijenta“.

- Dve trećine takvih bolesnika, nažalost, umre. Unapred ne možete znati koja je ta trećina pacijenata koja će da preživi. Od njih, veliki deo ne oporavi bubreg, pa ostanu vezani za dijaliznu mašinu do kraja života. Jedan deo bolesnika, relativno mali, nastavi život, ali sa nekim stepenom hroničnog oštećenja i oni spadaju u grupu pacijenata koji u narednih pet godina imaju veći rizik od smrtnog ishoda - upozorava dr Marković.

UPOZORENJE BRITANSKOG VIRUSOLOGA

STOTINE HILJADA LJUDI ĆE IĆI NA DIJALIZU

I čuveni britanski virusolog Piter Piot, a koji se i sam zarazio koronavirusom, izneo je mišljenje da kovid 19 ostavlja ozbiljne posledice pre svega na bubrege i srce:

- Mnogi ljudi misle da kovid ubija jedan odsto pacijenata, dok drugi prođu samo sa simptomima nalik gripu. Međutim, mnogima će ostati hronični problemima sa bubrezima i srcem, a čak bi mogao da bude oštećen i ceo nervni sistem. Biće stotine hiljada ljudi širom sveta, a verovatno i više, kojima će biti potreban tretman kao što je bubrežna dijaliza do kraja života. Što više učimo o koronavirusu, to se postavlja više pitanja.