NISTE SAMI! Šest znakova da patite od kovid anksioznosti i kako da je ublažite

Pandemija koronavirusa utiče na sve segmente života, a a osim virusa većina ljudi je u paničnom strahu i od ponovnog zaključavanja

Situacija oko koronavirusa značajno utiče na osećanja a takođe može da bude štetna i po mentalno zdravlje.

Prvo zaključavanje širom zemlje bilo je šok za sistem za brojne ljude, morali smo da ostatemo unutra i mnogi nisu mogli da posete svoje najmilije ili da odu na posao. Povrh svega, mnogi ljudi su se borili protiv virusa ili su izgubili voljene osobe.

Profesorka Ivon Dojl, direktorka zdravstvene zaštite u Javnom zdravstvu Engleske (PHE), rekla je danas da je prolećno zaključavanje prouzrokovalo porast mentalnih tegoba, a izveštaji su porasli za osam odsto u odnosu na isti period prethodnih godina. PHE je upravo pokrenuo svoju kampanju u kojoj ističu da je više od 30 procenata odraslih prijavilo mentalnu patnju - sugerišući da će im možda biti potrebno lečenje.

Prema dobrotvornom udruženju za mentalno zdravlje Mind, anksioznost je kada smo zabrinuti, napeti ili uplašeni - naročito zbog stvari koje će se dogoditi ili za koje mislimo da bi se mogle dogoditi u budućnosti. Iako je to prirodan ljudski odgovor na situacije kao što je, na primer,  drugo  zaključavanje ili bolest- postoje načini na koje to možete da ublažite.

1. Osećate se izolovano

Sama pomisao na još jednu izolaciju, karantin ili drastično pojačane mere zaštite  mogu biti uzrok osećanja teskobe i usamljenosti.

Razgovor sa članom porodice, prijateljem ili nekim kome verujete mogao bi biti ključ za ublažavanje osećaja teskobe.

- Stvaranje rutine tokom zaključavanja je ključno i to može uključivati planiranje vremena za razgovor sa prijateljima i porodicom. Um takođe navodi: "Razgovor s nekim kome verujete o tome šta vas brine mogao bi biti olakšanje. „Može biti da samo to što vas neko sluša i pokazuje da mu je stalo može samo po sebi pomoći smatra  - savetuje farmaceut Anshu Kaura i dodao da će mnogi ljudi doživeti promene u svom svakodnevnom životu koje su im ostati urezane godinama.

Foto: Shutterstock

2. Gubitak motivacije

Studija koju je nedavno sprovela "Pharmaci2U" otkrila je da 28 odsto odraslih oseća da je pod stresom nekoliko puta dnevno, a dve trećine oseća anksioznost. Fil  Dai, glavni farmaceut iz "Pharmaci2U" rekao je da bi svakodnevne aktivnosti poput šetnje do supermarketa mogle da izazovu os-ćaj teskobe - jer se mnogim ljudima sada savetuje da ostanu kod kuće.

- Moguće je pozabaviti se tim osećanjima usvajanjem nekih jednostavnih promena koje mogu da osigurati da naš život bude manje stresan. Na primer, povećanje nivoa fizičke aktivnosti može vam vratiti um u opuštenije stanje - rekao je Dai i dodao da redovno vežbanje pomaže u ublažavanju stresa i anksioznosti podsticanjem tela da oslobađa endorfine i poboljšanjem kvaliteta sna.

„Aktivnosti kao što su hodanje, trčanje ili vožnja biciklom - bilo šta zbog čega pomalo ostajete bez daha - najbolji su tipovi za smanjenje napetosti i povišenje raspoloženja i ponekad je dovoljno samo 5 minuta vežbanja da biste osetili korist. Um kaže da je vežbanje takođe važno za vaše mentalno blagostanje i da njegovo uključivanje u vašu svakodnevnu rutinu može pomoći u ublažavanju anksioznosti. Ukoliko zbog pogoršanja epidemiloške situacije dođe do zatvaranja teretana i sala za vežbanje, možete da izađete i budete aktivni. 

3. Borba sa hranom

Farmaceut Dajani rekao je da ono što jedemo može imati uticaja na naše raspoloženje i to kako se osećamo.

- Kada se ne osećamo sasvim sigurno, možda ćemo biti skloniji posezanju za ukusnom hranom ili hranom sa visokim sdržajem šećera poput čokolade. To će nam pomoći da se osećamo bolje u prvom trenutku, ali dugoročno nam neće pomoći. Ako imate zdravu uravnoteženu ishranu sa puno povrća i ribe, budite igurni da unosite hranljive sastojke koji su vam potrebni za poboljšanje raspoloženja -rekao je Dajani.
 

4. Loš san

Svi znamo da spavanje utiče na to kako se osećamo i moguće je da se borite sa snom zbog teskobe. Tokom prvog zaključavanja mnogi ljudi su doživeli živopisne snove zbog kojih su se osećali.

Premalo sna može izazvati anksioznost. Da biste se dobro naspavali, važno je da pre spavanja imate opuštajuće aktivnosti. To može da bude čitanje, slušanje opuštajuće muzike ili vežbanje meditacije. Premalo sna takođe može doprineti tome da budete razdražljiviji i anksiozniji. Važno je pokušati da uspostavite dobru rutinu kroz redovne šeme spavanja, izbegavajući previše kofeina pre spavanja.

Foto: Informer/Marko Đoković

5. Maske i anksioznost

Pandemija je donela novu svakodnevnost koja podrazumeva obavezno nošenje maske zbog čega se mnogi ljudi osećaju teskobno, čak i ako samo vide druge sa maskama.

Kada se nađete u takvoj situaciji trebalo bi da pokušate da preusmerite fokus sa nečijeg lica kada komunicirate s njim. Pokušajte da promenite način na koji je vaše telo okrenuto tako da budete rame uz rame sa osobom sa kojom razgovarate i oboje gledate u istom smeru. Ako vam je nošenje maske nelagodno, možda bi trebalo da počenete da o njo razmišljate kao o modnom dodatku. Potražite masku ili pokrivalo za lice sa dizajnom ili uzorkom koji izražava vašu ličnost.

6. Zapisivanje osećanja

Stručnjaci kažu da bi zapisivanje osećanja moglo da pomogne u smirivanju anksioznosti i da vam pomogne da izbacite svoja osećanja bez da vas preplave. Moglo bi vam pomoći da zabeležite šta se dešava kada se uznemirite ili imate napad panike. To bi vam moglo pomoći da uočite obrasce ili uočite rane znakove. Mogli biste i da zabeležite šta ide dobro. Život sa strepnjom može značiti da puno razmišljate o stvarima koje vas brinu. VAžno je da budete i nežni prema sebi i primećujete i dobre stvari.

Pored gore navedenih šest saveta, stručnjaci sugerišu da bi alternativne terapije mogle da pomognu kod anksioznosti. Joga, meditacija, aromaterapija, masaža, refleksoterapija, biljni tretmani, Bahove kapi i hipnoterapija sve vrste komplementarne terapije koju biste mogli da isprobate i da vidite da li vam pomažu.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.