SVE ŠTO NISTE ZNALI O VAKCINI PROTIV KORONE! Kako deluje, da li je opasna i koja je najbolja!

U svetu trenutno više od 100 naučnih timova pokušava da stvori vakcinu protiv kovida19, a tek nekoliok je uspelo da dođe do treće kliničke faze, koja podrazumeva testiranje na najmanje 1.000 pacijenata.

Vakcina protiv korone mogla bi da bude najbrže puštena na tržište vakcina na svetu, i prestigne onu za zauške za koju je trebalo četiri godine dok nije iz kliničkih ispitivanja prešla u prodaju. 

Očigledno je da virus korona ugrožava kako život ljudi, tako i svetsku ekonomiju, pa ne čudi zbog čega naučnici rade iz sve snage kako bi pronašli vakcinu. Da bi vakcina došla na tržište mora da prođe 3 faze kliničkih ispitivanja, koje se razlikuju najviše po broju ljudi na kojima se ona ispituje. 

Treća faza podrazumeva da je vakcina ispitana na najmanje 1.000 ljudi, nakon čega kompanije mogu od nadležnih tela tražiti dozvole za korišćenje i proizvodnju. Ali, tu se ne završava sve jer sledi četvrt faza u kojoj se i dalje posmatraju pacijenti.

Inače, trenutno se razvija 10 tipova vakcina, a najčešća je ona na proteinskoj osnovi. 

To podrazumeva da naučnici rade na jednom proteinu, koji je deo virusa, a koji se pojavljuje u njegovo ovojnici. Taj protein se ubrizgava u velikoj dozi kako bi izazvao brze i jake reakcije imunog sistema odnosno snažnu odbranu ako bi došlo do kontakta sa virusom. Sličan princip imaju vakcine protiv hepatitisa B i humanog papilomavirusa HPV.

Ali su do sada do treće faze došle samo tri vrste vakcina i to nereplicirajući viralni vektori, neaktivirani virusi i vakcina na osnovi ribonukleinske kiseline.

Nereplicirajući viralni vektori podrazumevaju promenu genetske informacije virusa kako bi se smanjila njegova zaraznost. 

Vakcine sa neaktiviranim virusima koriste umrtvljene patogene, ali one se često moraju uzimati po nekoliko puta jer ne garantuju dobar imunitet kao vakcine sa živim patogenima.

Vakcine zasnovane na ribonukleinskoj kiselini RNK "rade" po drugom principu, i one ne koriste delove virusa već podstiču telo da pravi jednu njegovu komponentu, zbog čega virus ne može da se razvija.

SZO se nada da će moći da bude ponuđeno dve milijarde doza do kraja 2021. godine

KINESKA VAKCINA

Kineska vakcina CoronaVac je "mrtva" vakcina, ali ona još uvek nije prošla treću fazu ispitivanja. Međutim, Kinezi su odobrili ovu vakcinu za hitnu upotrebu u svojoj zemlji i to za visoko rizične grupe. Ispitivanje na majmunima pokazalo je da vakcina pravi antitela za 10 sojeva virusa, a nakon testova na ljudima nije bilo ozbiljnijih neželjenih reakcija. Inače, Kinezi svoju vakcinu testiraju na volonterima van Kine. Ovu vakcinu proizvela je firma SinoVac, a pored nje kineska firma Sinopharm testira vakcinu na oko 55.000 ljudi u Bahreinu, Jordanu, Egiptu, Maroku, Argentini i Peruu. S druge strne, firma CanSino trenutno testira svoju vakcinu na oko 41.000 ljudi u Pakistanu.

NEMAČKA VAKCINA 

Vakcina koja se pominje kao jedna od onih koje bi mogle biti primenjene i u Srbiji je "Fajzerova vakcina. Prema preliminarnim analizama kompanija Fajzer i Biontek prvo su tvrdili da je njihova vakcina efikasna 90 odsto, a onda su saopštili da je efikasnost 95 odsto. To se desilo nakon što je američka firma Moderna objavila da njihova vakcina efikasnija. Vakcina je testirana na 43.500 ljudi u 6 država i do sada se pokazala bezbedna. Fajzer vakcina se skladišti na minus 75 stepeni, ali se može držati u običnom frižideru pet dana.

AMERIČKA VAKCINA

Američka kompanija Moderna objavila je da je njena vakcina efikasna 94,5 odsto. Oni su u istraživanje uključili 30.000 ljudi u Americi. Nekima su date dve doze u roku od 4 nedelje, dok su ostali dobili lažne vakcine. U kompaniji su nagovestili da vakcina "izgleda" ne gubi dejstvo više godina, ali nisu sa sigurnošću mogli da kažu da li samo sprečava da se ljudi teško razbole ili sprečava širenje virusa. Inače, "Fajzerova" i Modernina vakcina funkcionišu po principu ubrizgavanja genetskog koda virusa kako bi se izazvao imuni odgovor. Modernina vakcina može da bude stabilna na minus 20 stepeni i do pola godine, a u frižideru mesec dana.

RUSKA VAKCINA 

Prvi kontigent ruske vakcine "Sputnjik V" uskoro bi trebalo da stigne u Srbiju, a u ruskom ministarstvu zdravlja tvrde da je njihva vakcina efikasna preko 90 odsto. Iako treća faza ispitivanja još nije završena, Rusija je počela da uvodi vakcinu za domaću upotrebu. Inače, radi se testiranje na 40.000 ljudi u Moskvi a vakcina se testira i u Belorusiji, UAE, Venecueli i drugim zemljama. Do sada je zahtev za 1,2 milijarde doza "Sputnjika V" stigao iz preko 50 zemalja. 
Inače, Sa kliničkim ispitivanjima je počela 17. juna, mesecima posle Kine, Sjedinjenih Država i zemalja Evrope. Inače, ruski Gamalej institut, koji razvija vakcinu, počeo je mesecima posle Kine, SAD i evropskih država da radi klinička ispitivanja, a Rusija je na kraju bila prva zemlja koja je prijavila vakcinu protiv korone.

Foto: Reuters

ŠVEDSKO-ENGLESKA VAKCINA

Švedska kompanija AstraZeneka i Oksfordski univerzitet udružili su snage da bi došli do vakcine, pa su se rezultati prve dve faze pokazali kao odlični. Međutim, zbog bolesti jednog britanskog učesnika studija je nastavljena u Brazilu, Južnoj Africi i Velikoj Britaniji i SAD. Ali, nemačka novinska agencija DPA objavila je da je jedna osoba u Brazilu umrla, što je potvrdila i brazilska institucija za nadzor zdravlja Anvisa. S druge strane, brazilski mediji su objavili da taj dobrovoljac nije primio vakcinu već placebo. Tako je ispitivanje nastavljeno, a AstraZeneka i Oksfordski univerzitet objavili su pre neki dan da je njihova vakcina izuzetno efikasna u poodmakloj fazi. Međutim, britanski i američki mediji su izvestili da su ovi podaci sumnjivi jer se pokazalo da je efikasnost niža od 62 odsto, 70 odsto i viša od 90 odsto. Na kraju se utvrdilo da su tokom ispitivanja korišćenje različite doze, što je greška koja je dovela do ovakvih rezultata. Inače, ova vakcina se sastoji od dva dela koja se dobijaju u roku od mesec dana.