ALERGIJE NA HRANU U PORASTU KOD DECE! Otkrivamo kako prepoznati na vreme i KOJI SU NAJČEŠĆI ALERGENI

Alergije na hranu su u konstantnom porastu svuda u svetu, pa i u Srbiji a posledica unosa nekada i male količine alergena može biti alergijska reakcija, anafilaktčki šok i smrtni ishod, kaže za Tanjug predsednica Nacionalnog Udruženja "Alergija i ja" Snežana Šundić Vardić, a povodom Međunarodne nedelja nutritivnih alergija

Ona ističe evropska istraživanja pokazuju da čak 20 odsto dece predškolskog uzrasta ima alergiju na određenu namirnicu.

Alergije na hranu se mogu prepoznati još od najranijeg detinjstva jer su tada najčešće i uglavnom prolaznog karaktera, zbog toga što sistem organa za varenje može da napravi adekvatnu odrbanu od alergena iz hrane, objasnila je za Tanjug alergolog, dr Gordana Petrović.

- Najčešći alergeni u tim najranijim periodima jesu proteini kravljeg mleka, jaja, a u malo starijem dobu i orašasti plodovi. Kada govorimo o kikirikiju, tu je drugačije jer on može da napravi veći problem i da alergija bude trajnijeg karaktera - ističe dr Petrović.

Alergijske reakcije se ispoljavaju u vidu pojave osipa na koži, vrlo često i povraćanja te hrane, a retko može da se javi i otežano disanje, dijareja, dok je, kako kaže, najopasnija reakcija anafilaktički šok.

- Lečenje alergije zavisi od tegoba koje osoba ima. Ukoliko je u pitanju samo pojava osipa na koži daju se lekovi koji se zovu antihistaminici, kod otežanog disanja i naticanja koriste se kortikosteroidi i savetuje izbegavanje kontakta sa tim namirnicama. Kod anafilaktičkog šoka moramo da damo i lek adrenalin - objašnjava doktorka.

Ističe da alergije mogu da se razviju bilo kada u životu, pogotovo na polen i određene lekove, dok je alergija na hranu zastupljenija kod dece.

Šundić Vardić iz Nacionalnog udruženja "Alergija i ja" ukazuje na to da je čak 70 odsto dece sa alergijama na hranu diskriminisano u društvu.

- Veliki broj dece u obrazovnim inštitucijama nema prilagođen obrok bez alergena, to je veoma veliki problem zato i govorimo o diskriminaciji i zapravo to pakovanje i spremanje hrane roditelja, odsustvo sa rođendana sve to utiče itekako na dete i njegovo mentalno zdravlje - ističe Šundić Vardić.

Upozorava i na to da svako pakovanje grickalica koje se otvori u školi a sadrži alergen poput kikirikija, može dovesti do pojave velike alergijske reakcije jer, kako objašnjava nije potrebno da dete proba namirnicu, dovoljno je da udahne.

U nedelju, 16. maja obeležava se i Međunarodni dan celijakije a podaci iz Evrope pokazuju da svako stoto dete predškolskog uzrasta boluje od celijakije koja predstavlja doživotnu nepodnošljivost glutena, ističe Šundić Vardić.

Govoreći o svakodnevnim problemima sa kojima se ljudi koji imaju celijakiju ili alergiju susreću, Šundić Vardić posebno ističe problem cena namirnica koje su, prema njenim rečima mnogo skuplje od obične hrane.

- Život osoba sa celijakijom je jako težak jer ta hrana je 400 puta skuplja od namirnica kojima se mi hranimo, brašno ako je 60 dinara ovo je od 600 do 800, kesica grickalica ako je kod nas 30 za obične, bezglutenska je do 200 dinara - ukazuje ona.

Nacionalno Udruženje "Alergija i ja" pruža i besplatno savetovalište osobama sa alergijama gde, između ostalog daju savete i oko zamenskih namirnica kojih je, prema rečima predsednice Udruženja, jako malo.

"Pacijenti nam se obraćaju najvise da ih usmerimo i mi to i radimo, da ih razumemo, podržimo u svim svojim nastojanjima da poboljšaju kvalitet života u svim sferama", zaključuje ona.