NEĆE SVI MORATI DA PRIME TREĆU DOZU VAKCINE! Doktorka Ana Banko objašnjava: Ove grupe ljudi bi mogli biti kandidati

Dr Ana Banko, virusološkinja, rekla je za RTS da ne treba institirati na trećoj dozi kod svih građana. Dodaje da se ne očekuje da će svi biti kandidati za tu treću dozu i objašnjava ko bi mogao da je primi.

Dr Ana Banko je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, objasnila da, posmatrano sa naučnog aspekta, postoji nekoliko pokazatelja zašto bi treća doza vakcine protiv koronavirusa bila korisna.

Navela je da je pokazano da reakcija na vakcinu – stvaranje antitela koje može da se izmeri – opada ili se nedovoljno stvara u populaciji ljudi preko 80 godina, i to kod onih koji su primili RNK vakcinu.

Neophodna treća doza

"Pokazano je da kod inaktivisanih vakcina, npr. kod onih iz Kine, Sinofarm i Sinovak, nakon šest meseci titer antitela pada ispod graničnih vrednosti koje su oni arbitrarno odredili, pa to indirektno ukazuje da će biti treća doza biti neophodna", napomenula je dr Ana Banko, docentkinja na Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Takođe, dodala je, pokazano je da se adekvatan imunski odgovor ne stvara kod imunokompromitovanih pacijenata – onih koji boluju od neke autoimune bolesti, tumora, koji su na imunosupresivnoj terapiji.

"Poslednja studija Fajzera pokazala je da se treća doza pokazala kao efikasnija, da samo 40 odsto ovih pacijenata stvara antitela posle druge doze, a posle treće, primljene 60 dana nakon treće doze, čak 70 odsto. Oni su možda najzačajnihiji kandidati za primanje treće doze", ukazala je dr Ana Banko.

Foto: Reuters

Kada je reč o trećoj dozi vektorskih vakcina, kao što su Astra-Zeneka i sputnjih, pokazalo se da treća doza diže ćelijski odgovor, rekla je dr Ana Banko. 

Takođe, navodi, pokazano je da građani koji su preležali koronu, a onda vakcinisani, posle vakcine imaju duže trajanje imuniteta, što to znači da je vakcina za njih bila "buster".

Objašnjava da za sada ne postoji studija koja je kod iste populacije merila kako bi to treća doza vakcine različitog proizvođača postigla efekat.

"Ne treba institirati na trećoj dozi kod svih, i ne očekujemo da će svi biti kandidati za tu treću dozu, ali pažljivom strategijom i definisanjem ključnih grupa će se vremenom polako stvarati kandidati", objasnila je docentkinja na Institutu za mikrobiologiju i umonologiju.

Dr Ana Banko ukazala je da zemlje koje imaju najvišu stopu imunizacije - Izrael, Velika Britanija, SAD - i dalje nemaju dovoljno imunizovanih da zaustave širenje virusa, ali je jedan pokazatelj izuzetno važan.

Stopa umrlih miruje

"Poslednjih dana Velika Britanija beleži trend opadanja, posle velikog pika. Najznačajnije jeste da, ako pogledate grafikone zvaničnih globalnih sajtova koji prate zaražavanje, vidi se eksponencijalni rast broja zaraženih kod onih zemalja sa malo vakcinisanih, stopa umrlih raste mnogo. A u zemljama sa mnogo vakcinisanih, ne raste stopa preminulih uz rast broja zaraženih", ukazala je virusološkinja.

Kada je reč o motivaciji mladih da se vakcinišu, dr Ana Banko navela je da postoji istraživanje javnog mnjenja u Americi koje pokazuje da motivacija putem društvenih mreža nije na prvom mestu.

"Među prvim mestima jeste edukacija, dovoljna informasanost, i poznavanje vakcinisanih, pa čak i poznavanje onih koji su preminuli od kovida. Mladima na različite načine treba prići, ali je letnji raspust nezgodan da se dođe do njih, možda kroz sistem obrazovanja", navela je virusološkinja.

Ukazala je da treba motivisati i roditelje tih mladih ljudi, a jedna od informacija koja bi mogla da ih usmeri jeste istraživanje koje je pokazalo da svakih 12 sekundi u svetu jedno dete ostane bez neposrednog roditelja ili staratelja zbog smrti od kovida.