(VIDEO) HOĆETE NEBO SRBIJE?! POKUŠAJTE, BIĆETE EKSPRESNO "PRIZEMLJENI"! OVAKO "PANCIRI" ČUVAJU SRBIJU - naše poseda su brutalne, nema milosti!

Tri člana posluge „pancira S-1" su u kabini, uz kupolu na kojoj se nalaze lanseri raketa, topovi i radari. Moćno naoružanje i elektronika nalaze se na masivnom vozilu „kamaz", osmotočkašu, koje jedan od najboljih artiljerijsko-raketnih sistema protivvazduhoplovne odbrane (PVO) u svetu čini izuzetno pokretljivim. Kupola se, uz zujanje, brzo okreće u svim pravcima, dok se istovremeno čuje brujanje agregata ugrađenog u vozilo koji ovaj sistem napaja strujom

Ekipa „Politike" imala je ekskluzivnu priliku da obiđe pripadnike Vojske Srbije koji rukuju ovim novim naoružanjem, proizvedenim u Rusiji i najmodernijim u arsenalu naše armije. Obišli smo ih na mirnodopskom vatrenom položaju u kasarni „Narodni heroj Milan Tepić" u Jakovu kod Beograda, gde je smešten legendarni Treći raketni divizion 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva (PVD).

Ispred ulaza u komandu diviziona izložena je „neva", raketa kojom je tokom agresije NATO-a 1999. godine ova jedinica stekla svetsku slavu, oborivši američke avione F-117A („nevidljivi") i F-16. Taj provereni raketni sistem i danas se koristi u ovoj jedinici, a odluka državnog i vojnog vrha da se „panciri S-1" dodele Trećem raketnom divizionu nije bila slučajan izbor.

- Ova kasarna je dom raketaša još od 1982. godine, kada je ovde bio smešten tadašnji Sedmi raketni divizion PVO, koji je 1990. preimenovan u Peti, a 1992. u Treći raketni divizion, koji je ratnu slavu stekao 1999. godine. Osam godina kasnije formira se Drugi raketni divizion, u koji ulaze dotadašnji Treći, Prvi i Osmi divizion. Za nas je 27. mart istorijski datum, tada je 1999. oboren „nevidljivi" F-117A, a na taj dan 2020. ponovo je formiran Treći raketni divizion i u naoružanje uveden najmoderniji artiljerijsko-raketni sistem „pancir S-1" - objašnjava potpukovnik Momčilo Milinkov, komandant Trećeg raketnog diviziona, naglašavajući da ratna slava ne pripada samo jedinici koju on sada vodi već svim raketnim divizionima i jedinicama PVO koji su tada branili nebo svoje zemlje.

„Pancir S-1" je, prema njegovim rečima, poslednja reč tehnike kada je reč o sistemima PVO.

- Slobodno mogu da kažem da je reč o najboljem sredstvu u svojoj klasi - kaže potpukovnik Milinkov, ističući da je uvođenjem „pancira S-1" PVO dobila mnogo - kako povećanjem broja vatrenih jedinica tako i većom „pokrivenom" zonom zaštite vazdušnog prostora.

Zadatak 250. raketne brigade za PVD je danonoćna zaštita vazdušnog prostora Republike Srbije, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji... Jedinice 250. raketne brigade za PVD planski se angažuju na borbenim dežurstvima, pa tako i Treći raketni divizion sa svoje tri baterije, uključujući i ovu, opremljenu „pancirima S-1". Raketaši su svakodnevno angažovani na obuci profesionalnog sastava - oficira, podoficira i vojnika, a među njima još ima veterana iz 1999, čije iskustvo je od neprocenjivog značaja. Potpukovnik Milinkov izražava posebno zadovoljstvo što u jedinici ima i vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, koji se obučavaju na „nevama", i to ne samo zbog širenja bratstva raketaša već i zbog patriotizma tih mladih ljudi. Taj provereni raketni sistem je i odlična osnova na prelazak na bilo koji drugi, moderniji.

Naš novinar ispred pancira S-1 na mirdopodskom vatrenom položaju u Jakovu

Obuka i održavanje ratne tehnike su svakodnevica ovih vojnika, s tim što ovladavanje upotrebom sredstava PVO ima svoje specifičnosti. Ne samo zbog toga što je reč o složenoj tehnici već i zato što je u pitanju timski rad, a vreme izvršenja borbenog zadatka meri se sekundama.

- Kruna svega je gađanje, posle toga nijedan raketaš nije isti - kaže potpukovnik Milinkov.

Major Predrag Mišić je imao tu čast da bude prvi komandir artiljerijsko-raketne baterije opremljene „pancirom S-1". Bio je na obuci u Rusiji, zbog čega je kao i ostali raketaši naučio ruski jezik, obučavan je na trenažerima i bio je na bojevim gađanjima. Ovi oficiri su po složenoj proceduri prijema „pancira S-1" u VS priredili stručnu literaturu o „panciru S-1" na srpskom jeziku, a pažljivo prate sve dostupne informacije o upotrebi ovog sistema u sukobima širom sveta, analizirajući te situacije i ukrštajući ih sa iskustvima naših raketaša.

Major Mišić ističe mobilnost „pancira S-1", koji može da dejstvuje i u pokretu, kao i njegovu izuzetnu automatizaciju i pouzdanost. Ipak, pored savremene tehnike u ovoj jedinici ističu obučenost ljudstva kao ključ uspeha.

- Kompjuter radi po algoritmima, a čovek oseća momenat, ima predstavu o situaciji i pravi procenu. Kada su borbena dejstva u pitanju, pored planiranja upotrebe, čovek u trenutku bolje procenjuje i određuje prioritete - naglašava major Mišić, ističući da su kolege i on u svakom trenutku spremni da izvrše zadatak, svesni odvraćajuće uloge koju „pancir S-1" ima prema potencijalnim neprijateljskim namerama.

Najmlađi pripadnik na obuci u Rusiji bio je poručnik Saša Peković, komandir odeljenja, odnosno starešina koji neposredno rukovodi jednim „pancirom S-1", a koji je tada imao 25 godina. Inače, poslugu ovog sredstva čine komandir, operator i vozač. Prva dvojica rukuju naoružanjem, ali ne treba potceniti ulogu vozača. On upravlja različitim sistemima razmeštenim na vozilu teškom 37 tona, što je poseban izazov, a pored toga ima i svoje dužnosti u operatorskoj kabini (osim ako se ne dejstvuje iz pokreta), gde vodi računa o radu nekih pomoćnih sistema i time olakšava rad komandira i operatora.

Poručnik Peković ističe značaj terenskih vežbi, posebno onih sa gađanjem, kakve su bile „Sadejstvo 2020" i „Munjeviti udar 2021", izvedene na Pešteri jer tada jedinica prođe kroz ceo proces - od pripreme, preko marša do boravka na terenu i izvođenja vežbe. „Panciri S-1" su na Pešteri dejstvovali topovima, dok je raketama gađano u Rusiji.

- Osećaj prilikom gađanja je sjajan. Kabina je hermetički zatvorena, prilikom lansiranja raketa čuje se snažan zvuk raketnih motora i oseća se blagi potres. Kada se dejstvuje topovima, buka i potresi su jači, a po izlasku iz kabine oseća se miris baruta - slikovito opisuje poručnik Peković.