(VIDEO) HOĆETE NEBO SRBIJE?! POKUŠAJTE, BIĆETE EKSPRESNO "PRIZEMLJENI"! OVAKO "PANCIRI" ČUVAJU SRBIJU - naše poseda su brutalne, nema milosti!

Tri člana posluge „pancira S-1" su u kabini, uz kupolu na kojoj se nalaze lanseri raketa, topovi i radari. Moćno naoružanje i elektronika nalaze se na masivnom vozilu „kamaz", osmotočkašu, koje jedan od najboljih artiljerijsko-raketnih sistema protivvazduhoplovne odbrane (PVO) u svetu čini izuzetno pokretljivim. Kupola se, uz zujanje, brzo okreće u svim pravcima, dok se istovremeno čuje brujanje agregata ugrađenog u vozilo koji ovaj sistem napaja strujom

Ekipa „Politike" imala je ekskluzivnu priliku da obiđe pripadnike Vojske Srbije koji rukuju ovim novim naoružanjem, proizvedenim u Rusiji i najmodernijim u arsenalu naše armije. Obišli smo ih na mirnodopskom vatrenom položaju u kasarni „Narodni heroj Milan Tepić" u Jakovu kod Beograda, gde je smešten legendarni Treći raketni divizion 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva (PVD).

Ispred ulaza u komandu diviziona izložena je „neva", raketa kojom je tokom agresije NATO-a 1999. godine ova jedinica stekla svetsku slavu, oborivši američke avione F-117A („nevidljivi") i F-16. Taj provereni raketni sistem i danas se koristi u ovoj jedinici, a odluka državnog i vojnog vrha da se „panciri S-1" dodele Trećem raketnom divizionu nije bila slučajan izbor.

- Ova kasarna je dom raketaša još od 1982. godine, kada je ovde bio smešten tadašnji Sedmi raketni divizion PVO, koji je 1990. preimenovan u Peti, a 1992. u Treći raketni divizion, koji je ratnu slavu stekao 1999. godine. Osam godina kasnije formira se Drugi raketni divizion, u koji ulaze dotadašnji Treći, Prvi i Osmi divizion. Za nas je 27. mart istorijski datum, tada je 1999. oboren „nevidljivi" F-117A, a na taj dan 2020. ponovo je formiran Treći raketni divizion i u naoružanje uveden najmoderniji artiljerijsko-raketni sistem „pancir S-1" - objašnjava potpukovnik Momčilo Milinkov, komandant Trećeg raketnog diviziona, naglašavajući da ratna slava ne pripada samo jedinici koju on sada vodi već svim raketnim divizionima i jedinicama PVO koji su tada branili nebo svoje zemlje.

„Pancir S-1" je, prema njegovim rečima, poslednja reč tehnike kada je reč o sistemima PVO.

- Slobodno mogu da kažem da je reč o najboljem sredstvu u svojoj klasi - kaže potpukovnik Milinkov, ističući da je uvođenjem „pancira S-1" PVO dobila mnogo - kako povećanjem broja vatrenih jedinica tako i većom „pokrivenom" zonom zaštite vazdušnog prostora.

Zadatak 250. raketne brigade za PVD je danonoćna zaštita vazdušnog prostora Republike Srbije, 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji... Jedinice 250. raketne brigade za PVD planski se angažuju na borbenim dežurstvima, pa tako i Treći raketni divizion sa svoje tri baterije, uključujući i ovu, opremljenu „pancirima S-1". Raketaši su svakodnevno angažovani na obuci profesionalnog sastava - oficira, podoficira i vojnika, a među njima još ima veterana iz 1999, čije iskustvo je od neprocenjivog značaja. Potpukovnik Milinkov izražava posebno zadovoljstvo što u jedinici ima i vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, koji se obučavaju na „nevama", i to ne samo zbog širenja bratstva raketaša već i zbog patriotizma tih mladih ljudi. Taj provereni raketni sistem je i odlična osnova na prelazak na bilo koji drugi, moderniji.

Naš novinar ispred pancira S-1 na mirdopodskom vatrenom položaju u Jakovu

Obuka i održavanje ratne tehnike su svakodnevica ovih vojnika, s tim što ovladavanje upotrebom sredstava PVO ima svoje specifičnosti. Ne samo zbog toga što je reč o složenoj tehnici već i zato što je u pitanju timski rad, a vreme izvršenja borbenog zadatka meri se sekundama.

- Kruna svega je gađanje, posle toga nijedan raketaš nije isti - kaže potpukovnik Milinkov.

Major Predrag Mišić je imao tu čast da bude prvi komandir artiljerijsko-raketne baterije opremljene „pancirom S-1". Bio je na obuci u Rusiji, zbog čega je kao i ostali raketaši naučio ruski jezik, obučavan je na trenažerima i bio je na bojevim gađanjima. Ovi oficiri su po složenoj proceduri prijema „pancira S-1" u VS priredili stručnu literaturu o „panciru S-1" na srpskom jeziku, a pažljivo prate sve dostupne informacije o upotrebi ovog sistema u sukobima širom sveta, analizirajući te situacije i ukrštajući ih sa iskustvima naših raketaša.

Major Mišić ističe mobilnost „pancira S-1", koji može da dejstvuje i u pokretu, kao i njegovu izuzetnu automatizaciju i pouzdanost. Ipak, pored savremene tehnike u ovoj jedinici ističu obučenost ljudstva kao ključ uspeha.

- Kompjuter radi po algoritmima, a čovek oseća momenat, ima predstavu o situaciji i pravi procenu. Kada su borbena dejstva u pitanju, pored planiranja upotrebe, čovek u trenutku bolje procenjuje i određuje prioritete - naglašava major Mišić, ističući da su kolege i on u svakom trenutku spremni da izvrše zadatak, svesni odvraćajuće uloge koju „pancir S-1" ima prema potencijalnim neprijateljskim namerama.

Najmlađi pripadnik na obuci u Rusiji bio je poručnik Saša Peković, komandir odeljenja, odnosno starešina koji neposredno rukovodi jednim „pancirom S-1", a koji je tada imao 25 godina. Inače, poslugu ovog sredstva čine komandir, operator i vozač. Prva dvojica rukuju naoružanjem, ali ne treba potceniti ulogu vozača. On upravlja različitim sistemima razmeštenim na vozilu teškom 37 tona, što je poseban izazov, a pored toga ima i svoje dužnosti u operatorskoj kabini (osim ako se ne dejstvuje iz pokreta), gde vodi računa o radu nekih pomoćnih sistema i time olakšava rad komandira i operatora.

Poručnik Peković ističe značaj terenskih vežbi, posebno onih sa gađanjem, kakve su bile „Sadejstvo 2020" i „Munjeviti udar 2021", izvedene na Pešteri jer tada jedinica prođe kroz ceo proces - od pripreme, preko marša do boravka na terenu i izvođenja vežbe. „Panciri S-1" su na Pešteri dejstvovali topovima, dok je raketama gađano u Rusiji.

- Osećaj prilikom gađanja je sjajan. Kabina je hermetički zatvorena, prilikom lansiranja raketa čuje se snažan zvuk raketnih motora i oseća se blagi potres. Kada se dejstvuje topovima, buka i potresi su jači, a po izlasku iz kabine oseća se miris baruta - slikovito opisuje poručnik Peković.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.