Ne dozvolite da vas sopstvene zablude tresnu u pleksus i izbiju dah! Bukvalno i metaforički ISPOVEST DOKTORKE NATAŠE NA KOJU NIKO NE OSTAJE RAVNODUŠAN

Žalim što ne mogu dovoljno snažno dočarati taj trenutak gluvog doba noći, ne zato što uživam traumirati ljude bolničkim pričama, već zbog sad već prečestog osećaja neprijatnosti. Vama je neprijatno, jer vas je sram, meni je neprijatno, jer sputavam popizd pristojnošću. Stid i sputani bes dok vas, u masi drugih pitanja, pitam da li ste vakcinisani, čujem "nisam", pitam "zašto", čujem "pa, eto"...

Lekarka Kliničkog centra Vojvodine, Nataša Subotin je svojim statusom još jednom pokušala da osvesti antivaksere i one skeptične po pitanju vakcine. Na njenu ispovest, koju prenosimo u celosti, niko ne može ostati ravnodušan.

- Budna sam 27 sati, pa mi ovaj pokušaj konciznosti neće uspeti. Opet, kad se naspavam, proći će me volja da pokušam lepim i razumno još jednom. Setiću se da su me godine natezanja sa antivakserima i nacionalistima i desnima i sličnim devijacijama naučile da racionalnim - ne vredi.

- Većina tih pogrešnih uverenja i ponašanja su zapravo emotivno branjena, te je najpre potrebno dekonstruisati psihologiju u osnovi potrebe da se ima i brani takvo uverenje (što je u rangu psihoterapeutisanja, mukotrpno i neizvesno). Tek nakon što se (ako se uopšte) probije gard sazidan od podsvesnih emotivnih poriva, može se pokušati sama izmena uverenja činjenicama i trezvenim pojašnjenjima. Ako se emotivni gard ne probije, sve na šta će se naići je otpor različitog stepena iracionalnosti.

U to ime, žalim što ne mogu dovoljno efektno dočarati trenutak gluvog doba noći, kada vas porodica panično dovozi na pregled, jer se gušite, kako bi narečeni opis poslužio u preventivne svrhe, umesto kao gorka, suvišna naknadna mudrost.

 

 

- Počelo je kašljucanjem (koje će proći samo), izraslo u kašalj (pravi, nezanemariv), pogoršalo se u tri noću i sada pognuti u struku, sa šakom na grudima, gegate kroz hodnik bolnice, akrep bledi, disanja čujnog sa vrata ordinacije. Kiseonik u krvi (takozvana saturacija) vam je kritično niska na sobnom vazduhu. Kiseonik u krvi vam je kritično nizak i na klasičnoj kiseoničkoj masci na 15 litara kiseonika po minutu. Oslanjate se rukama o ivicu kreveta, jer ostali mišići pritrčavaju u pomoć disajnim mišićima, ne biste li uspeli nadisati dovoljno.

Laboranti pitaju jesam li možda promašila krvni sud pri vađenju krvi, jer vaša arterijska krv sasvim sliči venskoj, usled manjka kiseonika.

Pada timska odluka o CPAP-u, naprednijoj skalameriji, koja vam uduvava kiseonik pod pritiskom. Korak između klasične maske i čuvene intubacije. Mirniji ste, vidno vam je bolje, parametri se poboljšavaju. U nalazu krvi masnom crnom podebljani reaktanti, pokazatelji upale koja se razmahala. Komplikuje se i vaš i moj život neizbežnom odlukom o prijemu u bolnicu i transportu kolima hitne pomoći do iste, uz rizik da se pogoršate tokom puta.

Žalim što ne mogu dovoljno snažno dočarati taj trenutak gluvog doba noći, ne zato što uživam traumirati ljude bolničkim pričama, već zbog sad već prečestog osećaja neprijatnosti. Vama je neprijatno, jer vas je sram, meni je neprijatno, jer sputavam popizd pristojnošću. Stid i sputani bes dok vas, u masi drugih pitanja, pitam da li ste vakcinisani, čujem "nisam", pitam "zašto", čujem "pa, eto."

Posle dve godine življenja toga i posle mojih 27 sati na nogama, ni trunke volje nemam da elaboriram stvari objašnjene xy puta. Ne želim raspravljati ni o medijskoj buci na zadatu temu, ni o senzacionalizmu, ni o paramedicinskim faktorima, ni o stvarnim i prividnim nelogičnostima.
Ne želim podsećati ni na to da vaše neosporno pravo na imanje mišljenja ne čini isto ispravnim.
Želim, bez previše očekivanja, reći da su aktuelne vakcine najbolje što trenutno imamo. Ne kažem ni da su idealne, ni da su najbolje što se može očekivati, ni da su jedino moguće rešenje globalnog problema, ali su sada, ovog momenta, najbolje čime baratamo.

Stoga, smanjite pseudopametovanja, dozvolite da ne znate i / ili ne razumete dovoljno, i odradite svoj deo posla u ovom opštem problemu.

Cenim da je prilično poražavajuće kad vas sopstvene zablude tresnu u pleksus i izbiju dah. Bukvalno i metaforički - napisala je doktorka Subotin.