PITANJE JE DANA KAD ĆE UBITI NEKOG! Psihološkinja Ana Gligorić za Informer otkriva šta je u glavama mučitelja životinja

Pre par meseci naše društvo, a posebno ljubitelje životinja potresli su događaji o surovim ubistvima i mučenju životinja

Naime, pisali smo o zločinu u Kaluđerici, kada su nepoznati ljudi izboli psa, ženku, koja je deset godina živela na istom mestu, gde je već bila domaća i voljena od strane komšija.

Kuče je izbodeno i ostavljeno na samrti, gde je zavijalo i plakalo, koliko Informer zna niko nije odgovarao.

Mesec dana kasnije krvnički masakr se odigrao u Stepojevcu, gde je starac od 80 godina mučio i masakrirao dva psa. Jedan pas je odmah podlegao povredama, dok je drugi izdahnuo nešto kasnije.

Nažalost, po rečima svedoka, starac je godinama unazad mučio i ubijao životinje, ali niko nije reagovao, da li iz straha ili neznanja da to jeste zločin, i da bi zločin trebalo prijaviti.

Na osnovu zakona o zaštiti životinja Član 7. zabranjeno je zlostavljanje životinje.

Foto: Privatna arhiva

razgovarali smo sa psihologom Anom Gligorić iz "Sana" - Psihološko savetovanje koja nam je objasnila zašto dolazi do ovakvih zločina i kakve su osobine ljudi koji su spremni i sposobni za ovaka zlodela.

- Generalno nasilje nad životinjama ukazuje na šta su pojedinici spremni. Nasilje bez milosti prema nedužnom, bespomoćnom biću svakako je znak da je osoba u stanju da slično nasilje ponovi i prema čoveku - objasnila nam je Gligorićeva i dodala:

- Ta ravnodušnost prema patnji drugog živog bića je patološka crta koja ukazuje na ozbiljan poremećaja ponašanja ili psihopatiju. Oni najčešće potpuno zanemaruju sličnosti u emocionalnom doživljaju ljudi i životinja, ne vide ih kao jednake već kao nižu vrstu, koja ne razume, ne oseća, nema svoju svrhu na svetu ili ih vide kao štetočine ako na njihovo nasilje odreaguju isto.

Prema psihologu,  i dete kad je malo kao životinja reaguje na "vibracije" i signale koje joj osoba šalje i na osnovu toga formira mišljenje i reakciju (dete plače, smeje se/ pas laje, napada, maše repom, igra se).

Foto: Pixabay

- Mislim da je najčešći uzrok za ovakvo nasilje potreba za dokazivanjem nadmoći, koje je uglavnom, kako se i ovde dokazuje, nad slabijim i nemoćnim koji se ne mogu sami zaštititi. A i oni imaju hrabrosti samo prema slabijima da ga ispoljavaju - naglašava psihološkinja.

 

Ona objašnjava da često proizilazi iz mišljenje da su životinje štetočine ne prilagođene za suživot sa ljudima, što je uglavnom mišljenje formirano isključivo na predrasudama.

Još žalosnija je činjenica da se nasilje neretko uči tako da nije nemoguć scenario da deca nasilnika počnu da ispoljavaju slične oblike ponašanja.

Jer kako kaže, neretko se deci i usađuju strahovi, u smislu da ne diraju kucu jer će ih ujesti, i tako dalje, i na taj način verovatno lična averzija prenosi na dete. A onda i sami ih gađaju, šutiraju i na taj način uvode u prve stadijume nasilja.

 

Gligorić ističe da, krivica za ovakve i druge žalosne primera je i do onih koji vrše nasilje i onih koji ga ignorišu i ne prijavljuju da se ne zamere nasilniku, ali i institucija koje ne reaguju u skladu sa zakonom. 

Podeljena krivica

Takođe ,veliki problem su i nesavesni vlasnici koji uzimaju psa iz pogrešnih razloga ili ne razumeju da ne uzimaju igračku već živo biće i posle ga odbacuju. Svakako mislim da je krivica podaljena između zakona, nasilnika i svih onih koji ga ignorišu.