Ko su ljudi otporni na koronavirus i da li je njihov DNK ključ za lečenje ove bolesti?!

Doktor Dušan Keckarević je u Beogradskoj hronici rekao da, iako još nema dovoljno informacija o urođenoj rezistenciji na virus, postoje slučajevi širom sveta, pa i kod nas, da se ponekad zaraze svi članovi porodice, osim jednog

U toku su studije širom sveta u kojima se analiziraju ljudi koji su prirodno otporni na virus Sars-Kov2, koji prouzrokuje kovid 19. U njihovim genima mogao bi da bude ključ za lečenje te bolesti, naveo je za RTS Dušan Keckarević, molekularni biolog i forenzički genetičar.

"Oni poseduju neki prirodni imunitet, a on mora da leži negde u genetskom materijalu. Ako vi analizirate genetski materijal grupe takvih ljudi i poredite sa grupom ljudi koji obolevaju, onda vi možete da dođete do razlike u njihovim genomima, odnosno, u naslednom materijalu i da na kraju date odgovor - možda taj protein, ta sekvenca, ta varijanta tog proteina štiti ljude od kovida", navodi Keckarević.

Objašnjava da se ta istraživanja ne mogu lako izvesti, ali su, kako kaže, moguća i na više nivoa su u toku.

Upitan u kom pravcu ide epidemija, odgovara da su njegove procene da virus neće nestati, da će nastaviti da egzistira, ali da će možda doći do one varijante koja neće biti smrtonosna.

"Ja bih rekao da je u toku neka kohabitacija virusa iz ljudske populacije, a virus se menja, mi izdržavamo napad. On će nastaviti da egzistira, možda će doći do one varijante koja neće biti smrtonosna nego će koegzistirati sa nama u vidu gripa, i mislim da verovatno neće biti kraja prisustva tog virusa, ali u nekom trenutku postaće nebitno da li se on pojavljuje ili ne, ili će jednostavno preći u neku infekciju koja iziskuje manje pažnje. To su moja očekivanja", navodi Keckarević. 

Foto: printscreen RTS

Druga varijanta je, kaže gost Beogradske hronike, da se iznedri neka vakcina koja će se primeniti široko u celom svetu u istom trenutku i jednostavno dovesti do zaustavljanja prenosa virusa.

Upitan o ulozi DNK u doba korone, navodi da se zahvaljujući toj analizi saznalo kako se virus menjao i koje su varijante - od alfa preko britanskog soja do sadašnjeg delta soja.

"I znaćemo ubuduće na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou koje varijante su prisutne u populaciji. To ima značaja, ajde da gledamo u daleku budućnost, ako se budu proizvodile vakcine koje mogu da reaguju promtno, ne da primenjujemo vakcinu koja je dobra za onaj soj koji je prošao nego za onaj soj koji nam dolazi", navodi Keckarević.

Poručuje da je primio vakcinu protiv kovida 19 i da će za nekoliko dana primiti buster dozu.

Kako DNK analiza dovede do razotkrivanja zločina

Upitan o slučaju Đokić i o tome koliko DNK pomaže u razotkrivanju zločina, navodi da je DNK analiza ključ za mnoge enigme.

"DNK analize daju asocijaciju između osoba i predmeta, tako da ono što se čita iz medija, odnosno iz novina, je da su tamo neke kese, tamo neke pare možda asocirane sa tragično nastradalom porodicom. Ako vi asocirate sa jedne strane osobe i sa druge strane predmete koji su udaljeni, na neki način dajete potvrdu određenim hipotezama, određenim optužnim predlozima, potvrđujete neka razmišljanja o onome šta se desilo", objašnjava Keckarević.

Na pitanje kako nas DNK dovede do krivca, odgovara: "Vi u suštini uvek morate na neki način da uporedite nesporni uzorak za koji znate od koga ste ga uzeli, znači ima ime i prezime i trag koji ste našli negde - na oružju, na kesi na dasci, na travi... Kad se ta dva traga poklope, kada se poklope numeričke vrednosti koje su jedinstvene, mi znamo da ste to vi."

Navodi da je uloga forenzičkog sudskog veštaka u procesu otkrivanja zločina da kažu čiji je DNK materijal pronađen na nekom predmetu, odnosno, na mestu zločina. 

"Dajemo odgovor na pitanja čiji je neki trag, koje ćelije su tu ostavljene - krv, sperma, pljuvačka ili kontaktni tragovi i da na neki način predočimo sudu odnosno istražnim organima  i javnosti kako je taj trag nastao", objašnjava Keckarević.

Objašnjava da je svaki trag, trag za sebe i da se može pronaći bilo gde - na grani, travi...

"Trag se može pronaći i posle gorenja materijala i posle potapanja u vodu. Pitanje je samo koliko duboko idete i koliko vi tu sad možete para da potrošite da biste u sitna crevca analizirali neki materijal. Ali u principu, vi tražite i ono nezamislivo i u suštini to i nalazite", objašnjava gost Beogradske hronike.