Ove godine najveći broj parova na vantelesnoj oplodnji!

Od juna prošle godine u dva navrata je zbog epidemiološke situacije prekinut proces vantelesne oplodnje, ali je i pored toga 300 parova više poslato na vantelesnu oplodnju u odnosu na 2019. godinu, poručila je danas direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić

Ona je za TV K1 rekla da je ove godine najveći broj parova podvrgnut vantelesnoj opodnji, čak 6.600, dok ih je 2020. bilo 2.600.

"To je posledica toga što smo zaista mnogo uradili, od juna prošle godine proširili smo prava, tako da o trošku države mogu da idu parovi, odnosno žene koje su navršile 43 godine, a do tada je bila granica 42 godine", rekla je Radojević Škodrić i dodala da je ispred Srbije samo Izrael u kome je ta granica 45 godina.

Ona je navela da je Srbija uvela neograničen broj stimulisanih vantelesnih oplodnji, te da žena može prolaziti kroz taj proces sve dokle god lekari to odobravaju.

"Takođe smo za prvo dete omogućili šest vantelesnih oplodnji i zamrznutih embriona i zamrzavanje potencijalnih embriona do šest i omogućili smo da onaj ko ima prvo dete može da dobije i drugo iz vantelesne oplodnje, ali tada je ograničen broj pokušaja na dva, pa sada radimo na tom povećanju", navela je ona.

Foto: printscreen K1

Radojević Škodrić ističe da su planirane sve moguće olakšice, te da i oni koji su prirodnim putem dobili prvo dete, drugo dete mogu da dobiju putem vantelesne oplodnje o trošku države, kao i da muškarci koji imaju zamrznut reproduktivni materijal, mogu da idu o trošku države na vantelesnu oplodnju.

"Radimo na tome da pored neograničenog broja stimulansa za prvo dete, pustimo i neograničen broj pokušaja i zamrznutih embriona. To bi bila maksimalna proširenja", dodala je direktorka RFZO.

Ona je odgovarala na pitanja i o fabrici vakcina u našoj zemlji, navodeći da je izuzetno važno da imamo domaću proizvodnju vakcina i u redovnim i vanrednim okolnostima.

"To nam obezbeđuje sigurnost i nezavisnost u obezbeđivanju dovoljnih količina, a i da na vreme možemo da dobijemo i nove inovativne vakcine koje se prilagođavaju novim sojevima. Ne moramo da čekamo kada ćemo doći na red, već ćemo sami proizvoditi te vakcine", poručila je Radojević Škodrić.

Foto: printscreen K1

Ona je rekla da će se u fabrici proizvoditi Sinofarm vakcina, kao i da će prva faza biti završena do kraja godine, dok prođu sve dozvole i kontrole.

"U prvom kvartalu sledeće godine počinjemo sa punjenjem i pakovanjem, a druga faza podrazumeva da se proizvodi i aktivna supstanca vakcine. Celokupan proces biće u drugoj fazi koja se očekuje do kraja sledeće godine. Za sada sve ide u planiranom roku", navela je ona.

Kako je dodala, punjenje Sinofarm vakcine je započelo dok se fabrika gradi u Hemofarmu i već je proizvedeno prvih 450.000 doza, čija se kontrola kvaliteta, kako kaže, sada završava.

"Očekujemo da te vakcine u prometu budu u februaru. Prvo se obezbeđuje naše tržište, to je prednost kada imate domaću proizvodnju. Zahtevi zemalja iz regiona već postoje, ali i nekih zemalja iz sveta", poručila je Škodrić i navela da će se u jednom trenutku izaći sa podacima o ceni.

Na pitanje o HPV vakcini, Škodrić kaže da bi trebala da se stavi na listu lekova, da bi bila besplatna u svim ustanovama, a nesamo u Vojvodini, kakav je sada slučaj.

"Planirana je HPV vakcina. Odluku o tome donosi isključivo centralna komisija za lekove RFZO koja je potpuno nezavisna, ali znam da se nalazi na prioritetima i planira se da se stavi na listu, koja se planira do kraja godine", poručila je Radojević Škodrić.

"Nadam da će HPV vakcina od sledeće godine biti dostupna i nadam se da će sada odziv biti mnogo veći, jer je jako značajna u prevenciji raznih malignih oboljenja i za lečenje steriliteta i kod devojčica i kod dečaka", istakla je direktorka RFZO.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.