Danima sam imala visoku temperaturu, lekari nisu znali šta mi je, a onda šok - BILA SAM HIV POZITIVNA! Ispovest devojke zaražene virusom za Informer.rs!

Svetski dan borbe protiv virusa HIV-a obeležava se širom sveta. Informer.rs vam donosi ispovest devojke koja se 11 godina bori protiv ovog virusa, ali i osude sredine i onih koji imaju predrasude i ne mogu da shvate pojedine stvari

V.R. je danima imala visoku temperaturu pa je, s obzirom da je pobedila leukemiju, odlučila da se javi  lekarima kako bi konačno ustanovili šta joj je.

Bukvalno je bila na samrti, a onda su stigli rezultati lekarskih pregleda i usledio je šok. Test na HIV bio je pozitivan! 

- Predhodno sam imala leukemiju koju sam pobedila. Počelo je visokom temperaturom koja je trajala danima. Išla sam iz bolnice u bolnicu. Niko nije uspevao da mi postavi dijagnozu kad je mogućnost ponovne leukemije odbačena. Bukvalno sam bila na samrti. Pošto nisam pripadala "rizičnim" grupama, homoseksualci, narkomani, prostitucija nisu mi radili test na HIV. Tek na samom kraju nekome je kvrcnulo u glavi i testirali su me - ovako započinje svoju ispovest V.R.

Doktorka ju je nasamo odvela u kancelariju kako bi je inforisala o virusu. 

- Naravno da sam čula, čak i neke filmove o tome sam gledala. Kaže mi da sam pozitivna. Zavrtelo mi se u glavi. Da su me oteli vanzemaljci bila bih manje iznenađena. Samo sam pitala koliko mi je života ostalo. Objasnila mi je da postoje lekovi koji drže virus pod kontrolom i omogućavaju vrlo kvalitetan i dug život - priseća se V.R. i dodaje:

 Sledeće pitanje koje sam postavila ticalo se mogućnosti da sam inficitala dete ili muža. Pošto je dete moglo biti inficirano samo pri rođenju a u tom trenutku je imalo 20 godina za njega nije bilo opasnosti. Muž je možda i mogao dobiti infekciju od mene pošto nismo koristili kondom. Uskoro je i on stigao u bolnicu i rekla sam mu o čemu se radi. Njemu je bilo važno samo to da su najzad otkrili šta mi je i da znamo protiv čega se borimo. Testirali su ga i bio je negativan.

Oporavak je bio dug

V.R. ističe da je poravak potrajao, uveli su terapiju i polako se vratila u život. Trebalo se suočiti sa stvarnošću. Okolina je obično vrlo okrutna i sklona osudi. Svoj status sam otkrila suprugu, bratu i sinu.

Foto: pexels.com

- Njima je bilo važno samo da meni bude dobro i naravno uz pomoć NVO koje se bave između ostalog i HIVom informisali smo se o tome kako se on prenosi. U stvari mi kažemo da se on ne prenosi već "uzima" zato što je za infekciju potrebna velika količina krvi i otvorena rana ili analni seksualni odnos pri kome dolazi do krvarenja. Moja noćna mora je tada počela jer uvek postoji strah da će neko saznati - priča sagovornik za Informer.

Njen sin danas ima svoju porodicu i bilo bi jako nezgodno da se sazna za njen status.

- Ponekad imam osećaj da su ljudi užasno glupi jer uprkos dostupnosti informacija oni ne žele da shvate da HIV nije skočimiš koji će ih inficirani dodirom,poljupcem ili bilo kakvim kontaktom. Ljudi koji redovno uzimaju terapiju nisu infektivni iz prostog razloga jer u njihovoj krvi virusa nema. Virus se povlači u koštanu srž tako da HIV pozitivni ljudi mogu imati apsolutno zdravo potomstvo i upražnjavati seks bez kondoma, iako to ne preporučujem zbog polnih bolesti koje se mogu dobiti.

Ona ističe da je njen život normalan, ali da uvek postoji strah od nekih drugih stvari.

- Moj život je normalan, porodica je uz mene. Ipak uvek postoji strah od mogućnosti da neko ne sazna.  Moja iskustva sa zdravstvenim radnicima su dosta dobra jer ako primetim da lekar sa dva prsta drži moj karton odmah krećem u napad. Bukvalno im kažem da su sramota za struku jer se nisu potrudili da nauče kako se virus prenosi. Bude tu i pretnji da moje strane u smislu da ako neko sazna moj status njih ću smatrati odgovornim. U domovima zdravlja je stalno sve na "ivici". Ima naravno i normalnih lekara ali su oni nažalost manjina. Infektivna klinika je sasvim druga priča. Tu su lekari i drugo medicinsko osoblje koji su predivni. Srećemo se često. Znaju kakve ko probleme ima. Trude se maksimalno da pomognu.

Foto: Shutterstock

Za više od decenije koliko e bori sa virusom nije se ništa mnogo promenilo, osim što je medicina napredovala i što su lekovi kvalitetniji. i efikasniji.

- Ukratko za ovih 11 godina kopriči ništa se nije promenilo na bolje sem naravno novih lekova koji omogućavaju sve kvalitetniji život jer su manje toksični i mnogo efikasniji.. Ja sam virus verovatno dobila transfuzijom ali to me ni malo ne abolira od osude. Ljudi moraju da shvate da je HIV hronična bolest. Da ljudi koji su na terapiji i pod kontrolom lekara NISU INFEKTIVNI. 21 vek je a ja imam osećaj da živim u 18om i mogu da doživim linč ako se sliko sam u azna od čega bolujem. Dok god se iz zakona ne izbriše da je HIV zarazna bolest neće biti pomaka - završava svoju ispovest V.R.