6 PRINCIPA POMOĆU KOJIH ĆETE DECU DA NAUČITE DA BUDU SREĆNA! Danci to odavno rade i zato postaju USPEŠNI LJUDI PUNI SAMPOUZDANJA!

Vaspitanje je najzahtevniji roditeljski zadatak, a cilj je da dete odraste u srećnu i samopouzdanu osobu, što većini Danaca polazi za rukom

Prema brojim istraživanjima, već decenijama deca koja žive u Danskoj su uz decu iz Holandije i Horveške među najsrećnijim mališanima na planeti, a za to su zaslužne metode vaspitanja koje primenjuju njihovi roditelji.

Danci svoju decu odgajaju da budu srećna, samopouzdana i uspešna, i zbog toga se već više od 40 godina zaredom nalaze pri vrhu lestvice najsrećnijih ljudi na svetu.

U popularnoj knjizi "Dansko vaspitanje dece" dve autorke, majka Džesika Džole Aleksander i psihoterapeut Iben Dizing Sandal, otkrile su šest ključnih stvari srećnog vaspitanja, odnosno kako da i dete i roditelj tokom odrastanja budu srećni i zadovoljni.

Danska teorija vaspitanja skraćena je u lako pamtljiv akronim P. A. R. E. N. T. (roditelj), a označava šest principa koje bi svaki roditelj trebalo da koristi u vaspitanju.

1. Play - Igra

U Danskoj se deca igraju samostalno, što im omogućava da otkriju svoje interese i želje, a to u konačnici dovodi do toga da deca rade ono u čemu uživaju. Roditelji su uvek prisutni, ali ih ne kontrolišu.

Puštanje dece da se igraju sama gradi njihovo samopouzdanje više od učestvovanja u aktivnostima koje vode roditelji.

Foto: Pixabay

Istraživanja pokazuju da igra omogućava deci da iskoriste svoju kreativnost i razvijaju maštu. To je važno za zdrav razvoj mozga i dovodi do povećanog poverenja u lične sposobnosti, što je osnova za sreću.

Evo kako to rade Danci: Odvojite vreme za igru ​​koja ne uključuje ekrane. Dajte im igračke koje im razvijaju maštu i podstiču kreativnost. Motivišite mališane da se igraju napolju.

2. Authenticity - Autentičnost

Danci su iskreni prema svojoj deci i kad je situacija dobra, ali i onda kada nije. Biti iskren i autentičan u odnosu sa decom pomaže im da razviju jak unutrašnji kompas, jer uče da veruju sebi i svojim emocijama.

Učenje sebe i dece iskrenosti podstiče razvoj snažnog karaktera. Različite vrste pohvala različito utiču na decu, s obzirom na način na koji će doživljavati sebe u svetu. Preterivanje sa pohvalama za beznačajna dostignuća i pohvale zbog inteligencije umesto zbog uloženog truda nije dobro rešenje.

S druge strane, kada dete pohvalite za turd i zalaganje podstičete formiranje razvojnog mentalnog sklopa koji doprinosi da deca budu uporna i samopouzdana.

Istraživanja pokazuju da će deca kojima roditelji uvek govore da su pametna verovatno lako odustati kada se suoče sa teškim zadacima. Umesto toga, fokusiranjem na proces, dete će biti motivisano. To će mališanima pomoći da vide stvarnost kakva zapravo i jeste.

Ako se pitate kako to da učinite, odgovor je lak - budite iskreni. Ako dete vidi da ste uznemireni, tužni ili uplašeni i pita zašto se tako osećate, recite istinu. Deca su pametna, ona će znati ako lažete; zato budite iskreni i recite kako jeste. Ako ste vikali na njih iz svog straha, objasnite im da ste se uplašili.

3. Reframing - Preoblikovanje

Danski roditelji neprijatne situacije čine manje "teškim" tako što uvek pokušaju da ih preoblikuju. To je moćan način koji pomaže deci da promene pogled na život.

Način na koji odlučimo da posmatramo stvari utiče na to kako ih doživljavamo. Realni optimisti ne zanemaruju negativne informacije, već se fokusiraju na druge dostupne informacije kako bi stvorili bogatiju, lepšu priču o sebi, o deci i o životu. Preoblikovanje može da promeni doživljaj sveta i da učini naše živote i živote naše dece srećnijim.

Foto: Pixabay

Prednosti preoblikovanja su pre svega to što situacija ne eskalira. Ipak, najvažnije je što ono menja percepciju dece o životu i pritom čini njihov i naš život srećnijim.

Kako to možete da izvedete: Kada vaše dete naiđe na neki težak zadatak i kaže: "Ne mogu to", odgovorite: "Još nisi naučio". Takođe možete da kažete detetu kada mu je nešto teško da se to događa samo zato što to tek uči.

Kada se vaše dete loše ponaša, fokusirajte se na razlog. Da li je gladno? Umorno? Dosadno mu je? Razmišljajte o akciji, a ne o detetu.

4. Empathy - Empatija

To je jedna od ključnih ljudskih sposobnosti.

U Danskoj je ključno naučiti decu da razmišljaju o tome kako je drugima - to uče i u školi. Praktikovanjem empatije Danci uče decu kako da poštuju druge i sebe, a to pomaže i u prevenciji zlostavljanja.

Foto: unsplash.com

Ako smo manje skloni osuđivanju, bolje ćemo razumeti svoju i tuđu ranjivost, a to će doprineti međusobnoj bliskosti, uticati na stvaranje dubljih odnosa i učiniti da bude više skloni opraštanju.

Danci to rade ovako, a svako od nas može da primeni taj model: Pokušajte da razumete umesto da osuđujete.

5. No Ultimatums - Bez ultimatuma

Ultimatumi podstiču borbu za moć i mogu dovesti do gubitka kontrole nad ponašanjem. Mnogo roditelja viče ili pribegava telesnom kažnjavanju kao obliku disciplinovanja dece. Sami gubimo kontrolu, a od svoje dece očekujemo da je nikad ne izgube.

Ukratko, radi se o zameni straha poverenjem i bliskošću. Deca koja imaju poštovanje i razumevanje svojih roditelja, kojoj se pomaže da shvate i poštuju pravila, razvijaju mnogo snažniji osećaj samokontrole i odrastaju u srećnije, emotivno stabilnije odrasle ljude.

Kako to da učinite: Pokušajte da im pomognete i da ih usmerite, a ne da ih grdite. Izbegavajte pristup "Zato što sam tako rekao". Izbegavajte ultimatume i pretnje: "Bolje to uradite odmah ili...". Recite ne, ali uvek budite smireni.

6. Togetherness i hygge – Zajedništvo

Hygge je bitan deo danskog roditeljstva. Učeći ih kako da kvalitetno provode vreme u porodici i sa prijateljima, deca dobijaju snažan osećaj zajedništva i opuštenosti. Stvaranje prijatne atmosfere kod kuće, zajedničko kuvanje i zajednički obrok, kao i druženje zapravo su svakodnevni mali užici koji čine danske porodice jednim od najsrećnijih na svetu.

Foto: Pixabay

Njihov recept je lak: Isključite telefone i igrajte se. Odvojite vreme za porodicu. Spakujte malu korpu za piknik i idite sa decom na izlet u prirodu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.