MISTERIJA MATEJEVOG NESTANKA NIJE JEDINA! Aleksi iz Kruševca se trag gubi već 18 dana! "Nema ga, kao u zemlju da je propao"!

Danas je tačno 18. dan kako nema Alekse Stankovića (21 ) iz Kruševca za kojim se traga. Njegova majka Olivera sve praznike je dočekala onako kako nikad nije, u suzama čekajući da joj se sin javi ili da bar sazna nešto o njemu - gde je, da je živ...

- Ima hiljadu loših stvari na koje mogu da pomislim, ali jednostavno ne mogu da mislim da je loše. Mislim da je negde, i da je živ. Ko ovo nije preživeo, ne zna - kaže na početku razgovora za Telegraf.rs Aleksina majka Olivera.

Aleksa je uvek bio kod kuće. Retko kad je izlazio. Praznicima bi bio sa porodicim, ove godine to nije bio slučaj. I Novu godinu i Božić, a evo sinoć i srpsku Novu godinu, dočekala je majka bez njega.

- Nema ga, kao da je u zemlju propao. Kako se osećam? Nikako. Prisećam se prethodnih godina kada mi je i suprug bio živ prošle godine, i Aleksa tu. Sada sam ostala sama. Suprug je preminuo u septembru prošle godine. Tako da sam sada baš sama - kaže Olivera.

Na pitanje da li je možda smrt oca uticala na to da Aleksa ode, kaže da ne veruje.

- Imam ćerku i sina iz prvog braka. Stariji su od njega. Za mene je bio najviše vezan. To je dete koje mi je sve pričalo. Jedan čas nije pobegao iz škole. Da mi je neko rekao da će Aleksa ovo da uradi ja mu ne bih verovala. Sve mi je pričao, poveravao mi se za svaku sitnicu. I, onda se desi nešto ovako. Da sam znala, pa taj dan da ga vidim. Ispratio me je ujutro na posao u pola sedam. Bio nasmejan. Normalno se ponašao. Dva dana pre toga, moja ćerka je bila ovde i on je spremao ručak. Dijana kaže da je bio skroz normalan. Ništa nije nagoveštavalo da će ovo da se dogodi - priča majka.

Foto: Telegraf.rs

Aleksa je nestao 28. decembra, a sa sobom je poneo sva dokumenta. 

Kako je sa sobom imao diplome, svedočanstva, matične liste, majka misli da je dobio neku ponudu iz inostranstva, pa da je otišao da radi. Kako kaže, Aleksa se razumeo u računare.

Policija je  iz kuće uzela kućište Aleksinog kompjutera i njegovo blokče gde je zapisivao šifre, kako bi možda unutar računara pronašli neki trag.

Ipak, sve je bilo uzalud. Aleksa kao da je plamnirao da nestane. Kompjuter je vraćen na fabrička podešavanja.

Majka dodaje da ona policiju zove bar jednom dnevno.

- I juče sam ih zvala. Pitala sam ih šta je bilo sa kućištem, ispalo je da ne mogu ništa da urade. Ne mogu da ga povrate. Vratio je sve na fabričko podešavanje. To su programi, neke šifre za igrice. On jeste bio kući, ali je radio preko kompjutera. Sinoć mi je policajka rekla da je vratio kućište na fabričko i da ne mogu ništa. I non stop mi ponavljaju da je jako pametan. Kažu deca koja završe te škole za kompjutere su pametna ali ne znaju sve, ali za njega kažu da je baš pametan i da je sve odradio kako treba - priča Olivera.

Dodaje da joj je čovek iz jedne kompanije koja se bavi prevozom rekao da misli, ali da nije siguran, da je Aleksa kod njih tražio kartu za Beograd.

- Oni nemaju kamere ali ima menjačnica obližnja. To je trag odavde ali to smo i mi sami pretpostavljali da je on otišao u Beograd samo ne znamo šta se dalje dešavalo. Telefon mu je lociran samo 30. decembra tad je pokazivao zauzeće. Od tada ništa. I, najviše me muči što je prošlo dosta vreme a da niko ne zna ništa. Mladog Splićanina vidi se da traže, ja ne vidim ništa. Ne znam ništa. Možda grešim, majka sam, što se kaže, pa bih htela da ga nađem, ali ne znam. Ne mogu da kažem da ne rade ništa a meni je nemoguće, kao da je u zemlju propao - kroz suze priča Olivera.

Foto: Instagram 192.rs

Za Aleksom je raspisana potrenica. Majka sumnja da je naseo na neku lažnu priču za posao.

- Stvarno je bio ubeđen da on ide da radi negde. Poneo je svedočanstva, diplome, dokumenta, sve. Sve je odneo. Znam da je radio preko kompjutera, zarađivao je dobro i ta kompanija mu je ponudila posao. Ne znam koja je u pitanju. Nemam baš nikakav trag. Ako je naseo na lažnu priču. Možda je trebalo u Beogradu da stupi u kontakt, a nije bilo to to. Policija mi je u ponedeljak, kada su došli da uzmu kućište, rekla da postoje firme u inostranstvu koje obećavaju isto tako vize, posao, dobre plate a onda kada ljudi odu tamo uzmu im pasoše i telefone da ljudi ne mogu da se vrate, a rade kao robovi.

- On sigurno nije mislio da ide da bude rob. Sigurno je mislio da je to 100 odsto sigurno a da nema pristup nikome. Roditeljima, porodici. Nelogično mi je da bi neko pristao na to, a kamoli on. Samo mislim da je negde živ - jecajući kaže i opet ponavlja da "ne zna ništa".