Svetski moćnici, pa i sam HITLER su pokušali da se domognu NJE, a ona se i danas čuva na Cetinju! Evo o kakvoj SVETINJI je reč i kako je tamo dospela!

U Cetinjskom manastiru su, pod okriljem SPC, pohranjene hrišćanske relikvije neprocenjive vrednosti

Uz ruku Svetog Jovana Krstitelja, onu koja je krstila Isusa Hrista tu je i čestica Časnog Krsta Gospodnjeg, odnosno deo krsta na kojem je razapet Isus Hrist, dok je se zgradi Vladinog doma u Plavoj kapeli, nalazi se i ikona Presvete Bogorodice Filermose.

Dugačak je red onih koji su pokušali da se dokopaju ovih neprocenjivo vrednih relikvija, pogotovo ruke Jovana Krstitelja, koju su davne 1484. godine, zbog "bezbednosti" vitezovi Jovanovog reda sa Rodosa preneli na Maltu. 

Foto: spc.rs

Nije tajna da je potom promenila nekoliko mesta "boravka", da bi iz ruku ruske carske porodice Romanov zvanično posle Oktobarske revolucije stigla u posed Karađorđevića. Sve do okupacije Jugoslavije i bekstva Karađorđevića iz zemlje bila je smeštena u kraljevskoj kapeli na Dedinju.

Zbog čega je Petar II Karađorđević nije poneo sa sobom u London, već ju je ostavio na čuvanje u Crnoj Gori dan danas nije jasno. Tokom rata do svetinje je pokušavao da dođe lično Adolf Hitler, ali sve njegove tajne službe nisu mogle da otkriju mesto gde je svetinja sakrivena. Tek po oslobođenju jedan od monaha ispričao je u policiji o velikoj hriščanskoj svetinji sakrivenoj i kelijama Manastira Ostrog.

Foto: REUTERS/Stevo Vasiljevic

Iz sefova UDBE, svetlo dana je ugledala oktobra 1994. godina kada je "ruka koja je krstila Isusa Hrista" smeštena u manastir na Cetinju. Ipak čin vraćanja crkvi jedne od najvećih hrišćanskih reklikvija (ako ne i najveće) nije zaustavio aspiracije mnogih moćnika da se dokopaju ove svetinje. 

Desnica Svetog Jovana prvi put je izneta pred narod na Ivanjdan 1993. godine. Interesantno je da je 2006. data Rusiji na 40 dana. Bila je u najvećim ruskim gradovima, a onda je nekoliko dana provela i u Kijevu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.