STARI ZANATI IZUMIRU, RADNJE SE ZATVARAJU! Za obućara se prijavila dva učenika, mladi bi da rade samo OVE POSLOVE!

Zanatlija je sve manje i, kako tvrde neki od njih, posao ne ide dobro

Retki su mladi ljudi koji se bave starim zanatima iako ima još onih koji bi da kupe ručno pravljenje kore ili jorgane. Zanatlije se ipak još uvek traže, ali nije ih lako naći. Najpotrebniji su obućari, a ove godine su se za školovanje prijavila samo dva đaka.

U Balkanskoj ulici ih ima, ali ne kao nekada. Prodavnice mobilnih telefona, servisi i restorani brze hrane zamenili su jorgandžije, tašnere i obućare.

Zatvaraju radnje

Zanatlija je sve manje i, kako tvrde neki od njih, posao ne ide dobro. Sarač je zatvorio radnju, a ni tašner nije daleko od toga.

- Mislim da ću u aprilu zatvoriti. Posao je ravan nuli, dažbine su velike, niko to ne shvata i ne razume. Ja mislim da je nama odzvonilo, ja sam to pričao stalno. Evo sad uvode i fiskalne kase, to me više ne zanima, vraćam se u svoj rodni kraj - kaže tašner Slavko Milosavljević.

Od tri majstora, koliko je nakada radilo u tašnerskoj radnji, ostao je samo jedan.

U registru Ministarstva privrede, ne vodi se evidencija o određenim zanatima, ali je ekipa RTS-a ipak uspela da nađe dva izuzetka koji potvrđuju pravilo da stari zanat nestaju.

- Radnja je osnovana 1926. godine. Moj pradeda je osnovao, Filip Arsenović. Preuzeo je njegov sin Kosta, pa moj otac Simon, a nasledio ja. Receptura je ista - najkvalitetnije brašno, jaja, malo soli i to je to. Ništa od aditiva i emulgatora, sve je bojeno kurkumom - samo domaća receptura - ističe koradžija Kosta Jordanovski.

Njegov kolega Andreja Antanasijević kaže da je u detinjstvu odrastao u okruženju gde je uvek neko testo.

- Zajedno sa svojom devojkom odlučio sam da na taj savremeni način pristupimo ovom celom brendu. Zapravo nema neke ciljne grupe, ima i mlađih ljudi i savremenih žena koje imaju manje slobodnog vremena - ističe Antanasijević.

Foto: Pixabay

Mladi danas zainteresovani samo za umetničke zanate

Kako tvrde iz Udruženja zanatlija Beograda, stari zanati su ugroženi već godinama, a razloga ima nekoliko.

- Kada govorimo o starim zanatima, oni su ugroženi već 20 do 30 godina i maltene su iščezli na prostoru Srbije. Možemo da govorimo i o sajdžijama o obućarima i o pekarima, to su postale besmislene struke, nema dovoljno radnika, a nema ni škola - objašnjava predsednik Udruženja zanatlija Beograda Zoran Pralica.

Ministarstvo privrede ima registar sertfikovanih starih i umetničkih zanata. Sertifikacija zanatlijama smanjuje porez, ali zanatlija je sve manje, pa i onih kojima ovaj sertifikat nešto znači.

Sve je manje i onih koji se za zanatlije školuju. U Tehničkoj školi za dizajn kože već dve godine nisu upisali nikog na smerovima galanterista, obućar i konfekcionar kože, jer nema zainteresovanih.

U Ministarstvu prosvete kažu da su mladi danas zainteresovani samo za umetničke zanate, kao što su juvelir, drvorezbar, klesar, grnčar i stilski krojač, piše RTS.

U školama koje imaju te smerove svake godine je, kažu u Ministarstvu, više zainteresovanih kandidata nego što ima ponuđenih mesta.

Bonus video: