OVO JE NOVI SIMPTOM STELTA! Dr Tiodorović objasnio kakva je nova podvarijanta omikrona

Epidemiolog Branislav Tiodorović objasnio kada i zašto se javljaju vrtoglavice kod stelt omikrona

Baš kao i kod omikrona, bol u grlu, glavobolja, suzne oči, znojenje, bolovi u mišićima, pa i nekim slučajevima vrtoglavica, mogu ukazivati da ste zaraženi podvarijantom "stelt".

Za dve godine kovid 19 mutirao je nekoliko puta, dok su prvi simptomi bili uglavnom slični u svim varijantama. Ipak, ono što znamo je, da je stepen zaražavanja uvek bio veći od prethodnog soja, a razlika se oslikavala i u kliničkim slikama.

Omikron je najzarazniji soj do sada, a od podvarijante "stelt" očekuje se da je makar za nijansu zarazniji od svog prvobitnog oblika.

Foto: Shutterstock

Vrtoglavica kod stelta

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović objašnjava kada i zašto se javljaju vrtoglavice kod stelt omikrona, i da je u suštini razlog taj da onaj ko već ima problem sa vrtoglavicom, ona će se možda javiti kao simptom.

- Pojedinačno se javljaju vrtoglavice, svako individualno reaguje. Onaj ko ima problem sa vrtoglavicama, može imati kada se inficira, dalje, kao što će oni koji imaju problem sa zglobovima i mišićima, imati takve probleme dok su inficirani. Dakle, to nije neka opšta karakteristika jer su simptome uglavnom isti kao kod običnog omikrona. Ono što mi primećujemo kod omikrona da imamo kontradiktorne informacije, i potrebno je vreme kako bismo znali precizno i klasifikovali sve i kako ide. Šta mi sada imamo? Imamo veliki broj pozitivnih, a s druge strane imamo hospitalizaciju koja i dalje sporo raste - objašnjava profesor Tiodorović, koji ističe da ne postoje neke bitne razlike između stelta i običnog omikrona.

Kod većine sa druge strane, dominiraju lakše kliničke slike, od kojih se izuzimaju teški hronični bolesnici koji već imaju problem pridruženih bolesti.

- Dakle, dominiraju lakše kliničke slike, mnogi to prebole na nogama, ili čak prođe s nekom lakšom kliničkom slikom u kućnim uslovima. Kod hroničnih bolesnika se to može iskomplikovati, što vidimo sa brojem umrlih na dnevnom nivou. Šta sada zaključujemo? Pa opet moramo voditi računa o ljudima koji imaju hronična oboljenja, kod kojih se može lako iskomplikovati bolest, a o tome i mladi moraju da razmišljaju kako ih ne bismo zarazili - kaže on.

- Kratko je vreme da se može zaključivati bilo šta posebno, ali ipak možda možemo reći da sa ovim sojevima ulazimo u neku završnicu. Vremenom će to postati endemska pojava, što ne znači da neće biti opasan za neke ljude. Svi koji imaju pad imuniteta, iz bilo kog razloga, da li je to hronična bolest, teška bolest, karcionom, kardiovaskularno oboljenje, dijabetičari, svi moraju biti na oprezu i njima se mora posvetiti pažnja, kaže profesor Tiodorović.

Nikakva nova pravila se ne mogu uvesti sada, niti su ona potrebna, jednostavno odvija se prirodni proces, a naše je da budemo oprezni, disciplinovani i da pristupimo vakcinaciji.

- Sada je teško prognozirati da li će se završiti do juna meseca ili do kraja godine, ali ja kažem da mere moraju ostati na snazi. Svi pričaju kako skandinavske zemlje ukidaju mere, pa da, ali oni imaju 85, 90 odsto obuhvata vakcinacije, jer vakcina svakako šiti, a ishod zavisi od stanja organizma i imunog odgovora, zaključuje profesor Tiodorović.

Bonus video: