POSLE MOŽDANOG UDARA VIŠE NIŠTA NIJE ISTO! Saznajte koje ŽIVOTNE NAVIKE treba da izmenite!

Posle moždanog udara nisu retke razne komplikacije, kao što su infekcije, tromboza vena nogu, dekubitalne rane na koži, ponovni moždani udar i druge, koje mogu takođe povećati rizik od smrtnog ishoda

U Srbiji godišnje oko 25 000 ljudi doživi moždani udar.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, učestalost pojave moždanog udara u Srbiji je 2019. godine iznosila 350 osoba na 100. 000 stanovnika, i u blagom je padu u odnosu na prethodne godine. Do pandemije, u celom svetu poslednjih godina je opadala učestalost moždanog udara zahvaljujući, najpre boljem lečenju faktora rizika, kaže za portal 'Informer'.rs doc.dr Aleksandra Pavlović, neurolog  Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu.

- Osoba koja doživi moždani udar je starije životne dobi i ima vaskularne faktore rizika: hipertenziju (povišen krvni pritisak), dijabetes (povišen šećer u krvi), hiperlipidemiju (povišene masnoće u krvi), pušenje, a često su u pitanju i srčani bolesnici. Međutim, 10-15 odsto osoba koje dožive moždani udar mlađi su od 50. godina - kaže dr Pavlović za Informer.rs

Nažalost, ona dodaje da i mlađe osobe često imaju moždani udar kao posledicu upravo nekontrolisanog krvnog pritiska, zanemarivanja nivoa šećera u krvi, gojaznosti, pušenja i drugih kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, do moždanog udara kod mladjih mogu dovesti i disekcija arterija (cepanje zida krvnog suda), trombofilija (sklonost trombozama) ili urođene malformacije krvnih sudova.

Foto: Shutterstock

 

Koji su uzroci moždanog udara?

Postoje dve vrste moždanog udara: ishemijski i hemoragijski. Kod ishemijskog moždanog udara,koji je češći i javlja se u 85 odsto slučajeva, dolazi do začepljenja krvnog suda koji doprema krv u mozak. Deo mozga tada trpi zbog nedostatka kiseonika i hranjivih materija - i ukoliko se cirkulacija ne povrati veoma brzo - deo tkiva neumitno umire. Ređe dolazi do hemoragijskog moždanog udara ili moždanog krvarenja (15 odsto slučajeva), kada zbog pucanja krvnog suda dolazi do izlivanja krvi u mozak.

Koliko vremena može da protekne od ishemijskog do fatalnog moždanog udara?

Veliki moždani udar ili moždani udar koji je pogodio kritične zone mozga može jako brzo dovesti do smrti bolesnika. Posle moždanog udara nisu retke razne komplikacije, kao što su infekcije, tromboza vena nogu, dekubitalne rane na koži, ponovni moždani udar i druge, koje mogu takođe povećati rizik od smrtnog ishoda. Rani mortalitet nakon moždanog udara, koji se odnosi na smrtni ishod u prvih 7 dana, povećan je kod težeg moždanog udara, pacijenata starije životne dobi koji imaju šećernu bolest i srčane bolesti, kao i kod onih koji su doživeli moždani udar u zadnjim delovima mozga (takozvana posteriorna cirkulacija).

Foto: Pixabay

Koje kategorije stanovnika su u riziku da dobiju moždani udar?

Rizici za moždani udar se dele na nepromenjive i promenjive. Na nepromenjive faktore rizika ne možemo da delujemo. To su starije životno doba, muški pol i nasledni faktori. Međutim, statistike su pokazale da žene češće dobijaju teže oblike moždanog udara i da imaju lošiju prognozu u odnosu na muškarce. Promenjivi faktori rizika za moždani udar su izuzetno važni, jer njih možemo da korigujemo. To su: hipertenzija, dijabetes, hiperlipidemija, srčane bolesti (aritmija po tipu atrijalne fibrilacije nosi najveći rizik!), pušenje, gojaznost, hiperhomocisteinemija, nezdrava ishrana i nekretanje.

 

 

Foto: Shutterstock

Da li postoje štetne navike ili preparati koji pospešuju dobijanje moždanog udara?

Nekretanje, korišćenje masne i slane hrane, pušenje i prekomerna upotreba alkohola su navike štetne za sve naše organe, pa i krvne sudove mozga. Neki lekovi su povezani sa većim rizikom za moždani udar, što je potvrdila skorašnja analiza objavljena u časopisu “Stroke”. To se odnosi na kombinovane kontraceptive i neke antipsihotike. Na rizik za moždani udar utiče postojanje i drugih bolesti, kao i doze datih lekova i dužina njihove primene. Lekovi, koji su u poslednje vreme naročito privlačili pažnju u ovom smislu, su i često korišćeni analgetici. Na primer, dugotrajna primena lekova kao što su nesteroidni antireumatici (ibuprofen, diklofenak) ili paracetamol, podiže krvni pritisak, a time i rizik za srčani i moždani udar. Osobe koje već imaju povišen krvni pritisak su u najvećoj opasnosti. Međutim, kratkotrajna, povremena upotreba ovih lekova ne predstavlja opasnost u ovom smislu,te ih treba uzimati u dogovoru sa lekarom, u najmanjoj korisnoj dozi i najkraće moguće vreme.

Na koji način može da se prevenira dobijanje moždanog udara?

Glavna preventiva moždanog udara je lečenja bolesti i stanja koje povećavaju rizik za moždani udar. Treba održavati krvni pritisak kao i vrednosti šećera i masnoća u krvi - u normalnim vrednostima. Srčane bolesti, kao što su aritmija po tipu apsolutne aritmije, bolesti srčanih zalistaka, koronarna bolest i popuštanje srčanog mišića, takođe su važan faktor rizika za moždani udar, te ih treba lečiti kod specijaliste interne medicine – kardiologa. Prestanak pušenja je izuzetno važno, mada neretko težak korak. Ne zaboravimo da i pasivno pušenje povećava rizik od moždanog udara. Preporuka je i zdrava ishrana, koja se često opisuje kao mediteranski način ishrane i DASH dijeta. Takođe, prema preporukama Američkog udruženja za srce i Američkog udruženja za moždani udar - zdrave osobe bi trebalo da provode umerenu fizičku aktivnost, bar 40 minuta na dan tri do četiri dana nedeljno.

Bonus video: