Prof. dr Miljko Ristić, naš čuveni kardiohirurg i savetnik direktora Instituta Dedinje, ubeđen je da će na u toku godine na univerzitetskoj klinici biti urađena transplantacija svinjskog srca pacijentu u Srbiji
Svet je bio u čudu kada su početkom ove godine prvi put u SAD genetski modifikovane svinje upotrebljene za transplantaciju srca iz životinje u čoveka. Istovremeno, naučnici u Nemačkoj počinju sa kloniranjem i uzgojem genetski modifikovanih svinja, čija će srca biti transplantirana u ljude.
Foto: Printscreen/TV happy
Prof.dr Miljko Ristić: Važna je prevencija
Prof. dr Ristić kaže za portal Informer.rs da je pre 40 godina uzeto srce majmuna i da je presađeno je bebi, ali je dete živelo jedva 24 sata. On napominje da su svinje kompatibilnije i da nauka odavno smatra da postoji realna šansa da se organi svinja mogu presađivati ljudima.
- Odavno koristimo srčane zaliske svinje koje presađuju pacijentima. Oni decenijama žive bez problema. Iskustva sa organima uzetim od svinja velika su dobit za kardiovaskularnu hirurgiju. Srčani zalisci su se pokazali kao veoma kvalitetni, jer je pacijentima život produžen, a oni nemaju problem sa odbacivanjem organa - ističe prof. dr Ristić.
Na koji način se izbegava odbacivanje srca svinje tokom transplantacije?
Profesor Ristić objašnjava da je sada praksa da se ceo organ, to jest da pacijent dobija kompletno srce, što je skopčano sa rizikom odbacivanja organa.
- Zato se primenjuju metode ubrizgavanja različitih supstanci kako bi pacijenti prihvatili presađeni organ. Vreme će pokazati koliko je madicina napredovala i da li će uspeti da spreči odbacivanje organa, odnosno da li ćemo pronaći adekvatne medikamente, koji će usporiti odbacivanje u slučaju kada je presađen svinjski organ u organizam čoveka.
Profesor Ristić kaže da će vreme pokazati da li transplantacija organa svinje može da nadomesti nedostatak donorskih ljudskih organa.
-Transplantacija srca i drugih organa, rade se već decenijama. Prva transplantacija srca urađena je pre 50-tak godina. Problem je u tome što nema dovoljno donora da bi se zadovoljile potrebe ljudi kojima je potrebna transplantacija (bubrega, srca ili pluća). U svakom slučaju, što se tiče transplantacije srca, godišnje potrebe su u svetu sada narasle na 100.000 slučajeva. Samo pet hiljada pacijenata dobije potrebni organ'. Problem je, međutim onih 55.000 kandidata koji čekaju na transplantaciju srca, a ne dočekaju donora, koji je do sada bio isključivo čovek.
Nema rizika
Rizik od infekcije kod transplantiranih organa je isti riziku kao i da se radi neka druga hirurška intervencija
Sagovornik Informera kaže da ne stoji priča kako je rizik od infekcije i odbacivanja organa i visokog krvnog pritiska velik!
- Rizik od infekcije nije visok i više je vezan za neodgovarajući rad tokom postupka transplantacije tih organa. Recimo, na ''Dedinju'' na kraju godine pokažemo koliko je bilo infekcija posle naših hirurških intervencija. To je neophodno, jer ukoliko je infekcija u porastu to je signal da nešto nije u redu u odnosu osoblja prema sterilnosti. U svakom slučaju, infekcija nije problem za transplantirane organe, već ustanove u kojoj se to radi.
Katastrofalan podatak
Za Srbiju je katastrofalan podatak da smo decenijama na drugom mestu po oboljenju od kardiovaskularnog sistema. Institut za javno zdravlje ''Batut'' za pretprošlu godinu ima podatak da svakog dana u Srbiji od srca umre 145 ljudi. Tome se mora stati na put, jer su to hronične bolesti na koje se može uticati preventivno, što je kod nas potpuno zakazalo.
Zato se zalažem da se, u prvom razredu osnovne škole, uvede jedan čas nedeljno o prevenciji kardiovaskularnih i malignih oboljenja, jer obe grupe bolesti strahovito smanjuju broj stanovnika. Na to možemo da utičemo preventivno. Tako bi se mladim generacijama ukazalo koliko je štetno pušenje, nepravilna ishrana, droga i nepravilan način života.
Profesor Ristić ističe da ne postoje kontraindikacije i da nema pacijenata kod kojih se ne može uraditi transplantacija. Prioritet se određuje po težini bolesti, pri čemu se prednost daje mlađim osobama. U svakom slučaju, broj organa koji se do sada uzimao od ljudi nije dovoljan, tako da će postupak uzimanja organa od životinja (u ovom slučaju od svinje) promeniti budućnost. Kao i mogućnost da se broj presađenih organa poveća kod svih koji su na listi čekanja. Naravno, to je malo duži put.
Moj maltezer toliko laje kada nam neko dođe u goste da više nikoga ne zovemo u kucu, priča tužno jedna naša sugrađanka. Doduše, deca na to ne haju, ali mom suprugu i meni nije prijatno. Naš ljubimac, jednostavno sve vreme skače i laje na goste. Samo na kratko se primiri ispod kreveta, ali čim neko od prisutnih ustane, on iskače iz svog skloništa i neprijateljski reži. Ne znamo šta da radimo, neutešna je ova Beograđanka.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Moj maltezer toliko laje kada nam neko dođe u goste da više nikoga ne zovemo u kucu, priča tužno jedna naša sugrađanka. Doduše, deca na to ne haju, ali mom suprugu i meni nije prijatno. Naš ljubimac, jednostavno sve vreme skače i laje na goste. Samo na kratko se primiri ispod kreveta, ali čim neko od prisutnih ustane, on iskače iz svog skloništa i neprijateljski reži. Ne znamo šta da radimo, neutešna je ova Beograđanka.
Predstavnici opozicije u Srbiji, nastavljaju da vređaju narod iz dana u dan, bez trunke srama i obzira prema građanima, a u svemu ih podržavaju tajkunski mediji koji im služe za reklamiranje.
Lider SNS-a Miloš Vučević oglasio se na društvenoj mreži Iks, uz video objavu, poručivši da je "strašno kada se prisetimo dokle su blokaderi išli sa svojim lažima kako bi ostvarili političke ciljeve, ne razmišljajući o posledicama".
Bojana Ćorilić, heroina koja je uspela da se oporavi nakon što je u nezapamćenom masakru u Žitištu izrešetana sa čak šest hitaca, danas živi život punim plućima i raduje se svakom novom danu.
Pripadnici policije u Surčinu ekspresno su rasvetlili sramotnu krađu dobrovoljnih priloga namenjenih deci sa posebnim potrebama i lisice na ruke stavili A. O. (27), osumnjičenom za ovo bezobzirno krivično delo.
Nema veće noćne more za istražitelje i porodice žrtava od trenutka kada forenzika do detalja rekonstruiše nezamisliv zločin, identifikuje ubicu, a dželat potom iskoristi svoje specifične veštine i prosto ispari sa lica zemlje. Bekstvo od pravde postaje psihološka igra u kojoj monstrumi koriste divljinu i savršeno planirane rute kako bi postali nevidljivi.
Režim "crnog neba" proglašen je u Krasnojarsku, kao i u gradovima u centralnim i južnim okruzima Krasnojarskog kraja i arktičkom gradu Noriljsku, objavio je regionalni ministar ekologije Vladimir Časovitin na svom Telegram kanalu.
Evropski mediji podigli su buru zbog ruskog broda kompanije Gasprom na kojem su primećeni mitraljezi, predstavljajući taj slučaj kao mogući znak da Moskva menja taktiku na moru i sprema se da silom štiti plovila pogođena sankcijama.
Bivši komandant jedinice udarnih dronova OSU Valerij Borovik najavio je da će ukrajinski napadi na Krim biti pojačani i poručio Ukrajincima koji se nalaze na poluostrvu da pokušaju da se evakuišu, dok je ruskim snagama i saradnicima Moskve zapretio da se „čuvaju“.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je ukrajinska strana predlagala da se borbena dejstva ograniče samo na četiri regiona — Hersonsku oblast, Zaporošku oblast, Donjecku Narodnu Republiku i Lugansku Narodnu Republiku - dok bi na svim ostalim pravcima borbe bile prekinute.
Glumica Jugoslava Drašković (57), koju cela bivša Jugoslavija pamti po ulozi prelepe Đine Golubović u kultnoj seriji "Srećni ljudi", iznenadila je sve svojim novim imidžom.
Američka pevačica Tejlor Svift i igrač američkog fudbala Trevis Kelsi su se venčali pre najavljene proslave venčanja u njujorškom Medison skver gardenu, objavio je "Njujork post".
Kultno ostvarenje "Ko to tamo peva" krije brojne anegdote sa snimanja, a jedna do sada neispričana, otkriva kakav je nepopravljivi šaljivdžija bio legendarni glumac Dragan Nikolić.
Neobična intervencija u severnoj Poljskoj privukla je pažnju javnosti nakon što su vatrogasci uspešno spasili konja koji je ostao zarobljen u betonskom bunaru.
Ekstremne temperature ne iscrpljuju samo organizam već menjaju i način na koji razmišljamo, osećamo i reagujemo, pa tokom vrelih dana rastu razdražljivost, anksioznost i rizik od sukoba.
Poznati fotograf i reditelj Dejan Milićević oglasio se putem svog Instagram profila kako bi pružio javnu podršku pevačici Marti Savić, koja je pre toga pisala o hejtu koji dobija danima!
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.