Prof. dr Miljko Ristić, naš čuveni kardiohirurg i savetnik direktora Instituta Dedinje, ubeđen je da će na u toku godine na univerzitetskoj klinici biti urađena transplantacija svinjskog srca pacijentu u Srbiji
Svet je bio u čudu kada su početkom ove godine prvi put u SAD genetski modifikovane svinje upotrebljene za transplantaciju srca iz životinje u čoveka. Istovremeno, naučnici u Nemačkoj počinju sa kloniranjem i uzgojem genetski modifikovanih svinja, čija će srca biti transplantirana u ljude.
Foto: Printscreen/TV happy
Prof.dr Miljko Ristić: Važna je prevencija
Prof. dr Ristić kaže za portal Informer.rs da je pre 40 godina uzeto srce majmuna i da je presađeno je bebi, ali je dete živelo jedva 24 sata. On napominje da su svinje kompatibilnije i da nauka odavno smatra da postoji realna šansa da se organi svinja mogu presađivati ljudima.
- Odavno koristimo srčane zaliske svinje koje presađuju pacijentima. Oni decenijama žive bez problema. Iskustva sa organima uzetim od svinja velika su dobit za kardiovaskularnu hirurgiju. Srčani zalisci su se pokazali kao veoma kvalitetni, jer je pacijentima život produžen, a oni nemaju problem sa odbacivanjem organa - ističe prof. dr Ristić.
Na koji način se izbegava odbacivanje srca svinje tokom transplantacije?
Profesor Ristić objašnjava da je sada praksa da se ceo organ, to jest da pacijent dobija kompletno srce, što je skopčano sa rizikom odbacivanja organa.
- Zato se primenjuju metode ubrizgavanja različitih supstanci kako bi pacijenti prihvatili presađeni organ. Vreme će pokazati koliko je madicina napredovala i da li će uspeti da spreči odbacivanje organa, odnosno da li ćemo pronaći adekvatne medikamente, koji će usporiti odbacivanje u slučaju kada je presađen svinjski organ u organizam čoveka.
Profesor Ristić kaže da će vreme pokazati da li transplantacija organa svinje može da nadomesti nedostatak donorskih ljudskih organa.
-Transplantacija srca i drugih organa, rade se već decenijama. Prva transplantacija srca urađena je pre 50-tak godina. Problem je u tome što nema dovoljno donora da bi se zadovoljile potrebe ljudi kojima je potrebna transplantacija (bubrega, srca ili pluća). U svakom slučaju, što se tiče transplantacije srca, godišnje potrebe su u svetu sada narasle na 100.000 slučajeva. Samo pet hiljada pacijenata dobije potrebni organ'. Problem je, međutim onih 55.000 kandidata koji čekaju na transplantaciju srca, a ne dočekaju donora, koji je do sada bio isključivo čovek.
Nema rizika
Rizik od infekcije kod transplantiranih organa je isti riziku kao i da se radi neka druga hirurška intervencija
Sagovornik Informera kaže da ne stoji priča kako je rizik od infekcije i odbacivanja organa i visokog krvnog pritiska velik!
- Rizik od infekcije nije visok i više je vezan za neodgovarajući rad tokom postupka transplantacije tih organa. Recimo, na ''Dedinju'' na kraju godine pokažemo koliko je bilo infekcija posle naših hirurških intervencija. To je neophodno, jer ukoliko je infekcija u porastu to je signal da nešto nije u redu u odnosu osoblja prema sterilnosti. U svakom slučaju, infekcija nije problem za transplantirane organe, već ustanove u kojoj se to radi.
Katastrofalan podatak
Za Srbiju je katastrofalan podatak da smo decenijama na drugom mestu po oboljenju od kardiovaskularnog sistema. Institut za javno zdravlje ''Batut'' za pretprošlu godinu ima podatak da svakog dana u Srbiji od srca umre 145 ljudi. Tome se mora stati na put, jer su to hronične bolesti na koje se može uticati preventivno, što je kod nas potpuno zakazalo.
Zato se zalažem da se, u prvom razredu osnovne škole, uvede jedan čas nedeljno o prevenciji kardiovaskularnih i malignih oboljenja, jer obe grupe bolesti strahovito smanjuju broj stanovnika. Na to možemo da utičemo preventivno. Tako bi se mladim generacijama ukazalo koliko je štetno pušenje, nepravilna ishrana, droga i nepravilan način života.
Profesor Ristić ističe da ne postoje kontraindikacije i da nema pacijenata kod kojih se ne može uraditi transplantacija. Prioritet se određuje po težini bolesti, pri čemu se prednost daje mlađim osobama. U svakom slučaju, broj organa koji se do sada uzimao od ljudi nije dovoljan, tako da će postupak uzimanja organa od životinja (u ovom slučaju od svinje) promeniti budućnost. Kao i mogućnost da se broj presađenih organa poveća kod svih koji su na listi čekanja. Naravno, to je malo duži put.
Moj maltezer toliko laje kada nam neko dođe u goste da više nikoga ne zovemo u kucu, priča tužno jedna naša sugrađanka. Doduše, deca na to ne haju, ali mom suprugu i meni nije prijatno. Naš ljubimac, jednostavno sve vreme skače i laje na goste. Samo na kratko se primiri ispod kreveta, ali čim neko od prisutnih ustane, on iskače iz svog skloništa i neprijateljski reži. Ne znamo šta da radimo, neutešna je ova Beograđanka.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Moj maltezer toliko laje kada nam neko dođe u goste da više nikoga ne zovemo u kucu, priča tužno jedna naša sugrađanka. Doduše, deca na to ne haju, ali mom suprugu i meni nije prijatno. Naš ljubimac, jednostavno sve vreme skače i laje na goste. Samo na kratko se primiri ispod kreveta, ali čim neko od prisutnih ustane, on iskače iz svog skloništa i neprijateljski reži. Ne znamo šta da radimo, neutešna je ova Beograđanka.
Ruski mediji preneli su izjavu nosioca liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ Aleksandra Vučića, koji je ocenio da dogovor američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina o isporukama ruskog dizela predstavlja strateški preokret u svetskoj politici.
Rusija je nastavila vazdušne napade na Ukrajinu uprkos objavi američkog predsednika Donalda Trampa da je između Moskve i Kijeva postignuto energetsko primirje.
Skandali koji prate blokadersku listu i njene "pažljivo birane kandidate" (što reče neko "kakvi bi bili da ih nisu tako pažljivo birali?!") se nastavljaju!
Nenad Milanović, odranije poznat javnosti po tome što skuplja novac po Americi i finansira ulične blokadere i opozicione ekstremiste, ponovo je šokirao javnost brutalnim zastrašivanjem sopstvenih radnika!
Studentski parlamenti Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu uputili su pismo podrške svim studentima Republike Srpske, poručivši da se bliskost akademskih zajednica najbolje potvrđuje u trenucima kada je potrebno stati uz svoje kolege.
Otvoreni poziv na nasilje, haos i krvoproliće stigli su direktno iz redova blokaderske liste, pošto je njihova kandidatkinja Ksenija Đorđević bez imalo stida pozvala pristalice da na dan izbora uzmu motke u ruke i izlaze na trgove!
Ilija Srdanović, prvi na blokaderskoj listi, uspeo je da u samo jednoj rečenici pokaže neznanje, besmisao i potpuno odsustvo zdravog razuma koji vladaju u redovima opozicije!
Crveni takmičar Nikola Lakić izneo je ozbiljne tvrdnje na račun Mensura Ajdarpašića, navodeći da mu je tokom sukoba u "Exatlonu" pretio i pominjao njegovu porodicu.
Nakon što je ispao iz "Exatlona", Veljko Milićević dao je intervju voditeljki Tijani Jović u emisiji "Druga strana Exatlona", u kojem je otkrio kako provodi vreme sa svojom devojkom i da li zajedno treniraju.
Takmičar Crvenog tima Nemanja Makuljević i takmičarka Plavog tima Maja Jovanović ponovo su glavna tema razgovora za stolom, budući da su ih kolege iz rijalitija špijunirale!
Žalbe na presudu roditeljima maloletnog ubice koji je 3. maja 2023. u masakru u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu ubio devetoro učenika i radnika obezbeđenja, stigle su u Viši sud u Beogradu koji bi narednih dana trabalo da ih dostavi drugostepenom sudu koji će odlučivati o njima.
Carinski službenici su 11. oktobra 2026. godine na graničnom prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja investicionog zlata i zlatnog nakita vrednog preko 33.000 evra.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu, po nalogu Osnovnog јavnog tužilaštva u Nišu, podneće krivičnu priјavu protiv I. I. (28) iz Beograda, zbog sumnje da јe izvršio krivična dela nedozvoljena trgovina i neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluge.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Leskovcu uhapsili su M. S. (48) iz Leskovca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo protivpravno lišenje slobode i nasilje u porodici.
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podnelo je Višem sudu u Beogradu optužni predlog protiv Aleksandra R. (45) zbog postojanja opravdane sumnje da je kao javni izvršitelj, prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja, izvršio krivično delo Zloupotreba službenog položaja.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne zaslužuje predah na bojnom polju i spreman je da iskoristi svaku inicijativu kako bi dobio na vremenu za nastavak borbenih dejstava, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Stotine građana okupile su se u poljskom gradu Jaroslavu zahtevajući oštriju kontrolu migracija i proterivanje pristalica ukrajinskog nacionaliste Stepana Bandere, nakon što je državljanin Ukrajine nožem ubio katoličkog sveštenika i ranio još četiri osobe u lokalnom manastiru.
Četrnaestogodišnji učenik otvorio je vatru u školi „Žozef Lakanal“ u francuskom gradu Obanju, nedaleko od Marselja, i ranio direktora i nastavnicu, nakon čega je uhapšen.
Vozač kamiona Dani Kastiljo za dlaku je izbegao smrt tokom razornih poplava u čileanskoj prestonici Santjagu, kada je snažna bujica vode, blata i kamenja prevrnula njegovo vozilo i počela da ga nosi niz ulicu.
Heroin je potpuno uništio život i karijeru glumca Lazara Strugara, a čuveni Avaks iz filma "Kad porastem biću kengur" jedva je ostao živ nakon desetogodišnje konzumacije droge.
Jedan od najvećih operskih pevača svih vremena, italijanski tenor Lučano Pavaroti, rođen je 12. oktobra 1935. godine u Modeni, a zanimljivo je da je upravo Beograd imao posebno mesto u njegovoj blistavoj karijeri.
Sindi Kraford i njen suprug Rendi Gerber pojavili su se zajedno u javnosti prvi put nakon tragične smrti njihovog dvadesetsedmogodišnjeg sina Preslija Gerbera.
Međunarodni filmski festival FEST proglasio je večeras dobitnike nagrade "Beogradski pobednik" u 12 kategorija, među kojima je najbolji svetski film "Crveni hangar", najbolji evropski "Tihi pčelar" i regionalni "Drži se za mene".
Baterija je već sada jedno od najvećih ograničenja modernih pametnih telefona. Ograničavanjem punjenja na 80 odsto, korisniku je na raspolaganju približno 3.440 mAh.
Iako deluju krhko, saksijske ruže mogu raskošno cvetati uz pravilan tretman. Evo koji su ključni trikovi starih vrtlara za prepoznavanje vlage, pravilno prihranjivanje i rešavanje problema sa iscrpljenom zemljom
Pop zvezda Kristina Agilera (45) ponovo je dospela u centar medijske pažnje svojim upečatljivim i odvažnim modnim izborom na humanitarnom događaju zdravstvene platforme MISTR u Los Anđelesu
Kada se visoka inteligencija, višak neiscrpne energije i svojeglavost spoje u jednom psu, rezultat je garantovani haos u kući. Evo koje tri rase pasa su jednostavno previše pametne za strpljenje njihovih vlasnika.
Frontmen "Tropiko benda", Aleksandar Cvetković, otvorio je dušu o svojoj muzičkoj karijeri, usponima, padovima, ali i zanimljivim anegdotama sa estrade koje do sada nisu bile poznate javnosti.
Starija ćerka pevačice Jelene Karleuše i bivšeg fudbalera Duška Tošića, Atina Tošić, odselila se iz Srbije zbog studija, a pevačica je sada progovorila o troškovima.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.