DECA ŽRTVE! TERAJU IH DA RADE I PROSE: Za godinu dana registrovano 39 mališana koje odrasli zloupotrebljavaju!

Interesantan je podatak da među decom žrtvama koja rade na ulici nema onih koja su pevala ili svirala na javnim mestima ili u javnom prevozu, iako smo svakodnevno svedoci da su i na ovaj način angažovana za prikupljanje novca.

Od 39 dece žrtava zloupotrebe dečjeg rada koja su u prošloj godini zarađivala na ulici, najviše ih je, čak 35, zatečeno u prosjačenju, četvoro je sakupljalo sekundarne sirovine, troje je prodavalo maramice i cveće, a jedno dete se bavilo pranjem automobilskih stakala na saobraćajnici.

Ovo su rezultati najnovijeg izveštaja Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu.

Interesantan je podatak da među decom žrtvama koja rade na ulici nema onih koja su pevala ili svirala na javnim mestima ili u javnom prevozu, iako smo svakodnevno svedoci da su i na ovaj način angažovana za prikupljanje novca, pišu Novosti.

Zloupotrebe dečijeg rada se, tvrde u Zavodu, danas lakše prepoznaju i zahvaljujući tome u prošloj godini je identifikovano 39 žrtava, i to 25 dečaka i 14 devojčica, dok prethodnih godina takva evidencija nije ni postojala.

- Među žrtvama je šestoro dece za koju nema podataka o nacionalnosti, troje je srpske, a čak njih 30 pripadnici su romske etničke zajednice - stoji u izveštaju:

Najviše ih je uzrasta od šest do 14 godina, i to većina pod roditeljskim staranjem, a u slučaju dvoje pokrenuti su postupci za lišenje roditelja njihovih prava, dok je njih devetoro bez roditeljskog staranja.

Foto: Beta

Od ukupnog broja dece najviše ih potiče iz porodica čije mame i tate imaju veoma nizak stepen obrazovanja, siromašni su, a mnogi su i na evidenciji centara za socijalni rad kao korisnici različitih novčanih socijalnih davanja.

- Većina žrtava, njih 19, dolazi iz potpunih, 18 dece iz jednoroditeljskih i dvoje iz srodničkih porodica, dok je pod starateljskom zaštitom bilo njih petoro, a pod neposrednim starateljstvom Centra za socijalni rad troje dece. Većina žrtava, njih 28, potiče iz urbanih sredina, a samo šestoro je iz ruralnih područja. Ovi podaci ukazuju na još nedovoljno prepoznavanje zloupotrebe dečijeg rada u oblasti poljoprivrede ili neadekvatnu procenu stručnjaka koliku i kakvu štetu ovaj rad nanosi detetu - objašnjava se u izveštaju.

I dalje postoje problemi, posebno kada je reč o većim centrima za socijalni rad, koji se odnose na praćenje ove pojave kroz postojeće baze podataka koje se koriste. Naime, u velikom broju slučajeva kada je dete korisnik usluga Centra za socijalni rad po nekom drugom osnovu, a zloupotreba dečijeg rada je pridruženi problem, ono se evidentira na drugačiji način, a ne kao žrtva zloupotrebe dečijeg rada.

- Ovo nikada nije izolovana pojava koja pogađa dete i nije jedini razlog zbog kojeg je ono korisnik usluga Centra za socijalni rad, ali ako je prisutna, deluje sa svim drugim problemima - navodi se u izveštaju.

Kao počinioci zloupotrebe dečijeg rada u najvećem broju slučajeva pojavljuju se roditelji, partner jednog od roditelja ili srodnici. Upravo ovi podaci ukazuju da intervencije Centra za socijalni rad moraju biti usmerene na celu porodicu. Tokom rada sa detetom i porodicom, centri u najvećem broju slučajeva sarađuju i sa policijom, školom, ustanovom za smeštaj dece, zdravstvenim ustanovama...

- Tokom rada na zaštiti dece, šestoro je izmešteno iz svojih porodica. Tom prilikom neka deca su smeštena u hraniteljsku ili u srodničku porodicu, ali i u ustanove socijalne zaštite i prihvatilište - objašnjavaju nadležni.

Kao podnosilac prijave u centrima za socijalni rad najčešće se pojavljuje policija, u 25 slučajeva. Na drugom mestu je vaspitno-obrazovna ustanova, potom zdravstvene službe, roditelji, prijatelji ili komšije, a bilo je i anonimnih prijava.

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.