Planeta
ORBAN UPOZORIO NATO: Shvatite ozbiljno Putina i lansiranje rakete, inače će biti nevolje
122. 11. 2024. u 10:32
222. 11. 2024. u 10:32
printscreen
Vesti
MOJA BOJANA JE IMALA SAMO 11 MESECI KADA JU JE NATO UBIO! Ispovest Marije koja je zbog NATO AGRESIJE izgubila dete: Vreme prolazi, ali rana na mom srcu ne zaceljuje
Marija Tošović (44): Bili smo u podrumu naše kuće u Merdaru kada nas je direktno pogodila NATO bomba, poginuli su moj muž i tek rođena ćerka! Ja sam tada bila u sedmom mesecu trudnoće...
Vreme prolazi, ali rana na mom srcu ne zaceljuje i bol nikada neće proći! NATO pakt je ubio moju Bojanu, koja je imala svega 11 meseci i nikome ni za šta nije bila kriva! Iste noći, u istom napadu, ostala sam i bez muža Božine... Ja sam tada bila u sedmom mesecu trudnoće. Ni sama ne znam kako sam preživela tu noć i sve ove godine!
Ovako za Informer govori Marija Tošović (44) iz Merdara kod Kuršumlije, kojoj su u noći između 10. i 11. aprila 1999. godine, dan uoči Vaskrsa, NATO zločinci ubili ćerku Bojanu, koja je najmlađa žrtva zločinačkog bombardovanja. Marija je tada samo pukom srećom ostala živa.
Iako teško povređena, 17. juna 1999. rodila je ćerku Anđelku, koja danas ima 23 godine.
Velika tragedija
I danas, posle 23 godine, Marija kaže da ni sama ne zna kako je uspela da preživi posle strašne tragedije, ali da nema dana da se ne seti kobne noći u kojoj je ostala bez porodice.
- Napad je počeo malo iza ponoći. Kada su oko kuće počele da padaju bombe, skočili smo iz kreveta i sišli u podrum. Moja muž Božina u naručju je nosio našu jedanaestomesečnu ćerku Bojanu, a ja sam sa flašicom mleka u ruci krenula za njima. Sedeli smo u tišini, okovani strahom, dok je oko nas sve tutnjalo od bombi. Odjednom je grunulo! Kad sam se osvestila, shvatila sam da je bomba direktno pogodila našu kuću i da smo zatrpani. U bunilu, čula sam muža kako me doziva. Videla sam ga zatrpanog kamenjem i gredama. Pored njega je ležala moja Bojana, anđeo naš... - seća se Marija svakog detalja.
Ona kaže da je NATO projektil udario pravo u njihov kućni prag. Poslednje čega se seća bili su delovi zidova koji su ih zatrpali. Njeni roditelji i brat, koji su živeli blizu, odmah su dotrčali u pomoć.
- Golim rukama su sklanjali šut, beton i sve što nas je prekrilo. Uspeli su pred zoru da nas izbave, ali odmah je bilo jasno da je Bojana već prestala da diše. Bilo je užasno. Mrtvu devojčicu moj otac dao je mojoj majci, a on i brat su se borili da izbave nas. Kada su uspeli, videlo se da je suprugu kičma bila polomljena. Položivši ga na neka izvaljena vrata, odneli su ga do jednog nadvožnjaka pored puta, a potom tamo preneli i mene, pa pokojnu ćerkicu. Bombe kojima su zlotvori zasipali ovo područje i dalje su padale oko nas - priča naša sagovornica i nastavlja jezivu ispovest:
- Pitala sam gde je Bojana, a oni su mi rekli da su je odneli kod moje majke. Božina je bio nepokretan, ali još živ. Celu noć smo proveli ispod nadvožnjaka, dok nije svanulo i prestalo bombardovanje. Tada sam primetila da moj muž više ne diše. E onda su mi rekli da mi je i ćerka mrtva - priseća se Marija.
NATO AGRESIJA NA SRBIJU
Foto: Informer
* bombardovanje počelo 24. marta 1999. godine u 19.55
* 78 dana trajala je NATO agresija
* naredbu izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana, bez odobrenja SB UN
* prva žrtva vojnik Boban Nedeljković u kasarni u Prokuplju
* povod za napad bila je laž o zločinu u selu Račak, kada je u sukobu pripadnika MUP-a Srbije i pripadnika zločinačke OVK ubijeno 45 terorista. To je od strane kosovskih Albanaca i šefa misije OEBS-a na KiM Vilijama Vokera predstavljeno kao "masakr nedužnih albanskih civila"
Nju su sa teškim povredama prebacili u Kuršumliju, pa u bolnicu u Prokuplju. Dugo se lečila, ali po njenom telu su ostali brojni ožiljci. A najveći i najteži su joj na duši.
- Hvala Bogu, trudnoću sam iznela i rodila sam živu i zdravu ćerku, koja mi je i dala snage da nastavim dalje. Živim danas u novoj kući u Merdaru, koja je izgrađena odmah posle bombardovanja. Dobila sam i posao u mesnoj kancelariji, a nekoliko godina kasnije još jednog sina. Kuća u kojoj smo živeli više ne postoji. Punih deset godina nisam mogla da odem tamo da zapalim sveću. Nisam imala snage. Sada idem redovno svakog Vaskrsa. Zapalim sveću i isplačem se - priča Marija.
Foto: Informer
Kolateralna šteta
'Milosrdni anđeo', kako su NATO zlotvori nazvali akciju bombardovanja naše zemlje, nije ubio samo Bojanu. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, u NATO bombardovanju poginulo je čak 89 nedužnih mališana. Najbolnije od svega je to što se svi ugašeni mladi životi u NATO statistici vode kao 'kolateralna šteta' i za ove zločine nikada niko nije odgovarao.
Mali Marko Simić (2) poginuo je 31. maja u zagrljaju svog oca Vladana (30). NATO bombe su tada, usred bela dana, pale na stambenu zgradu u centru Novog Pazara i gotovo je sravnile sa zemljom.
Markova mama Olivera se, i posle toliko godina, seća svakog detalja užasne tragedije.
- Otišli su do naše radnje da nešto uzmu. Kada sam oko pola dva čula bombe, pokušala sam da dobijem supruga na mobilni, ali nije mi odgovarao. Krenula sam pešice ka radnji, posumnjala sam na najgore... - rekla je ona.
Pored malog Marka i Vladana, stradalo je tog dana još i devetoro civila, među kojima je i Marko Rogljić (16), koji je ubijen na putu ka školi.
Trogodišnja Milica Rakić iz Batajnice, devojčica koja je poginula 17. aprila dok je u svojoj kući sedela na noši, postala je simbol stradanja dece u NATO bombardovanju. Nju je pre 23 godine ubio geler tokom bombardovanja stambenog naselja.
BROJKE
Foto: Informer
* 2.500 civila ubijeno
* 89 dece
* 1.031 pripadnik Vojske i policije
* oko 6.000 civila ranjeno
* 2.700 dece
* 5.173 vojnika i policajaca
* 25 osoba se i danas vodi kao nestalo
* NATO je izvršio 2. 300 udara
* 22.000 tona projektila bačeno
* 37.000 zabranjenih kasetnih bombi sa osiromašenim uranijumom
Najveći NATO zločini tokom agresije 1999.
5. april i 28. maj 1999.
Aleksinac
14 poginulih, 50 ranjenih
NATO je 5. aprila u 21:25 pogodio centar Aleksinca i ubio 11 ljudi, a 50 ranio. U drugom napadu, u noći između 28. i 29. maja, poginulo je još troje ljudi.
NATO je bombardovanje Aleksinca nazvao "tehničkom greškom" jer je cilj, navodno, bila lokalna kasarna.
12. april 1999.
Grdelička klisura
Najmanje 13 poginulih, 16 ranjenih
NATO je pogodio železnički most u Grdeličkoj klisuri u trenutku dok se na njemu nalazio brz voz na liniji Niš-Ristovac sa najmanje 50 putnika.
Poginulo je najmanje 13 putnika. Pronađeno je devet leševa i delovi tela od još četiri poginula, dok posmrtni ostaci nekih nastradalih u ovom stravičnom napadu nikada nisu nađeni i identifikovani.
21. i 27. april i 31. maj
Surdulica
50 poginulih, 204 ranjena
Surdulica je grad koji je tokom agresije 1999. bio najčešće i najviše bombardovan u odnosu na broj stanovnika. U prvom napadu poginulo je deset, u drugom 20 i u trećem još 20 ljudi, među kojima je bilo i 18 dece.
Za drugi, najteži napad, 27. aprila, portparol NATO Džejmi Šej rekao je da se radilo o "jednoj bombi koja je promašila cilj".
23. april 1999.
Zgrada RTS
16 poginulih, 16 ranjenih
Zgrada RTS u Beogradu bombardovana je u 2:06 noću, ubijeno je 16 zaposlenih, a 16 je ranjeno. Prvi put u istoriji ratovanja jedna medijska kuća proglašena je 'legitimnom metom'.
7. maj 1999.
Niš
16 poginulih, 18 ranjenih
Na Šumatovačku ulicu, autobusku stanicu i Tvrđavsku pijacu u Nišu pala je 'kiša' kasetnih bombi. Stradalo je 16 Nišlija, među kojima i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći, a 18 je povređeno.
30. maj 1999.
Varvarinski most
10 poginulih, 30 ranjenih
Most na Moravi u Varvarinu pogođen je usred dana, u trenutku kada je u njegovoj blizini bilo oko 1.000 ljudi, koji su išli na obližnju pijacu. Poginulo je deset, ranjeno 30 civila.
Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
Planeta
NOVE SVETSKE SILE UKLJUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"
122. 11. 2024. u 09:14
222. 11. 2024. u 09:14
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.