SIMBOL SRPSKOG STRADANJA! 23 GODINE OD SMRTI MILICE RAKIĆ! Na dan pogibije nacrtala cvetiće i lale, zalepila ih na zid, a onda su je NATO BOMBE UBILE!

Milica je postala simbol stradanja 79 mališana ubijenih tokom NATO agresije

17. aprila 1999. godine, između 21. 30 i 22 časa, trogodišnja Milica bila je pogođena fragmentom bombe, dok je bila u kupatilu na noši u Ulici Dimitrija Lazarevića Raše broj 8, u Batajnici

Milica Rakić imala je samo tri godine kada ju je geler NATO projektila ubio na noši. Da nije bilo rata i agresije na našu zemlju, da nisu "sipali" bombe po nama, ona bi bila živa, i danas bi imala 26 godina. Ipak, tog kobnog 17. aprila 1999. godine agresori su mučki ugasili njen mladi život…

Mala Milica je ubijena dok je sedela na noši, a majka Dušica joj je za to vreme spremala krevet za spavanje.

Foto: Foto

Na dan pogibije nacrtala je cvetiće, lale, i zalepila ih na zid. Te večeri oglasila se vazdušna opasnost nad Beogradom. NATO avioni su ponovo stizali da seju smrt.

– U daljini su odjekivale NATO bombe. Plašila se moja devojčica. "Mama, požuri. Dođi da me čuvaš", rekla mi je Milica, a onda – prasak – ispričala je jednom prilikom majka Dušica.

- Začula se detonacija, lomnjava stakla i kupatilskih pločica, fasade… Tata Žarko je utrčao i zatekao dete bez svesti. Svuda oko nje bila je krv. Probao je da je spase. Uzeo ju je u naručje, sjurio se niz stepenice, pa u automobil, odvezavši je do Zemunske bolnice. Dežurni lekari su je primili…

Milica je postala simbol stradanja 79 mališana ubijenih tokom NATO agresije.

Pesma posvećena stradaloj deci

Srpski pesnik Dobrica Erić je u znak sećanja na Milicu Rakić i svu decu stradalu u NATO bombardovanju 1999. godine napisao pesmu.

Najmlađa Bojana Tošović imala je samo 11 meseci kada je poginula u zagrljaju svog oca,a ova je pesma tu da nas opominje, da se nikad ne zaboravi i ne ponovi.

Čiko, ja tebe gledam s neba

I vidim te kao na slici

Čiko, ja sam onaj cvet-beba

Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala

Milica, što je zadremala

U maminom zagrljaju

A probudila se u raju.

Sad nisam ona bulka rumena

Već beli anđelak one bulke

Što gleda svoje najdraže s neba

I vidi tebe… i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije

A moja mama pegla pelene

Ja ih vidim i žao mi je

Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše

I lutke što se smešila na me

Kad su tvoje zle tice došle

I otele me od moje mame.

Sada sam se ovde popela

S nekom dečicom nepoznatom

Ali bih mnogo više volela

Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo

Pa idi i zaboravi me

Mama će da me rodi ponovo

I daće mi još lepše ime!

Bonus video: