Da li je Srbija navukla prokletstvo na sebe zbog ubistva Drage Mašin? KRALJICA BILA TRUDNA KADA SU JE ISKASAPILI?

Kraljica ili dama je najmoćnija figura u šahu. Kada je šah služio kao ratna igra za planiranje bitaka, kraljica je predstavljala kraljeve najsposobnije snage i njegovu ličnu gardu, a ne njegovu suprugu. Jedan smo od retkih naroda, pored Francuza i Rusa, koji je svoju istoriju obeležio i ubistvom sopstvene kraljice.

U noći  između 28. i 29.maja 1903.godine, grupa zaverenika pod rukovodstvom, kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, vođom tajne organizacije "Crna ruka"  upala je u dvor i ubila kralja Aleksandra i kraljicu Dragu. Ovim činom prekinuta je vladavina dinastije Obrenović, koja je Srbijom vladala od polovine 19.veka, a na presto dovedena dinastija Karađorđević. Razlozi atentata na kraljevski par i danas su obavijeni velom misterije. Zločin je zgrozio tadašnju evropsku javnost, a ubistvo protumačeno kao krajnje vandalski čin. Da li je Srbija navukla prokletstvo na sebe ovim ubistvom?

Razlozi ubistva

Majskom prevratu prethodilo je nezadovoljstvo naroda ženidbom kralja Aleksandra Obrenovića bivšom dvorskom damom kraljice Natalije, Dragom Mašin 1900. godine. Draga Mašin bila je udovica inžinjera Svetozara Mašina, 13 godina starija od kralja Aleksandra i...svima kriva za sve.

Draga Mašin nije poticala iz plemićke porodice, što je u to vreme bilo opštevažeće pravilo za ženidbu prestolonaslednika i kraljeva. Kralj Milan nije odobravao ovaj brak, a kraljica Natalija pisala je u svojim pismima iz Rusije sinu Aleksandru sve najružnije o Dragoj!

Dragu, pored kralja Milana i kraljice Natalije, naročito nije simpatisao Đorđe Genčić, bogati industrijalac i vlasnik rudnika, ministar unutrašnjih poslova i gradonačelnik Niša u vreme kralja Aleksandra Obrenovića. Jedan od najbogatijih ljudi toga vremena bio je  oštar protivnik ženidbe kralja sa Dragom Mašin, a zbog javne osude ovog braka i političkih rasprava bio je osuđen na sedam godina zatvora od kojih je odslužio jednu. Bio je politički vođa iz senke zavere koja je dovela do ubistva kraljevskog para Obrenović. O Dragoj je puštao priče kao bludnici, ruskom špijunu, ženi čija je namera  bila da sruši dinastiju svojom lažnom trudnoćom.

Srpska majka

Za neke okorela bludnica koja je zavela kralja, a za sirotinju  i književnike srpska majka. Bila je veliki humanista i pokrovitelj kulture, umetnosti i književnosti. Htela je da bude pisac, a postala je kraljica. Ostaje zapamćeno da je ona bila ta koja je dala profesoru Miloju Vasiću novac za arheološko  istraživanje Viminacijuma, a bila je i patron književnika Bogdana Popovića, zbog čeka je i bila oklevetana da je njegova ljubavnica. Branislav Nušić je njenom zaslugom došao na čelo Narodnog pozorišta, Jovanu Skrerliću je plaćala studije u Ženevi, izdvojila je novčana sredstva za list "Neven" Jovana Jovanovića Zmaja. Pomagala je dečjem sirotištu, a zbog velike štednje na dvoru zabranila je austrijske običaje i hranu.  Kao veliki patriota nosila je i dizajnirala odeću inspirisanu haljinama srpskih srednjovekovnih vladarki. 

Foto: Informer DN

Misterija traje i dalje

U noći ubistva, tela kraljice i kralja bila su kasapljena sabljama i bajonetima, a potom bačena sa terase u dvorište. Tokom austrougarske okupacije u Velikom ratu, bečki patolozi su otkopali ostatke Aleksandra i Drage koji su samo dan nakon atentata krišom sahranjeni u kripti stare crkve Svetog Marka. Austrijski patolozi su tada navodno među Draginim kostima pronašli ostatke fetusa i tako akcenat stavili na deo priče o njoj koji govori da je ipak bila trudna u vreme atentata. 

Sablje kojima je kraljica (koja je bila prva vladarka poreklom Srpkinja) probodena i danas su zbog svoje simbolike veoma traženi artefakti. Pričalo se i da su se neki  članovi Crne ruke kasnije pokajali zbog ovog ubistva. Shvativši da  su iskorišćeni za neke mnogo više ciljeve, iz osvete su organizovali ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove žene Sofije u Sarajevu 1914.godine, što je uslovilo početak Prvog svetskog rata, i tako u stilu prave šahovske igre uzeli kraljicu za kraljicu.

Za Britance je imati kraljicu na prestolu uvek bila pozitivna stvar, jer je upravo za vreme dve Elizabete, Elizabete I i sadašnje kraljice Elizabete II, država nemerljivo napredovala. Značaj koji je carica Katarina Velika imala na razvoj ruske kulture je opštepoznat. U nekim skandinavskim kulturama i zemljama postoji verovanje, koje potiče od kulta Velike Majke, da ona koja rađa - žena ne sme patiti jer onda ni zemlja neće rađati, otuda i njihovi strogi zakoni po pitanju zaštite žena i dece.

Od te 1903. proteklo je 129 godina,a istoriju Srbije dvadesetog veka obeležila su brojna stradanja i atentati koji su se nastavili i u 21.veku. Da li je vreme da kraljici Dragoj Srbija da značaj koji joj pripada i tako prekine kobnu nit prokletstva koje je prati?