INFARKT MIOKARDA POGAĐA I MLAĐE! Doktor apeluje: Kad osetite OVE simptome ne čekajte duže od sat vremena da odete u bolnicu!

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić objašnjava da korona jeste doprinela da se mnoge kardiovaskularne bolesti ispolje, pa da tako dođe i do akutnog infarkta miokarda, ali da nas takav trend prati već godinama i to daleko pre korone

Infarkt miokarda iako nekada rezervisan za stariju populaciju, već godinama unazad javlja se i kod mlađih ljudi ispod 45 godina. Iako je korona virus doprineo da se taj trend "ubrza“, evidentno je da se već 20 godina unazad granica pomera ka mlađoj populaciji.

Razlog je, kažu lekari, genetika, način života, dijabetes, gojaznost, ali i cigarete. Korona je tu samo ubrzala da se niz kardiovaskularnih oboljenja poveća, ali ovakav trend prati nas već godinama unazad i to je činjenica

S druge strane, mnoge zabrinjava i to što se kod nekih mladih ljudi javlja i moždani udar, što svakako može imate veze sa načinom života, ali i neregulisanim krvnim pritiskom. Ipak, rešenje se nalazi u redovnim pregledima, ranoj dijagnostici, pravoj terapiji ali i u promeni stila života. Ishrana, zapušteno zdravlje, cigarete, alkohol, stres, sve to mogu okidači za bolesti.

Foto: Shutterstock

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš, doc. dr Tomislav Kostić objašnjava da korona jeste doprinela da se mnoge kardiovaskularne bolesti ispolje, pa da tako dođe i do akutnog infarkta miokarda, ali da nas takav trend prati već godinama i to daleko pre korone, piše Blic.

- Ono što se, nažalost, dešava u poslednjih nekoliko godina da se ta granica pomera prema mlađoj populaciji. Tako je 80-ih godina akutni infarkt miokard bio rezervisan za stariju populaciju, ta granica se od tada pomerila i počinje da dominira kod mlađih pacijenata. Imali smo primer pacijenta koji je imao 20 i nešto godina, kada je doživeo infarkt miokarda. Generalno, mi spadamo u grupu zemalja sa veoma visokim rizikom za kardiovaskularne bolesti, tako da sve to i ne iznenađuje ali i upozorava da moramo menjati navike. Ono što treba znati je da je osnova svih bolesti ta genetska predispozicija koja je takva kakve jeste, i to je ono što se ne može promeniti. S druge strane, tu je i način života, način ishrane, kao i faktori rizika koji su dominantni kada je u pitanju kardiovaskularna patologija -  objašnjava dr Kostić.

Kako lekar objašnjava, infarkt miokarda se uglavnom može javiti kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, kod onih koji imaju masnoću u krvi, kod osoba sa dijabetesom, ali da se kontrolom i pažljivim pristupom mogu sprečiti komplikacije pa i sam taj "kardiološki događaj“.

- U 30 odsto slučajeva akutni infarkt miokarda dešava se iznenada bez nekih jasnih simptoma, a znamo da je svaki simptom u ovakvim slučajevima dobrodošao jer daje jasan signal da se nešto dešava i da treba reagovati, naročito kada je u pitanju bol u grudima koji je dominantan simptom. Apel je da treba reagovati, naročito ako bol u grudima traje duže od 30 minuta i ne prestaje, koji se pojačava i širi u levu ruku ili levo rame. Međutim, ono što pacijenti treba da znaju, naročito oni koji imaju dijabetes, da simptomi mogu izostati, zato je važno biti svestan rizika, pa je redovna kontrola izuzetno važna kao i promene štetnih navika - objašnjava dr Kostić.

Foto: Shutterstock

Lekaru se javiti u roku od sat vremena

Bez obzira na godine ili intenzitet bola važno je biti svestan rizika i potencijalne opasnosti, pa je važno javiti se lekaru na vreme. "Zlatni sat" je veoma važan u kardiologiji.

- Važno je javiti se unutar jednog sata od pojave simptoma, to je takozvani „zlatni sat“, jer što je vreme kraće do trenutka otvaranja srčane arterije to je i stradanje srčanog mišića manje. Takođe, bitno je naglasiti da i ne treba ni previše panike unositi, bitno je reći da nije svaki bol u grudima infarkt, zato što nije svaki bol u grudima srčanog porekla jer i postoji više uzroka bola koji su beznačajni. Dakle, bol koji traje duže od 30 minuta, bol koji ima jak intenzitet, koji se širi, kod pacijenata koji su rizična grupa, koji imaju genetsku predispoziciju, gojazni, pušači, oni bi trebalo da obrate posebnu pažnju i jave se na vreme - kaže dr Kostić.

Moždani udar i kod mladih

Moždani udar može se dogoditi i kod mladih osoba, a javlja se kao posledica oštećenja krvnih sudova mozga. Može nastati zbog začepljenih krvnih sudova, zbog tromba ili zbog krvarenja u mozgu.

Simptomi

Od simptoma može se javiti oduzetost, utrnulost jedne strane tela, otežan govor, gubitak vida, ravnoteže ali i vrtoglavica. Iako se svi ovi simptomi mogu javiti i iz drugih razloga, važno je javiti se lekaru i utvrditi tačan uzrok pojave ovih simptoma.

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je takođe na sve češću pojavu moždanih udara – koji se, na svetskom nivou povećao za 68 odsto u poslednjih 20 godina. Kod mlađih ljudi, između 20 i 64 godina, verovatnoća da će doživeti moždani udar povećala se sa 25 na 32 odsto u poslednje dve decenije.

Glavni uzrok je najčešće visok krvni pritisak, gojaznost, alkohol, cigarete, kao i stres i slaba fizička aktivnosnot.

Bonus video: