DA SE NIKAD VIŠE DECA NE UBIJAJU MALJEM! Preživeli logoraši o strahotama zločina NDH!

"Okolo žica, dole samo trava. Gledam majku koja drži dete, nije imalo više od 10 meseci, ustaše hoće da ga joj ga istrgnu, ona ne da. Jedan ustaša nabija dete na sablju i baca ga psima", tako o strahotama mučenja logoraša u Jasenovcu svedoči preživela logorašica Dobrila Kukolj, koja je danas u Donjoj Gradini prisustvovala obeležavanju Dana sećanja na žrtve zločina NDH u koncentracionom logoru Jasenovac

Dobrila, rodom iz okoline Kozarske Dubice, imala je svega deset godina kada je dovedena u logor Jasenovac, a pre toga je, kaže,preživela progon sa Kozare u Cerovljane gde je bio prvi sabirni logor na prostoru NDH.

''''Bilo nas je 12 u porodici, iz moje kuće stradali su otac, brat, sestra i stric. Dedu, koga sam neizmerno volela, izboli su na moje oči u Jasenovcu. Teško je i boli prisećati se tog. U početku sam milslila da je to neka igra, dok nismo bosi naterani u čamce iz Cerovljana za Jasenovac. Čula sam kako je strina predložila mojoj majci:''''Savka, da pobacamo decu u vodu, vode nas u peć, jer se pričalo da spaljuju ljude u pećima'''', prenela je Dobrila novinarima sećanje na logoraške dane u NDH.

Kada su prešli reku i ušli u logor, sačekao ih je špalir crnokošuljaša koji su odmah razdvajali decu,majke, žene potrebne za rad...

''''Najteže mi je bilo kada sam shvatila šta je to, da je to logor... Čupkali smo i jeli travu, a davali su nam malo kukuruznog brašna u mlakoj vodi, sve su nas boleli stomaci'''', priča Dobrila.

Njena poruka na Dan sećanja na žrtve zločina NDH je da se više nikada i nigde ne potegne malj ili zarđali nož kojim su ubijana deca, žene...

''''Da više nikada ne bude rata i osnivanja logora. Svim narodima želim da žive u slozi i miru'''', poručuje Dobrila.

Strahote Jasenovca preživeo je i Mile Vukmirović (87) koji se priseća kako su svako jutro iz Jasenovca odvodili logoraše u Donju Gradinu gde su ,kaže, ceo dan kopali rake, a uveče bi ih ustaše pobile.

''''Ujutro dođe druga grupa i zakopa ih, pa kopa raku i tako redom'''', priča Vukmirović kojem su ustaše pobile porodicu i sa očeve i sa majčine strane.

''''U logoru smo bili goli, bosi, ustaša šeta kraj žice , kad malo odmakne, pojedem malo trave. Zahvaljujući medicinskoj sestri koja nas je popisivala, nisu smeli da nas pobiju nego su nas poslali u sela po Slavoniji. Ja sam ostao kod teče Stanka Jurića, Hrvata, koji je uspeo da spase i moju sestru'''', priseća se Vukmirović.

Kaže da ne zna nikog ko je preživeo odlazak u Donju Gradinu.

''''Ko god je bio tamo, čak i ustaše, pobijeni su'''', rekao je Vukmirović novinarima.