VREME PROVEDENO PRED EKRANOM U NAJMLAĐEM UZRASTU NIJE NIMALO NAIVNO! Posledice su brojne! A JEDNA je BRUTALNA!

Umesto da ih demonizujete, bolje je integrisati ekrane u obrazovni pristup, podržavajući dete u njegovom korišćenju

Današnja deca su od malih nogu izložena digitalnom arsenalu. Tablet, kompjuter, televizija, pametni telefon... Porodice u proseku imaju ne manje od pet ekrana. Ova tehnološka revolucija, dostupna svima (ili skoro), svakako je promenila način na koji komuniciramo, konzumiramo i učimo.

Ali, zbog nedostatka dovoljnog znanja unazad, još uvek je veoma teško proceniti posledice ove promene na malu decu.

Foto: Pixabay

Poteškoće u učenju

- Koliko ja znam, ne postoje studije koje pokazuju da su mozgovi veoma male dece fiziološki modifikovani ekranima. S druge strane, znamo da je učenje pre treće godine veoma brojno i ključno za njihovu budućnost - podvlači dr Serž Tiseron.

- Sve vreme provedeno pred ekranom pre 3. godine odstupa dete od fundamentalnog učenja za njegovu budućnost - nastavlja on.

Kašnjenje u sticanju finih motoričkih veština, poteškoće u učenju jezika ili čak smanjeni kapacitet za empatiju mogu biti posledice, u nekim slučajevima, previše ekrana.

- Studije su takođe pronašle vezu između vremena provedenog pred ekranima tokom ranog detinjstva i učestalosti napada ili ponašanja u bekstvu - dodaje doktor.

Drugi radovi su pokazali da bi intenzivna upotreba ekrana u ranom detinjstvu mogla da smanji raspon pažnje. Ali za sada, ove veze ostaju krhke.

- Ove efekte je veoma teško proceniti, objašnjava doktorka. Ne možemo ljude stavljati u kaveze i izlagati ekranima, mnogo drugih faktora dolazi u obzir.
 

Foto: Shuterstock

Obrazovna funkcija

Čak i ako postoji sumnja u pogledu mogućih rizika, nije poželjno demonizovati ekrane, kako je objasnio Gregoar Borst, profesor razvojne psihologije i kognitivnih neuronauka obrazovanja.Prema istraživaču, zabrana da se deca ne izlažu ekranima pre treće godine nema opravdanje u naučnoj literaturi.

- Zaista, potrebno je ograničiti vreme ekspozicije na maksimum pre dve godine, ali ekrani su svuda i ne možemo ih ukloniti, napominje on. Hajde da ne dovodimo de facto roditelje u situaciju neuspeha tako što ćemo ih naterati da se osećaju krivim.

Zbog toga ne postoji konsenzus u naučnoj i medicinskoj zajednici o pitanju ekrana već tri godine. Ali nakon ovog uzrasta, stručnjaci se slažu da njihova upotreba mora biti integrisana u obrazovni pristup.

- Upravo to radimo sa obrocima: učimo dete da se lepo ponaša za stolom, da ceni hranu, da ne jede između obroka. Što je dete mlađe, to je zabrana veća; što više raste, to je više pratnja. Upotreba paravana od strane dece nije nekontrolisana: roditelji imaju pravu ulogu, i to od najranijeg uzrasta njihovog deteta. Ekrani se često koriste kao virtuelne dadilje, ali se mora stalno iznova ponavljati: maloj deci ne treba dozvoliti da se samoregulišu ispred ekrana, ona nisu sposobna za to - podseća Gregoar Borst.

Za naučnika nisu problem ekrani, već sadržaj kome oni daju pristup.

Sistem ''tri A''

- To je način da se zainteresujete za dete, da ponovo stvorite vezu - dodaje Gregoar Borst. Ali i da odaberete najzanimljivije igre ili video zapise prilagođene deci.

Da bi pomogao roditeljima u njihovom pristupu, dr Tiseron se oslanja na sistem „tri A“: izmena, podrška i samoregulacija učenja. Dete ne sme da „gricka“ ekrane ceo dan, mora mu se dati vremensko ograničenje i vremenski termin, nastavlja on. Pored toga, potrebno ga je pratiti u njegovom odnosu prema ekranima, posebno razgovarajući sa njim o tome šta je video ili uradio s tim.

- Čak i ako ekrani mogu da nauče decu stvarima, oni im ne daju kapacitet za naraciju, odnosno sposobnost da pričaju. Ali govoreći se uči govoriti. Konačno, jedini način da kontrolišete upotrebu ekrana je da naučite kako da ih koristite - rezimira Serž Tiseron.

Poslednji savet psihijatra: predložite detetu druge aktivnosti. Biblioteke igračaka su pune fantastičnih igara, a crtanje je takođe odlična podrška za razvoj deteta.
 

Bonus video: