SVAKA ČETVRTA PORODILJA NEĆE DA DOJI BEBU!? Lekari upozoravaju: Ishrana majčinim mlekom NEMA ZAMENU!

Kao glavni razlog navodi se da žene mahom odbijaju da doje decu iz estetskih razloga - da ne upropaste izgled grudi

Svaka četvrta porodilja u Srbiji odbija da doji svoju bebu, upozoravaju pedijatri i ginekolozi! Kao glavni razlog navodi se da žene mahom odbijaju da doje decu iz estetskih razloga (zbog izgleda grudi), iako je ishrana majčinim mlekom najzdravija za dete i razvoj njegovog imuniteta.

Ovi podaci deluju još poraznije ako se uporede sa svetskim prosekom, a naročito sa skandinavskim zemljama, gde je majčino mleko jedina hrana za čak 90 odsto beba u prvih šest meseci.

Bitnije im grudi

Naš poznati ginekolog profesorka dr Snežana Rakić potvrđuje za Informer da je tačno da je procenat žena koje doje decu u Srbiji veoma mali i da to nije dobro ni za njih ni za bebe.

- Već godinama je dojenje slaba tačka majki u Srbiji, i to iz mnogo razloga. Čim žena zatrudni, mi pričamo sa njom i objašnjavamo koliki je značaj ishrane majčinim mlekom za bebu. Koliko god da majka ima mleka, nekoliko nedelja, meseci, svaki dan je važan i svaki obrok majčinog mleka bolji je od bilo kakve veštačke dohrane. Naravno da ima žena koje jednostavno nemaju mleka ili ne mogu da doje iz medicinskih razloga i protiv toga mi ne možemo ništa. Ali činjenica je da je mnogo više onih koje neće da doje, koje ne žele ni da pokušaju, uzimaju tablete da im se zaustavi mleko odmah posle porođaja... I sve to jer 'ne žele da se muče', ali verovali ili ne, i da ne upropaste izgled svojih grudi! Često je uzaludno takve majke ubeđivati u značaj dojenja i za njih i za zdravlje deteta... - naglašava profesorka Rakić i savetuje da dojenje bebe bude što duže.

Foto: Pixabay

Da je dojenje najvažnija prirodna stvar nakon porođaja, za Informer kaže i pedijatrijski tehničar u KBC 'Dragiša Mišović' Marko Obradović.

- Dojenje je mnogo više od ishrane i veoma je važno da to sve mame znaju! To je veza između mame i bebe, prava i najvažnija povezanost koja se stvara nakon dolaska deteta na svet. Pored toga, dojenje je siguran put ka zdravlju i majke i deteta. Deca koja sisaju imaju mnogo bolje regulisan centar za sitost nego deca koja se hrane preko flašice. Ta deca su i kasnije tokom života zaštićenija od razvijanja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, gojaznosti... Moram istaći i da je za majčino zdravlje sisanje korisno, jer kada doji, žena ima veću zaštitu od malignih oboljenja dojke, materice - objašnjava Obradović i dodaje:

- S druge strane, sam čin dojenja je mnogo lakši i praktičniji, štedi se vreme, ali i novac, jer se ne kupuje mleko u prahu. Zato je moj savet svim budućim majkama da budu istrajne i uporne, da idu pre porođaja na radionice, edukacije. Svaka žena ima mleko i ono počinje da se javlja već u četvrtom mesecu trudnoće. Bitno je samo da savladate tehniku...

Važna je podrška

Dr Ljiljana Stanković, neonatolog i nacionalni koordinator Programa podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta, smatra da je uzrok ove poražavajuće statistike nedovoljna podrška majkama!

- U ovom brzom načinu života zaboravili smo na mnoge osnovne životne važnosti. Kada se žena porodi, trebaju joj razumevanje, podrška i pomoć partnera, porodice, društva. Porodice nisu više velike i mnogobrojne kao nekad, pa izostaju saveti i pomoć rodbine. Zato se buduće mame najviše informišu na internetu ili od svojih drugarica. Kada se mama suoči sa prvim problemom tokom dojenja (bolovima u grudima, slabim dotokom mleka), ona neće ni da se potrudi da reši problem, da pozove lekara, isproba razne tehnike, već se brže-bolje prebaci na veštačku ishranu, tj. mleko u prahu. Onda dolazimo do toga da se majci smanjuje lučenje mleka i dolazi do obustavljanja laktacije - upozorava naša sagovornica.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.