Otac je pozvao majku i rekao da imamo samo sat vremena da spakujemo stvari... Nas sedmoro u "Fići"... POTRESNA ISPOVEST SANJE VULIĆ, DEVOJČICE IZ KOLONE, PROGNANE U "OLUJI"

Na Danu sećanja na sve prognane i stradale u oružanoj operaciji "Oluja" prisutnima u Novom Sadu obratila se i Sanja Vulić iz Dvora na Uni

Vulić je rekla da je i ona dete iz kolone i podelila potresnu ispovest i sećanje na zločinačku akciju "Oluja" sa ogromnim brojem okupljenih građana.

- Poštovani, u ovom tužnom danu, moja osećanja su pomešana. Tuga i bol za rodnim krajem i dalje su prisutna. Međutim, danas ovde osećam i veliku čast prema gospodinu Vučiću i svima vama narode. Hvala šta ste došli. Ja se zovem Sanja Vulić, iz Dvora na Uni i ja sam dete iz kolone. Mora najranija sećanja su iz momenta kad počinje maltretiranje Srba koji su tad bili većinski narod u Dvoru na Uni. Plašeći se da ne doživimo sudbinu njegovog deda Laze koji je ubijen 1945. snajperom, otac nas je poslao u šumu. Potom smo doneli odluku da se vratimo i borimo se za naše ognjište. Nismo nikoga uvredili, učinili ništa nažao. Dolaskom tamo, dočekuje nas isto. Zvuk topova, bombardovana rafinerija u Sisku, pucnji. Dolazi taj 4. avgust 1995. godine. Otac rano ujutru telefonom obaveštava majku da ima sat vremena da spakuje stvari i da će doći komšinica "Fićom" da nas odveze do Banjaluke. Komšinica nije čak ni vozač, nas sedmoro u autu. Krećemo put Banjaluke. Tog momenta ne znamo ništa ni o ocu, baki, prabaki. Znamo samo da su krenuli kolonom. Sećam se samo dok sam čekala i gledala u nepreglednu kolonu traktora, automobila i motokultivatora. Tek četvrtog dana stiže otac. Nas 12 u vozu dobijamo mesto za sedmoro. Otac ostaje u koloni. Puno poznatih lica u koloni, mojih vršnjaka, koji su morali voziti traktore, verujte, neki nisu znali ni bicikle voziti. Prošlo je 27 godina. U međuvremenu, Srbija nas je prihvatila, školovala i zaposlila. Ja nisam rođena u Srbiji, ali Srbiju smatram svojom zemljom, Novi Sad mojim gradom. Ponosna sam na ljude koji danas vode Srbiju i vidim svetlu budućnost mojoj deci. Bitno je da se ovaj dan nikad ne zaboravi - rekla je Sanja Vulić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Svi komentari

Alek

pre 3 godine

Decu ne treba nikome oprostiti......Hrvatska se mora pokajati

0 2 Odgovori

Ana

pre 3 godine

I, npr.kada ustase procitaju ovo, sta misle, da li mogu mirno da spavaju!

0 0 Odgovori

Ana

pre 3 godine

Sat vremena su imali da ponesu nabitnije i ostave svoje domove zauvek. To bi i odneli da uz put nisu gledali spaljene kuće, stradale ljude i izbezumljene poglede ljudi. Zato Srbija pamti Oluju i nevine žrtve.

0 0 Odgovori

Eva

pre 3 godine

Njene reči paraju srca.. Ne mogu ni da zamislim koliko je trauma dozivela kao devojcica sa 12 godina, i jos puno tadasnjih njenih vrsnjaka. Zalost i tuga. Ne ponovilo se!

0 0 Odgovori

Julija

pre 3 godine

Čuti ovakve užasne stvari koje su činjene nad srpskim narodom. Srce da ti se pocepa od muke koja je zadesila narod.

0 0 Odgovori

Gvozden

pre 3 godine

Jedna od mnogobrojnih teških sudbina prognanih Srba pred počasti Oluje.

0 0 Odgovori

Kasija

pre 3 godine

Zaista je opisala iz najdubljeg secanja sta se zbivalo tog dana. Ne ponovilo se nikada i nikome!

0 0 Odgovori

zola

pre 3 godine

Potresna ispovest.

0 0 Odgovori

Helena

pre 3 godine

Svaki Srbin gde god, moja je krv i moja je bol. Saosecam najjace sa svim stradalima i prognanima, pamtimo, da se nikada ni jednom narodu ne desi Oluja, Jasenovac, Sisak....

0 0 Odgovori

Ognjen

pre 3 godine

Oluja je pogrom nedužnog naroda sa vekovnih ognjišta i iz krila zavičaja.

0 0 Odgovori

Bilja

pre 3 godine

Tesko je prisecati se ovih teskih trenutaka ali je jako potrebno i vazno za buducnost nas Srba da se vide nikada ne ponovi ovako nesto.

0 0 Odgovori

Sanjica

pre 3 godine

Za Sanju Vulic koja je tada bila devojcica je ovo bilo traumaticno iskustvo

0 0 Odgovori

Jasna

pre 3 godine

Jeziva ispovest, koja ledi krv u venama, zaista potresno i tužno.

0 0 Odgovori

Sava

pre 3 godine

Hrvatska je u Oluji proterala svoje građane samo zato što ne pripadaju njihovom miljeu kako neko treba da se krsti, u kog boga da veruje i kom narodu da pripada.

0 0 Odgovori

Mića

pre 3 godine

Strašna sudbina je zadesila srpski narod 4.8.1995. godine, mnogo je stradalih koje ne smemo nikad zaboraviti već večno spominjati.

0 0 Odgovori

Joca

pre 3 godine

Bol za rodnim krajem uvek će biti prisutna kod onih koji su preživeli Oluju.

0 0 Odgovori

Aleks

pre 3 godine

Veoma je tesko i tuzno kada moras pod pritiskom i pod moranjem da napustis svoj dom gde si rodjen.

0 0 Odgovori

Zare

pre 3 godine

Svima koji su slusali ispovest Sanje Vulic su krenule suze

0 0 Odgovori

Lela

pre 3 godine

Hrvatska je posle neuspelog unijaćenja Srba odlučila da Srbe protera u Oluji jer nisu po njihovoj meri i kalupu.

0 0 Odgovori

Nekica

pre 3 godine

Nakon toliko godina smemo da govorimo jasno i javno o istini, a to je da smo kao narod stradali od ustasa! Da se ne ponovi nikada vise!

0 0 Odgovori

Zarko

pre 3 godine

Ovo je za tada jednu devojcicu iz kolone bilo jako tesko iskustvo i puno trauma

0 0 Odgovori

Zoks

pre 3 godine

Nikada ne treba zaboraviti stradanje srpskog naroda u ustaškoj operaciji Oluja.

0 0 Odgovori

Lola

pre 3 godine

Srbija je pružila spas i utehu prognanim Srbima iz Hrvatske koji su bežali pred pogromom iz svojih domova.

0 0 Odgovori

Mila

pre 3 godine

Sanja, kao i svi ostali iz kolone će uvek pamtiti kolonu iz 4. avgusta 1995. godine. Pamti i Srbija i svi Srbi i nikada nećemo zaboraviti sve naše žrtve koje su tada stradale i sve prognane ljude.

0 0 Odgovori

Igor

pre 3 godine

Ima jako tuznih prica sa ratista jedna je i ova koju je Sanja ispricala. Verujem da ce smoci snage da nastavi jer moramo dalje i ne smemo da se delimo i svadjamo, jedino sloga nas moze spasiti. Drago mi je sto podrzava naseg predsednika zajedno mozemo jace i bolje.

0 0 Odgovori

Popov

pre 3 godine

Jako tesko mi je bilo slusati ovu ispovest Sanje Vulic i ne pustiti suzu

0 0 Odgovori

Mila

pre 3 godine

Mnogo ljudi je ostalo bez doma. Mnogo je tužna naša istorija.

0 0 Odgovori

Maja

pre 3 godine

Pretuzna prica koja izaziva toliko boli, tuge i empatije u svakom od nas da zaista nikada se ne mogu te slike kolone ljudi koji odlaze i napustaju sve u svom zivotu zaboraviti, deca, ljudi koji vode decu i svoje kucne ljubimce, ljude koji su izasli iz svojih kuca sa kesom.

0 0 Odgovori

Elena

pre 3 godine

Svaka priča je potresna na svoj način, i svaka zaslužuje sećanje, zato je važno to što je Vučić inicirao da se svake godine obeležava Dan sećanja.

0 0 Odgovori

Djole

pre 3 godine

Kako je sve to moglo da bude drugačije, samo kada Ustaše ne bi bili Ustaše.

0 0 Odgovori

Djole

pre 3 godine

Mnogo je srpke dece tada stradalo, a Ustaše i još mnogi pored njih se ponose time.

0 0 Odgovori

Ivana

pre 3 godine

Sve ispovesti , ljudi iz kolone su potresne!

0 0 Odgovori

RN

pre 3 godine

Ovo mora da se pamti, da se ne zaboravi i nikad ne ponovi.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari