MAGLA U GLAVI, BOLOVI U ZGLOBOVIMA... Kod trećine ljudi koji su bili zaraženi javlja se PRODUŽENI KOVID, a na ove simtome se NAJČEŠĆE ŽALE!

Širom sveta hiljade pacijenata koji pate od postkovid simptoma apeluju na vlade država za više pomoći zbog produženih simptoma kovid infekcije. Neke studije pokazuju da "dugi kovid" pogađa oko 30 odsto ljudi koji su preležali infekciju

Infektolog prof. dr Vilijam Šafner sa Vanderbilt univerziteta u Nešvilu u Tenesiju kaže za Euronews da je produženi kovid problem za veliki broj ljudi, ali i za zdravstveni sistem.

- Neke studije pokazuju da 30 odsto ljudi koji su se oporavili od akutnog kovida imaju i dalje simptome. Nekada su oni umereni, nekada vrlo složeni i traju duže od tri meseca posle izlečenja. To je problem za veliki broj ljudi, ali je problem i za zdravstveni sistem. U mom medicinskom centru, ali i drugim, uspostavili smo specijalizovane klinike za dugi kovid kako bismo radili sa tim pacijentima - rekao je Šafner.

Navodi da je tim pacijentima potreban čitav spektar pomoći, da je kod svakog pacijenta individualno, te je potrebno da se u njihovo lečenje uključi tim različitih specijalista.

- Neki od njih imaju simptome koje nazivamo umerenim, poput gubitka čula ukusa i mirisa što vremenom ide na bolje. Neki ljudi imaju fizičke posledice poput stalnog bola u zglobovima i mišićima, zatim osećaj kratkog daha, a postoje i ljudi koji imaju problema sa koncentracijom. Zato nam je potrebna čitava paleta specijalista koja radi sa njima kako bi se nosili sa tim simptomima na duži rok - pojasnio je Šafner.

Nove terapije

Tokom lečenja pacijenata sa produženim kovidom uporedo se rade i studije gde lekari pokušavaju da utvrde kako virus izaziva ovakve tegobe kod pacijenata i da li bi to moglo da se prevenira.

Upitan da li će biti potrebni novi tretmani za lečenje produženog kovida Šafner navodi da su tretmani sve napredniji, a da je moguće da će biti i novih terapija.

- Moguće je da će biti i sasvim novih terapija koje se tek razvijaju. Pružamo pacijentima i psihološku terapiju, ali i blage vežbe - naveo je on.

Foto: Fotoilustracija

Ističe da je psihološka podrška veoma važna jer je pacijentima veoma teško, bili su funkcionalni ljudi pre nego što su se zarazili kovidom.

- Ako ne možete da se skoncentrišete na sistematski način, vrlo je teško da funkvcionišete u bilo kom poslu, profesionalnom okruženju - naveo je on.

Situacija u Srbiji

I u Srbiji je slična situacija. Korona je kod nekih pacijenata ostavila trajne posledice na zdravlje te su u pojedinim kliničkim centrima, kao što su KC Srbija, Bežanijska kosa otvorene ambulante za pacijente sa postkovid sindromom.

I u svim ostalim centrima, posebno onima koji su bili u kovid sistemu, pacijenti koji su bolovali od kovida 19 dolaze na kontrolu. U ambulantnom delu KBC Zvezdara više od polovine pacijenata su pacijenti koji se javljaju na kontrolu posle kovida.

Osim na krvnim sudovima korona može da ostavi i ozbiljne posledice na plućima. Pulmolog KBC Zvezdara dr Nataša Petrović Stanojević rekla je nedavno za Euronews Srbija da imaju pacijenata sa poskovid fibrozu pluća.

Širom sveta hiljade pacijenata koji pate od postkovid simptoma apeluju na vlade država za više pomoći zbog produženih simptoma kovid infekcije. Neke studije pokazuju da "dugi kovid" pogađa oko 30 odsto ljudi koji su preležali infekciju.

Foto: Informer

Bolovi u zglobovima, magla u glavi

Osim tromboze i promena na plućima korona može ostaviti neurološke posledice, ali i promene na zglobovima. Petrović je navela da im se javljaju pacijenti koji imaju "Brain fog" ili "maglu u glavi", ne mogu da se koncentrišu, žale se ne mogu ni da odgledaju film, ne mogu da čitaju knjigu, ne mogu da uče, imaju teški poremećaj spavanja.

- Sve su to pacijenti kod kojih je period oporavka završen, a posledice na organima su ostale - navela je ona.

Postkovid sindrom se najčešće javlja kod pacijenata koji su imali teži oblik kovida, lečeni su u jedinicama intenzivne nege, bili na visokim protocima kiseonika.

Bonus video:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.