OTAC LOGORA JASENOVAC JE ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ! Dragoslav Bokan o uzroku svih naših stradanja!

Predsednik Instituta za nacionalnu strategiju i reditelj Dragoslav Bokan do detalja je objasnio zašto je kralj Aleksandar Karađorđević zapravo kriv za nastanak zloglasnog ustaškog logora Jasenovac

Retki su slučajevi u svetskoj istoriji da revolucija krene odozgo i da državni udar bude izvršen od vladara. Ne protiv vladara, već od strane samog vladara protiv sopstvenog naroda.

Taj jedinstveni slučaj dogodio se 1. decembra 1918. godine kada je regent Aleksandar Karađorđević novokomponovanu braću nametnutu Srbima proglasio suvlasnicima nekadašnje srpske kraljevine. Naime, u tom trenutku je Kraljevina Srbija postala jedna novokomponovana tvorevina - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca - koja je samo čekala da se raspadne, što će joj se i dogoditi, i to u krvi i u najstrašnijem vojničkom porazu u istoriji srpskog naroda.

Jugoslavija umesto Srbije, fatalna greška

Umesto stvaranja države Srbije Aleksandar Karađorđević je stvorio zemlju Jugoslaviju, a u njoj 1939. godine banovinu Hrvatsku. Sve su banovine imale imena po rekama: Dravska, Dunavska, Zetska, ali je samo Hrvatima dopušten naziv 'Hrvatska banovina'. I upravo u toj banovini formirane su Mačekove jedinice, i prvo što su uradile bilo je da obore kip Kralja Petra Prvog oslobodioca, koji je tako oboren pune dve godine ležao na zemlji u Zagrebu. Ta preimenovana banovina Hrvatska nije ništa drugo nego Nezavisna Država Hrvatska (NDH), u kojoj će se kasnije kasapiti Srbi.

Aleksandar Karađorđević i ostala politička vrhuška toga doba je u srpsku istoriju sa Karađorđem, Stevanom Sinđelićem, Hajduk Veljkom, Markom Kraljevićem umešala Velog Jožu, Matiju Gupca i još neke čudne likove... To je bio momenat kada je Slavko Kvaternik, budući maršal (NDH), čovek koji je proglasio NDH, dobio bele orlove sa mačevima, kada je Stepinac uz pomoć regenta Aleksandra postao prvi čovek Katoličke crkve u Hrvatskoj, kada su Hrvati izbegli da plate ratnu odštetu, na koju su bili osuđeni odredbama Versajskog ugovora...

To je bio momenat kada skoro niko od hrvatskih vojnika u austrougarskoj vojsci nije kažnjen, osim dvojice ili trojice, što je više nego mizerno u odnosu na bezbroj zločina koje su počinili nad srpskim narodom u Mačvi i na drugim mestima... To je bio momenat kada su oficiri autrougarske vojske ušli u Vojsku Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca i dobili čin više, unapređenje, dok su srpski oficiri ostali na svojim činovima i bili prinuđeni da budu podređeni onima koje su porazili u Velikom ratu.

To je bio momenat kada su srpski siročići i srpski vojni invalidi, a njih je bilo oko pola miliona, ostali nezbrinuti i zavisili su od nekakve prosjačke crkavice od koje su mogli samo da prežive, dok su se sinovi austrougarskih poslovnih ljudi, njihovih političara, veleposlednika i oficira baškarili po Dedinju i Topčideru, u Beogradu, glavnom gradu ne Srbije nego neke veštačke kraljevine, pa onda neke Jugoslavije... Odjednom je jugoslovenstvo postala jedna forma koja je zamenila srpstvo, a hrvatstvo i slovenstvo je višestruko unapređeno i ojačalo.

Foto: Fotoilustracija

Kada je krenulo to popuštanje pred zahtevima Hrvata i Slovenaca, koji su ismevali srpske žrtve, Srbija je nemoćno gledala u njih ne mogavši ništa da uradi, s obzirom na to da su regent Aleksandar i njegovi savetnici, ali nažalost i veliki deo srpskih intelektualaca, bili na strani te užasne 'travestije' kojom je promenjen pol Srbiji i kojom smo mi postali neka vrsta transrodnog jugoslovenskog čudovišta. To čudovište je posle Drugog svetskog rata još više ojačalo time što smo na čelu države imali pravog pravcatog Hrvata koji je pucao na Srbe na Ceru i Kolubari i koji se otvoreno izjašnjavao protiv Srba i srpskog interesa sve do kraja, sve do svoje smrti.

A nakon svega toga mi smo došli u neki vrstu 'meke vlasti', polusocijalističke, pa onda tranzicione, i tek od skoro smo se oslobodili tog živog blata i postali Srbija koja razmišlja srpski i koja veruje u svoju otadžbinu, a ne u neku nakaznu tvorevinu koja je i uzrokovala taj strašni Jasenovac.

Da, zato i kažem da je Aleksandar Karađorđević otac Jasenovca, jer da nije bilo njega, da nije bilo njegovog poteza koji je potpisao, koji je svojom voljom napravio zato što je u tome samo video dobitak za sebe i za svoju porodičnu dinastiju, nikada se logori smrti u Jasenovcu, u kojima je naš narod teško stradao, i to nekažnjeno stradao, do dana današnjeg ne bi desili!

Žrtve 20. veka

Regent Aleksandar je veštačkim ujedinjenjen Srba, Hrvata i Slovenaca uništio srpski identitet, doveo Srbiju na rub opstanka, pripremio teren za formiranje logora Jasenovac i Nezavisne Države Hrvatske, čime je srpski narod doveo u poziciju najveće žrtve čitavog 20. veka, i to na način koji ni dan-danas nije priznat u svetu, jer se Jasenovac ne pominje nigde, čak ni kada se nabrajaju veliki logori, ni kada se govori o genocidu na Balkanu.

Foto: wikipedia/pink.rs

Jasenovac se sada smatra nekim novim izrazom tobože 'velikosrpske agresivne prirode i srpskog šovinizma', za razliku od mesta na kojima su stradali ubice, krvnici i dželati srpskog naroda, kao što su Blajburg i Srebrenica, i od kojih su naši neprijatelji uspeli da naprave svetski brend.

Otac svega toga, uzročnik svega toga, onaj koji je to omogućio je najveći jugoslovenski revolucionar i antisrpski jurišnik, koji je, nažalost, bio unuk kralja Nikole Petrovića i Karađorđev praunuk, Aleksandar Karađorđević.