PLATA LEKARA OPŠTE PRAKSE BIĆE 2.500 EVRA?! Doktorka Grujičić otkrila na kom modelu se radi: Ugledamo se na Severnu Makedoniju!

Ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić pravi plan po kome bi lekar opšte prakse imao platu 2.500 evra, kao što je to slučaj u Severnoj Makedoniji. Suština priče se opet svodi na porodičnog lekara, ali u ove dve i po hiljade evra ima i ono međutim...

- Hajte da napravimo takvu formulu za zaradu za lekare opšte prakse da bude kao u Makedoniji, gde jedan ima dve i po hiljade evra platu - rekla je Grujičićeva za Evronjuz i ponovo objasnila da je za sistem primarne zdravstvene zaštite zasnovan na porodičnom lekaru, tj. grupama od po tri, četiri lekara opšte prakse po kvartovima, ali i navela da "doktor koji radi na selu možda treba da ima veću platu nego onaj koji radi gde mu je specijalista na izvol'te, jer je odgovornost veća".

Osnovna plata doktora medicine (koji nema specijalizaciju pa radi kao lekar opšte prakse) u Srbiji je 95.890 dinara (bez korektivnog koeficijenta) ili ti oko 820 evra. Svaki pacijent treba da ima izabranog lekara opšte prakse, a doktori u gradovima imaju i po dve hiljade, pa i više pacijenata koji su ih izabrali. Ministarka Grujičić je već najavila da bi 2023. trebalo da krene pilot-projekat porodičnog lekara u jednoj ruralno i jednoj gradskoj sredini u saradnji sa Svetskom bankom.

Dr Venko Filipče, donedavni ministar zdravlja Severne Makedonije, neurohirurg koji je specijalizirao upravo kod prof. Grujičić i koji sada radi u Kliničkom centru u Skoplju, za Kurir kaže da su još pre 15 godina na neki način odvojili primarno zdravstvo od javnog sistema i stvorili kombinaciju privatnog i javnog sektora u čijem sedištu je zapravo porodični lekar. Naziv mu je matični lekar i radi po principu kaptacije - koliko stalnih pacijenata ima, toliko i zarađuje.

- Pokrenuli smo specijalizaciju za matičnog lekara, koji može biti matični doktor familijarne medicine ili matični pedijatar ili matični ginekolog. Naravno, može biti i lekar opšte prakse, ali to su uglavnom stariji doktori, koji imaju između 50 i 60 godina. Sada mladi idu na specijalizaciju za matičnog doktora, niko ne ostaje samo lekar opšte prakse. Matični doktor ima svoju privatnu ordinaciju i kod njega idu ljudi koji žive u okolini, kojima je izabrani lekar. Lekari familijarne medicine sposobni su da odgovore na što više zahteva pacijentu na primarnom nivou, kako bi se manje išlo u bolnice - kaže dr Filipče i dodaje da ti doktori vode hronične pacijente (pluća, srce...), rade akutne respiratorne infekcije, sve preglede za druge organske sisteme, rade dijagnostiku, ultrazvuk ako imaju sertifikat i ako su ih za to obučili gastroenteropatolozi...

Foto: Tanjug

Plata lekara matične medicine je po pacijentu.

- Doktor dobija 60 denara plate po pacijentu koji je kod njega registrovan, što je zapravo jedan evro. Niko nema manje od 1.000 pacijenata jer im se to ne isplati. Ima onih koji imaju i više od 3.000 pacijenata, pa mesečno od Fonda, odnosno države dobiju i više od 3.000 evra. Prosek je 1.200 do 2.000 pacijenata. Svaki doktor ima svoju ordinaciju, jer država tu platu isplaćuje ordinaciji, pa niko ne želi da mu vlasnik ordinacije uzima procenat od plate, tim pre što od nje mora i da plaća opremu i troškove ordinacije - objašnjava dr Filipče i dodaje da je plata lekara specijaliste koji radi u kliničkom centru između 1.300 i 2.000 evra (u Srbiji je osnovna 111.955 dinara iliti oko 950 evra bez korektivnog koeficijenta).

Ali ipak tu ne ide sve kao po loju.

- Velika je koncentracija matičnih lekara u Skoplju, a nedostatak ih je u ruralnim sredinama. Neće lekari da rade u selu pa da im daš i dva evra po pacijentu i zato ljudi iz sela idu u gradove kod doktora.

DOMOVI ZDRAVLJA - SAMO HITNA I SPECIJALISTI

Dr Filipče navodi i da su domovi zdravlja ostali u javnom zdravstvu i da je u njima hitna medicinska pomoć, dečja stomatologija i, nažalost, sve manje specijalista - oftalmologa, internista, neurologa, doktora fizikalne medicine, posebno u manjim domovima zdravlja.

- Svi specijalisti bi da rade u klinikama ili da idu u Nemačku i to je problem koji moramo da rešimo - navodi dr Filipče i dodaje da neki domovi zdravlja čak imaju i magnetne rezonance, što rasterećuje bolnice.