SVAKI TREĆI MUŠKARAC NIJE OTAC SVOJE DECE! Šokantni rezultati testova u Institutu za sudsku medicinu KC Srbije

Godišnje nam oko 90 muškaraca zatraži potvrđivanje očinstva, a za oko 30 se ispostavi da nisu biološki roditelji mališana koje gaje, kažu u Centru za DNK Instituta za sudsku medicinu. Auto-mehaničar iz Mladenovca Petar K. (45) poslednji je slučaj, koji je zbog šale komšija da deca ne liče na njega zatražio testiranje i ispostavilo se da ni sin ni ćerka nisu njegovi!

Svaki treći muškarac koji je u Srbiji uradio test očinstva sazna da nije otac svoje dece, šokantni su rezultati testiranja DNK centra pri Institutu za sudsku medicinu!

U ovoj ustanovi godišnje se obavi oko 90 testova, a nalazi pokažu da oko 30 odsto njih nisu očevi svojoj deci.

Pored državnih ustanova, DNK analize poslednjih godina rade se i u privatnim laboratorijama, pa se svake godine ukupno javi oko 450 muškaraca da provere da li su biološki očevi svojoj dece, a oko 150 njih sazna bolnu istinu da nisu! Kako saznajemo, na testiranje uglavom dolaze očevi koji sumnjaju u vernost svojih žena ili im "crv sumnje" ubaci okolina.

Sve više testiranih

- Na našem institutu godišnje se obavi oko 90 testova, a oko 30 muškaraca koji se testiraju u našoj laboratoriji dobiju rezultat koji isključuje njihovo očinstvo. Tako da se procenat isključenih očinstava kreće između 20 i 30 odsto - kaže za Informer prof. dr Oliver Stojković iz Instituta za sudsku medicinu "Milovan Milovanović".

Foto: Public

Prema njegovim rečima, rezultati testova su gotovi već za sedam do osam sati, tako da se nalaz onima koji se testiraju javlja telefonom istog dana ili najčešće sutradan.

- Za utvrđivanje očinstva dovoljni su bris, vlas kose, dečja cucla, koji se porede sa DNK materijalom oca. Cene ovih nalaza iznose oko 33.000 dinara. Rezultate uglavnom javimo putem telefona u roku od 24 sata, dok u slučaju sudskog veštačenja šaljemo preko suda. Kada se očevi testiraju za svoja dva, tri ili četiri deteta svaki uzorak se dodatno plaća po 6.600 dinara - objašnjava naš sagovornik iz DNK laboratorije.

Bolna saznanja

U ovoj poražavajućoj statistici među poslednjima se našao i Petar K. (45), auto-mehaničar iz Mladenovca koji je 15 godina živeo u ubeđenju da je biološki otac dečaka i devojčice od 14 i 12 godina. Deca kojoj je nekad menjao pelene, kupao ih, učio da hodaju i slušao njihove prve reči - deca su nekog drugog čoveka!?!

- Sa svojom suprugom sam 15 godina u braku i imamo sina i ćerku od 14 i 12 godina. Još dok su bili mali, kružile su razne priče da me je žena varala i da to nisu moja deca. Nema mušterije koja nije došla a da me to nije pitala, čak su počeli da me prozivaju i prijatelji i tražili da to proverim - započinje svoju priču Petar.

Sumnja je počela da ga izjeda zbog razuzdanosti supruge, o kojoj je saznao suviše kasno. Nije želeo da sluša tračeve komšija, koji su se ispostavili kao tačni. A onda su mu se i smejali. Petar jednostavno nije mogao da poveruje da tako nešto može da se desi.

- S vremenom sam počeo da zagledam svoju decu, jer, znate, nije vam baš svejedno kada toliko ljudi dođe sa istom pričom. Shvatio sam da deca ne liči na mene, ni fizički ni karakterno. Skupio sam snage i testirao se. Ali do poslednjeg časa verovao sam da su to ipak moja deca. Moja krv. Međutim, kada su stigli rezultati, moj život se srušio kao kula od karata. Posle 15 godina saznao sam da nisam njihov biološki otac - priča Petar.

Kako kaže, bio je u isto vreme ljut, besan, ogorčen, ali i mnogo tužan.

- Žena nije imala izbora, morala je da mi kaže istinu. Priznala je da to nisu moja deca, da su sin i ćerka u stvari deca jednog našeg bivšeg prijatelja! Čoveka koji nam je dolazio u kuću, sa kojim smo letovali, proslavljali rođendane... - priča Petar.

Iako je bio besan na suprugu misleći da je najveća laž u kojoj ga je držala godinama neoprostiva, smatrao je da deca ne zaslužuju zbog toga da pate. Voli ih i dalje kao da su njegovi najrođeniji.

- U toku je brakorazvodna parnica. Ali uprkos rezultatima DNK, sin i ćerka će zauvek biti moji.  Nismo im još rekli. Mislim da treba da znaju. Verujem da će me i posle saznanja i dalje zvati "tata" - kaže na kraju plačući Petar.