DOBRE VESTI ZA GRAĐANE! Prognoza o inflaciji obećava... Da li to znači i pad cena?

Iz Narodne banke Srbije stižu umirujuće vesti - inflacija usporava i do kraja godine trebalo bi da bude prepolovljena. Viceguvernerka Narodne banke Srbije Ana Ivković kaže da usporavanje inflacije ipak ne znači da "cene mogu u rikverc", ali najavljuje da će već sredinom sledeće godine inflacija ući u ciljani koridor. Profesorka Jelena Žarković smatra da, čak i ako se pozitivne prognoze obistine, pad inflacije od par procentnih poena neće puno značiti potrošačima.

Iz Narodne banke Srbije stižu umirujuće vesti - inflacija usporava i do kraja godine trebalo bi da bude prepolovljena. Viceguvernerka Narodne banke Srbije Ana Ivković kaže da usporavanje inflacije ipak ne znači da "cene mogu u rikverc", ali najavljuje da će već sredinom sledeće godine inflacija ući u ciljani koridor. Profesorka Jelena Žarković smatra da, čak i ako se pozitivne prognoze obistine, pad inflacije od par procentnih poena neće puno značiti potrošačima.

Inflacija je i dalje najveća globalna briga. Rastuće cene svaki četvrti građanin u svetu ocenjuje kao najveći problem današnjice. Iz Narodne banke Srbije stižu umirujuće vesti - inflacija usporava i do kraja godine trebalo bi da bude prepolovljena.

Ipak, viceguvernerka Narodne banke Srbije Ana Ivković ističe da usporavanje inflacije ne znači automatski da "cene mogu u rikverc".

- O tome smo razgovarali tokom majskog izveštaja o inflaciji, pre nekih desetak dana. Posmatramo, merimo i komuniciramo dve mere inflacije - prva je međugodišnja inflacija, ona je za 1,1 procentni poen niža u odnosu na međugodišnju inflaciju iz marta. Druga kategorija koju merimo jesu mesečne stope inflacije - objašnjava Ivkovićeva.

Naglašava da se nekoliko šokova spojilo i da smo imali prilično visoke mesečne stope rasta cena, ne samo u Srbiji, već svuda u svetu.

- Ako pogledate Srbiju, od aprila prošle godine do februara, ako izuzmemo decembar, te mesečne stope rasta su bile preko jedan odsto, uglavnom 1,5 odsto, što je prilično visoko i nije uobičajeno. U martu je bilo 0,7 odsto. Ako gledamo u narednom periodu, kada izuzmemo mesece u kojima će doći do korekcije cene električne energije i gasa, imaćemo niske mesečne stope inflacije koje će biti generator snižavanja međugodišnjih stopa inflacije - najavljuje Ivkovićeva.

Najavljuje da će već sredinom sledeće godine inflacija ući u ciljani koridor – 3 +/- 1,5 odsto.

Foto: Shuterstock/Printscreen

"Pad inflacije od par procentnih poena neće puno značiti"

Profesorka Jelena Žarković smatra da, čak i ako se pozitivne prognoze obistine, pad inflacije od par procentnih poena neće puno značiti potrošačima.

- Mislim da bi pre trebalo da se u javnosti priča o tome zašto su cene tako visoke. Mi jesmo imali prognoze da će centralna i istočna Evropa više biti pogođena inflacijom kada je sve ovo počelo, ali zašto je baš Srbija u samom vrhu - pita profesorka Žarković.

Kaže da bi faktori koji povećavaju troškove proizvođačima, posebno proizvođačima hrane, trebalo polako da popuštaju, ali da se u prodavnicama to ne vidi. Ističe da se najverovatnije radi o veoma visokom rastu profita odnosno trgovinskih marži u trgovinskim lancima.

Profesorka Žarković kaže da privatnim proizvođačima ne može da se naredi koju će cenu odrediti, ali da udruženja potrošača treba da izvrše pritisak, kao i da posla ima i za državu koja mora da proveri da li su narušena neka pravila konkurencije.

"Deo koji ide poljoprivredniku je vrlo mali"

Ana Ivković podseća da su poljoprivredni proizvođači bili suočeni sa dve suše, na šta se nadovezao rast cene energenata i hemikalija.

- U slučaju Srbije, jedna trećina cene poljoprivrednih proizvoda odnosi se na hemikalije i energente. Ako tu dodamo i sirovine, to su već dve trećine. Po osnovu tih komponenti, očekujemo da dođe do pada cena voća i povrća. Vidimo da bi u trećem tromesečju voće i povrće moglo da zabeleži pad od 10 odsto, a u četvrtom tromesečju 6,1 odsto - navodi Ivkovićeva.

Ipak, profesorka Žarković naglašava da je u strukturi cena proizvoda deo koji ide poljoprivredniku vrlo mali.

Kaže da je zato veliko pitanje koliko su zaista poskupljenja bila opravdana rastom realnih troškova proizvodnje, a koliko izazvana željom da se iskoristi trenutak i ostvare veći profiti.

"Rast zarada ne može da amortizuje rast cena i kamatnih stopa"

Ana Ivković naglašava da Narodna banka Srbije trgovinskim lancima ukazuju na problem visokih marži na koji reaguje povećanjem referentne kamatne stope.

- To smanjuje raspoloživi dohodak stanovništva, a to onda smanjuje tražnju i na kraju se vidi u nižem realnom prometu u trgovini na malo - objašnjava Ivkovićeva i ističe da se na duži rok to ne isplati.

Profesorka Žarković ističe da, u svakom slučaju, nije realan povratak u vreme pre početka inflacije i da je pad životnog standarda neminovan.

- Ni rast zarada koji je pratio inflaciju i došao početkom ove godine ne može nikako da amortizuje rast cena i kamatnih stopa - kaže Žarkovićeva.