Kardiolozi upozoravaju: U Srbiji svakog dana 140 ljudi umre od bolesti srca!

Povodom međunarodnog Dana srca, koji se obeležava 29. septembra, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u Beogradu objavio je svetske i domaće rezultate istraživanja kardiovaskularnih bolesti (KVB). Ovi rezultati su prilično alarmantni i govore da su ove bolesti i dalje vodeći uzrok umiranja, obolevanja i nesposobnosti.

Doktorka Nataša Mickovski Katalina iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", kaže da od bolesti sistema krvotoka umrlo je 20 miliona osoba širom sveta

- Kardiovaskularne bolesti i njihovi faktori rizika (nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, pušenje itd.) su vodeći javnozdravstveni problem u svetu. Najučestalije su među nezaraznim bolestima i vodeći su uzrok umiranja, obolevanja i nesposobnosti - kaže dr Mickovski Katalina.

Globalno opterećenje bolestima srca i krvnih sudova je od 2001-2019. godine poraslo sa 12,2 procenta na 15,5 posto, dok se ovo opterećenje u zemljama Evrope, smanjilo sa 26,3 na 23,9 odsto.

- U Srbiji, u istom periodu, opterećenje bolestima srca i krvnih sudova zabeležilo je porast sa 31,9 na 32,4 odsto - ističe Mickovski Katalina. U 2022, od bolesti sistema krvotoka umrlo je oko 20 miliona osoba širom sveta, to čini 31 odsto umrlih u strukturi svih uzroka smrti - ističe dr Mickovski Katalina.

U Srbiji svaka peta umrla osoba od KVB nije doživela 70.godinu

U Srbiji, tokom 2022, svaka peta umrla osoba od KVB nije doživela 70. godinu, a svaka deveta nije doživela 65.

- Učešće umrlih od KVB u strukturi svih uzroka smrti među zemljama se razlikuje. Generalno je u svetu prisutan istočno-zapadni gradijent, sa višim učešćem KVB u strukturi svih uzroka smrti. Preko 75% svih smrtnih ishoda od KVB evidentira se u srednje i nisko razvijenim zemljama - napominje kardiolog.

U regionu Evrope, polovina svih smrtnih ishoda je posledica cirkulatornih bolesti.

- Poslednjih 20 godina, u strukturi svih umrlih osoba, skoro svaki drugi umrli stanovnik Srbije bio je žrtva neke od bolesti iz grupe cirkulatornih oboljenja.Tokom 2022. godine zastupnjenost KVB u strukturi svih uzoka smrti bila je najviša i iznosila je 47,3%. U našoj zelji je od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2022. godine u proseku umiralo 141 osoba dnevno, 65 osoba muškog i 76 osoba ženskog pola. Na godišnjem nivou to je 51.624 osoba, 23.695 muškaraca i 27.929 žena - priča dr Mickovski Katalina.

Foto: Shutterstock

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju.

U akutni koronarni sindrom (AKS) spadaju: akutni infarkt miokardanestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. AKS je česta i teška komplikacija ishemijskih bolesti srca i jedan je od najčešćih uzroka bola u grudima,urgentnog prijema i iznenadne srčane smrti.

U Srbiji je u 2022. godini dijagnoza AKS postavljena u proseku kod 54 slučaja dnevno, odnosno, ukupno godišnje kod 12.275 osoba muškog i kod 7.426 osoba ženskog pola. Iste godine, od posledica AKS u proseku je umiralo 13 osoba dnevno, odnosno, ukupno godišnje 2.616 muškaraca i 1.948 žena.

Svakog dana srčani udar doživele su u proseku 42 osobe

Tokom 2022. godine, u proseku svakog dana srčani udar doživele su 42 osobe,odnosno 26 muškaraca i 16 žena. Iste godine od srčanog udara je dnevno umiralo 12 osoba (7 muškaraca i 5 žena). Pre 70-te godine života umlo je skoro 40%, a pre 65-te godine života 23% obolelih od srčanog udara.

Foto: Shutterstock

KVB su preventabilne bolesti. Gotovo 80% prevremene smrtnosti i više od 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara, može da se spreči kontrolom samo tri faktora rizika, koji su povezani sa načinom života: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Preostala trećina prevremene smrtnosti može da se spreči unapređenjem sistema zdravstvene zaštite.

U cilju obeležavanja Svetskog dana srca 2023. godine, u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Beogradu 29. septembra održaće se sručni skup namenjen zdravstvenim radnicima i saradnicima. Temu skupa predstavljaju nezarazni poremećaji zdravlja, među kojima su kardiovaskularne bolesti najučestalije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.