Prvi put nakon 28 godina: Đaci iz Srbije na ekskurziji u Jasenovcu!

Stotinu beogradskih đaka i profesora na najvećem gubilištu u nacionalnoj istoriji Srba, u Jasenovcu, prvi put otkako su Srbija i Hrvatska samostalne susedne države, od 1995. godine. Oni su položili vence na svima poznati spomenik kameni „Cvet” arhitekte Bogdana Bogdanovića.

Kao neko ko je učestvovao u vođenju velikog broja ekskurzija, profesor istorije Aleksandar Markov, kaže, mora da posvedoči da se na studijskom putovanju u Jasenovac prekjuče prvi put našao u situaciji da je opšta tišina zavladala i u autobusu kad je prilazio spomen-području.

− S naše leve strane ukazao se betonski cvet posvećen žrtvama Jasenovca, a uobičajeni žamor u autobusu zamenjen je neobičnom tišinom dok smo svi bili zagledani u spomenik. Uprkos tome što u samom kompleksu nisu sačuvani autentični objekti koji bi svedočili o patnji žrtava sumanutog terora, boravak u Jasenovcu ostavio je veoma jak utisak na učenike i na profesore. To bi moglo da potvrdi tezu kako bi trenutni koncept ekskurzija trebalo menjati i možda zameniti studijskim putovanjima koja imaju stvarnu edukativnu svrhu. Poseta Jasenovcu, snažne emocije koje preplavljuju sve one koji ga posećuju, dodatno su me učvrstile i u stavu da bi Jasenovac morao da bude mesto susreta hrvatskih i srpskih učenika, mesto pomirenja i zajedničke poruke o besmislenosti rata i svih strahota koje nosi sa sobom, s jasnom porukom da nam se nikada više ne ponovi − ističe Markov.

Paljenje sveća

Đacima se obrartio episkop pakračko-slavonski Jovan u manastiru Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu, gde su učenici zapalili sveće posvećene jasenovačkim žrtvama.

- Dobro došli! Hvala vam za trud, upornost i istrajnost. Znam da ste se napatili, nastajali i načekali usput, ali niste krenuli na ferije. Jasenovac nije samo spomen-područje, ovo je svetinja, najstrašnije mesto koje je čovek izmislio i u kome se čovek poneo kao zver - obratio se episkop srpskim učenicima.

Venci sa srpskom trobojkom i ćirilicom

Prvi put u Jasenovcu je profesor Darko Radulović, koji predaje u Osmoj beogradskoj gimnaziji. On je za "Politiku" rekao da se ispostavilo da je većina gimnazijskih profesora koji su bili na ovom studijskom putovanju tak sada prvi put posetila Jasenovac.

- Ja sam Srbin iz Hrvatske. Potičem iz porodice koja pamti dramatične scene iz doba Drugog svetskog rata, moja baka je moju majku kao bebu ostavila u šumi pa se po nju vraćala... I pred smrt moja majka se živo sećala kada je sa šest godina stajala s porodicom izvedena na streljanje. I svesno i podsvesno stalno je ta napetost postojala i razumem oca koji nije želeo da se ovde vratimo da živimo. Kad smo stigli i kad sam na ovom mestu video naše đake iz dve beogradske škole, meni je, pravo da vam kažem, bilo teško. Nisam ništa očekivao, sem da uradimo ono što je naša dužnost prema ovom mestu, prema našem narodu - kaže Radulović.

On je predložio da školska grupa donese i vence, sa srpskom trobojkom i da na njoj ćirilicom piše posveta za sve žrtve Jasenovca.

- Tu su dužnost ispunila deca u ime svoje države. Nekome će zvučati da su ove reči preteške, ali meni je tako izgledalo. Kako su se ponašali učenici Osme i Zemunske gimnazije u Jasenovcu na čast je našoj zemlji i narodu. Bili su dostojanstveni. Mogu samo da im kažem hvala što su bili na nivou tamo gde treba da budu na nivou - ističe Radulović.