Pod znakom pitanja koliko je u slamaricama: Građani iz godine u godinu sve više štede

Viceguverner NBS Nikola Dragašević kaže da građani iz godine u godinu sve više štede, a ukupna štednja raste.

Prema poslednjim podacima iznosi 15,1 milijardu evra. Reč je o ukupnoj štednji u bankama u Srbiji, kaže Dragašević. Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica ukazuje da je cilj štednje da se sačuva vrednost novca... U Evropi, u proseku, sve više od 500 evra stoji u banci, u Srbiji to nije slučaj, napominje Uzelac.

Poskupljenje namirnica i energenata obeležile su i ovu godinu gotovo svuda u svetu. Jesu li nas krize naučile da štedimo, ko su štediše danas, koliko ih je, kakva je razlika između slamarice i banke - neka su od ključnih pitanja uoči Nedelje štednje.

Ekonomska kriza i inflacija ne pogađaju sve slojeve stanovništva jednako, ali čini se da su u tom periodu upravo i najizraženije dileme - da li se isplati štedeti kada se vrednost stalno menja. 

Viceguverner NBS Nikola Dragašević rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da građani iz godine u godinu sve više štede, odnosno ukupna štednja raste i ona prema poslednjim podacima iznosi 15,1 milijardu evra, reč je o ukupnoj štednji u bankama u Srbiji.

- Devizna štednja iznosi 14,1 milijardu, a sada prvi put možemo da kažemo ove godine da je dinarska štednja premašila tu protivvrednost od jedne milijarde evra, odnosno iznosi 118,4 milijarde - kaže Dragašević.

U ovoj godini dinarska štednja povećana je za 23%

Prema njegovim rečima, u ovoj godini dinarska štednja povećana je za 23%, gotovo četvrtinu je povećana u ovoj godini i to pokazuje da je i makroekonomski ambijent dobar, odnosno da ima uslova i mogućnosti za štednju, kao i da je ona isplativa.

Svetski dan štednje obeležava se 31. oktobra. "Mi u Srbiji slavimo Svetog Luku, u Americi se obeležava Noć veštica, a u svetu se obeležava taj Svetski dan štednje", rekao je Dragašević, dodajući da je Svetski dan štednje ustanovljen 1924. ustanovljen u Milanu.

Štednja u Srbiji i odnosu na druge zemlje EU

Štednja je generalno u Srbiji na niskom nivou u odnosu na neke druge zemlje Evropske unije, svega 15% BDP-a.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica kaže da se ne zna koliko je novca u kućama i u slamaricama, pa onda taj odnos bi se možda i dodatno promenio.

- Mi smo imali dosta turbulentnu bankarsku istoriju, ali poverenje u bankarski sistem se vraća i ne može da se vrati preko noći. Ove brojke dokazuju da se tu dosta stvari desilo i napredovalo, i građani veruju bankama. Međutim, i dalje postoje oni ljudi koji imaju neku brojku preko koje nose novac u banku - napominje Uzelac.

Prema njegovim rečima, ne zna se koja je ta brojka. U Evropi, recimo, u proseku sve preko 500 evra stoji u banci. U Srbiji to sigurno nije cifra, i to je ono što možda kvari tu statistiku, ali, bez obzira na to, mi imamo i stav prema štednji koji je ispravan, kaže Uzelac.

Foto: Shuterstock

Imali smo dosta izazova po pitanju ekonomskih prilika, kriza, nestašica, i ratova. I to su momenti kada se uzdržava od potrošnje zbog neizvesnosti, dodaje Uzelac. "Tako da ne znamo šta će biti narednog dana i to prouzrokuje na neki način povećanje obima štednje u bankama“, kaže Uzelac.

Da li se u uslovima visoke inflacije, niskih kamata isplati štednja

Dragašević smatra da je period visoke inflacije, odnosno povećane izvesnosti, period koji dokazuje koliko je važno štedeti.

- Jer kada redovni prihodi postanu nedovoljni za neophodne potrebe, odnosno podmirivanje neophodnih potreba, onda štednja iz nekog prethodnog perioda je upravo taj dodatni izvor prihoda koji omogućava ljudima neku normalnu potrošnju-  naveo je Dragašević.

"Sam koncept štednje je važan ne samo za pojedinca, omogućava mu da sada odloži neku potrošnju koja nije neophodna za buduću upotrebu, namerno kažem upotrebu jer ona u budućnosti ne mora biti potrošnja, može biti i investiranje u nekom periodu - nego i za ekonomiju u celini, s obzirom da ona predstavlja izvor kreditnog rasta banaka, odnosno jedan od izvora ekonomskog rasta“, objašnjava Dragašević.

Štednja u dinarima ili devizama 

"Tri puta godišnje ukazujemo na tu veću isplativost dinarske štednje. Narodna banka Srbije dva puta redovno godišnje i pred svaki Svetski dan štednje, odnosno period oko Svetskog dana štednje, ukazuje na tu veću isplativost dinarske štednje", kaže Dragašević.

Štediša koji je u prethodnoj godini stavio u banku tih reprezentativnih 100.000 dinara, bio je za oko 18 evra, odnosno nešto iznad 2.000 dinara u boljem položaju u odnosu na štedišu u devizama, odnosno u evrima, pojašnjava Dragašević.

Objašnjava da su razlozi za to makroekonomska stabilnost. "Makroekonomska i finansijska stabilnost daju dva osnovna faktora za štednju. Jedno je da ima dovoljno sredstava da bi se štedelo. To je uslov koji je preduslov svega da bi moglo da se štedi. I drugo, da je finansijski sistem dobar - odnosno da postoji poverenje štediša u taj finansijski sistem, da će njihova sredstva biti sigurna", ukazao je Dragašević.

- Druga dva faktora koja su doprinela tome su relativno više kamatne stope na dinarsku u odnosu na deviznu štednju i povoljniji poreski tretman dinarske štednje, s obzirom da se prihodi od kamata na dinare ne oporezuju, dok se prihodi od kamata na deviznu štednju oporezuju po poreskoj stopi od 15 odsto - navodi Dragašević.

Da li se bankama isplati da podstiču štednju

Dušan Uzelac kaže da je to bankama osnovni izvor finansija, jer upravo krediti koje izdaju kasnije ne bi mogli da budu plasirani bez pokrića dela te mase u štednim ulozima, depozitima.

Odgovarajući na pitanje da li bnake imaju motiv da podižu kamatne stope, Uzelac kaže da one ne razmišljaju o građanima, one razmišljaju o svom poslovanju.

"Kada njima poskupe sredstva, kada se smanje izvora iz inostranstva, odakle su dobijali povoljnija sredstva, kada novac postane skuplji, onda i one moraju da izađu pred građane i kažu: da ćemo podići kamatu i vama ćemo platiti više, jer banke treba da predoče ponudu klijentima koji imaju taj novac.“, kaže Uzelac.

I građani koji štede danas već gledaju gde mogu da plasiraju svoj novac koji bi im više doneo nego ta kamata u banci. Znači, sazrelo je za investiranje i to je nešto što se kao prvi sledeći korak iščekuje - da štediša postane i investitor na neki način, podvukao je Uzelac.

"Vi prvo morate da imate kontrolu vaših finansija, s kontrolom prelazite na upravljanje“, kaže Uzelac. Prema njegovim rečima, cilj štednje nije da se zaradi novac, već da se sačuva vrednost novca.

Foto: Fotoilustracija

 

Koncept i važnost štednje

Dragašević napominje da banke vode računa o svom poslovanju i o svom profitu, ali vode računa i o svojim klijentima izuzetno.

I Narodna banka Srbije nastoji da korisnici budu zaštićeni, jer bankarski sektor mora da bude kredibilan da bi poslovao dugoročno. Dakle, vodi se računa i o interesima deponenata i onih koji uzimaju kredite, kaže viceguverner.

Štednja treba da očuva vrednost nekih sredstava koja su stavljena sa strane. "Ne možemo sada reći inflacija je pojela deo kamata. Na primer, ako neko hoće da za 10.000 dinara sada kupi neki odevni predmet i pretpostavlja da će inflacija u narednom periodu, odnosno u narednih godinu dana biti 10 procenata. Da je kamatna stopa, koliko sada u proseku iznosi na dinarsku štednju oko pet posto, onda kaže - više mi se isplati da kupim tu sada stvar", objansio je na primeru Dragašević.

Prema njegovim rečima, tu se potpuno meša koncept i važnost štednje.

Štednja je odlaganje sadašnje potrošnje koja nije nužna za neku buduću upotrebu, investicije ili potrošnju. "Takođe, možemo da kažemo da ta stvar će možda izgubiti tokom vremena na vrednosti i onda uopšte te dve stvari nisu uporedive", rekao je on. 

Kamatne stope na štednju ispratile pooštravanje monetarnih uslova

Ono što sada imamo i treba da ukažemo jeste da su kamatne stope i na štednju ispratile pooštravanje monetarnih uslova, odnosno povećanja osnovnih kamatnih stopa", kaže viceguverner NBS.

"Na dinarsku štednju ona je od aprila 2022. godine, kada je NBS počela sa pooštravanjem svojih uslova, odnosno povećanjem referentne stope, povećana sa 1,75 na 5 procenata prosečno", zaključio je Dragašević.

Govoreći o tome da li banke izlaze sa još povoljnim uslovima, Dragašević kaže da je to nešto što je uobičajeno za svaki period oko Svetskog dana štednje, da daju neke posebne ponude, odnosno povoljnije kamatne stope.