Sve manje upisuju državne, a sve više privatne fakultete: Ispituje se drastičan pad broja studenata Univerziteta u Beogradu

Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, rekao je da je formirana radna grupa na Univerzitetu u Beogradu, koja bi trebalo da analizira drastičan pad broja studenata u poslednjim godinama.

On je komentarišući to da sve manje studenata upisuje državne fakultete, a da privatni "gomilaju indekse" izjavio:

– Svesni smo toga. Ja ne znam šta su razlozi. Sve što bih rekao moglo bi da se protumači kao neobjektivan stav. Formirana je radna grupa na univerzitetu koja bi trebalo da pripremi sastanak proširenog rektorskog kolegijuma, verovatno u februaru, gde bismo analizirali sve ove činjenice i drastičan pad broja studenata koji Beogradski univerzitet beleži poslednjih godina, da vidimo koji su zaista razlozi – rekao je prof. dr Roglić.

Broj upisanih brucoša na državnim fakultetima širom Srbije najniži je u prethodnih 10 godina. Naime, 2023. godine upisano je samo 26.957 studenata, dok ih je, primera radi, 2013. i 2014. bilo ih više od 32.000.

S druge strane, privatni fakulteti nemaju problem sa brojem upisanih studenata. Naprotiv. Evidencija RZS-a pokazuje da su najlošije prošli na upisu 2015. godine, kada su primili manje od 6.000 brucoša, ali ih sada imaju bezmalo 9.000. Državni fakulteti prošle godine upisali su 4.800 akademaca manje nego 2015. godine, a privatni 3.020 više nego te iste godine.

"Peru" diplome na master studijama?

U akademskoj i opštoj javnosti uvreženo je mišljenje da maturanti ciljano upisuju i završavaju osnovne studije na privatnim fakultetima, da bi diplome kasnije "oprali" na master i doktorskim studijama državnih fakulteta.

– Jedna od tema koje planiramo da analiziramo jeste koliki je upliv sa privatnih fakulteta na master studije državnih. Uključili smo kolege iz društveno-humanističke grupacije, medicinske, tehničko-tehnološke, jer otvorene su privatne građevina, arhitektura, farmacija, stomatologija i pokušaćemo da vidimo gde je problem. Najviše studenata odlazi na aj-ti smerove i na privatnim fakultetima, a solidan broj i na menadžmente. Pitamo se i šta znače najave da će se dovesti franšize stranih univerziteta, da li se država odriče svog univerziteta, pri čemu ni ti stranci neće imati prirodne nauke i neke fakultete koji su deficitarni, a bez kojih Srbija ne može, kao na primer Poljoprivredni ili Šumarski, koji su neophodni ovoj zemlji – razjašnjava prof. Roglić.