Veštačka inteligencija u školama: Koliko nastavnici, a koliko đaci u Srbiji koriste ChatGPT?!

Već dugi niz godina školstvo u Srbiji prate kritike da nije zanimljiva đacima, da nije dovoljno savremena, da se svodi na puku reprodukciju i ponavljanje onoga što su đaci čuli od profesora na predavanju. Može li veštačka inteligencija to da promeni?

Profesorka psihologije na Filološkom fakultetu u Beogradu Dobrinka Kuzmanović kaže da je veštačka inteligencija obeležila 2023. godinu, ali da ona još nije ušla u naše škole i da nema upliv na obrazovanje.

- Jedno empirijsko istraživanje u koje je bilo uključena polovina nastavnika informatike u osnovnim školama u Srbiji pokazalo je da ChatGPT koristi pet odsto nastavnika, a nešto veći procenat učenika izveštava o korišćenju ovog alata zasnovanog na veštačkoj inteligenciji - rekla je Kuzmanovićeva.

Kaže da je zabrinjavajuće to što je veliki procenat nastavnika zapravo skeptičan prema upotrebi tog alata i što smatraju da on ne može da doprinese unapređenju obrazovanja.

- Kompetencije nastavnika su od presudnog značaja za inkorporiranje bilo kog alata u obrazovnu praksu. Vi morate da opremite nastavnike veštinama. Danas se sve češće govori o pismenosti za veštačku inteligenciju. Oni moraju da poseduju opšta konceptualna znanja - rekla je profesorka Filozofskog fakulteta.

Foto: Printskrin RTS

Kako se veštačka inteligencija koristi u ocenjivanju

Upozorava da su ta znanja, nažalost, na niskom nivou, a da pedagogija gubi u trci sa tehnološkim razvojem. Navodi i da se postavlja pitanje da li obrazovanje uopšte treba da inkorporira sve novine iz Silicijumske doline.

- Nastavnik treba da ume da upotrebi alate veštačke inteligencije na jedan pedagoški smislen i opravdan način - rekla je Kuzmanovićeva.

To objašnjava na primerima međunarodnih testiranja i drugih istraživanja u obrazovanju gde se veštačka inteligencija koristi za takozvano adaptivno testiranje.

- To znači da se uz pomoć veštačke inteligencije prilagođava nivo težine zadataka i kognitivnih zahteva kapacitetima svakog učenika. Učenik će dobiti zadatak odgovarajuće težine u zavisnosti od toga kako je uradio prethodni zadatak - objašnjava Kuzmanovićeva.

Foto: Shutterstock

Reprodukovanje naučenog nije više dovoljno

Ako imamo eksternu memoriju ogromnog kapaciteta, ako nam je ono pri ruci u svakom trenutku, samo reprodukovanje činjenica postaje devalvirano i moramo da znamo da odemo dalje od tih činjenica.

- Da znamo šta ćemo da uradimo sa tim činjenicama, kako ćemo da procenimo njihovu verodostojnost, pouzdanost, u kontekstu veštačke inteligencije, da posedujemo tzv. podatkovnu ili pismenost u domenu podataka, algoritamsku pismenost, da znamo na koje se sve načine mogu zloupotrebiti alati veštačke inteligencije, kako to oblikuje naš svakodnevni život, našu dobrobit, uslove u kojima mi živimo danas i u budućnosti. Dakle, moramo da razvijamo veštine kritičkog promišljanja, moramo da pripremamo da oni kreiraju sopstvenu budućnost - rekla je profesorka Kuzmanović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.