Brza pruga preko Srbije biće kičma železničkog saobraćaja na Balkanu! Vesić: Snovi se ostvaruju!

Brza pruga Budimpešta – Atina, duga 1.512 kilometara, koja će najvećim delom prolaziti kroz Srbiju, biće kičma železničkog saobraćaja na Balkanu, važna za brži prevoz ljudi i roba, što će značajno doprineti daljem ekonomskom razvoju zemalja na njenoj trasi, izjavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

- Mi već imamo 76 kilometara brze pruge od Beograda do Novog Sada, do kraja godine biće završeno još 108 kilometara do Subotice. Gradićemo prugu prema Nišu i dalje ka Skoplju, a sada, zahvaljujući dogovoru Aleksandra Vučića i Kirjakosa Micotakisa, i Grčka ulazi u ovaj projekat, što znači da ćemo u narednim godinama moći brzom prugom do Soluna i Atine - rekao je Vesić za TV Prvu.

Kada je reč o izgradnji brze pruge od Beograda do Niša, Vesić je naveo da bi do kraja meseca trebalo da bude raspisan tender za nadzor na tom projektu, u maju tender za predkvalifikaciju za izvođenje radova na drugoj i trećoj deonici, a u decembru i za radove na prvoj deonici pruge.

- Pruga prema Nišu biće duga 230 kilometara, vrednost projekta je 2,75 milijardi evra, od čega je grant Evropske unije čak 610 miliona evra. Od Niša ćemo nastaviti ka Skoplju, već radimo prema Brestovcu, a sa Severnom Makedonijom potpisali smo memorandum o izgradnji još 135 kilometara pruge ka Preševu i 50 kilometara od granice do Skoplja. Radićemo zajednički da obezbedimo sredstva za tu prugu- rekao je ministar.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Dodao je da Grčka već ima prugu od Soluna do Atine, za brzine od 150 kilometara na čas, koja se rekonstruiše, a u toj zemlji će se graditi još 76 kilometara brze pruge od Soluna do granice sa Severnom Makedonijom. 

- Kada se još napravi deonica od Skoplja do Idomenija koji je na granici Severne Makedonije i Grčke imaćemo brzu prugu od Budimpešte, preko Subotice, Novog Sada, Beograda, Niša i Skoplja, do Soluna i Atine, dugu 1.512 kilometara. Ta pruga će biti kičma železničkog saobraćaja na Balkanu, ne samo za brži prevoz ljudi, već i za prevoz roba, a Srbija, Mađarska i Severna Makedonija moći će da se povežu sa lukama Pirej i Atina- naznačio je ministar Vesić.

Dodao je da je predsednik Vučić izrazio želju Srbije da zakupi deo luke Pirej, kako bi imala luku kroz koju može da izveze sve što proizvede, ali i da uveze više robe, čime postaje atraktivnija za strane investitore.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Ukazao je da je važno što je u projekat ušla i Grčka, kao zemlja članica Evropske unije, te da će tako zajednički moći da dobiju i više sredstava od Unije.
Vesić je rekao da bi već u martu u Beogradu trebalo da bude održan sastanak resornih ministara Srbije, Madjarske, Grčke i Severne Makedonije koje su na trasi pruge, kako bi se precizirali detalji projekta.

- Kada budemo imali prugu, moći ćemo do Soluna za nekoliko godina da putujemo za šest sati, komfornije, bolje i brže - rekao je Vesić.

Preneo je i da mu je grčki kolega, tokom posete Srbiji, dok su zajedno "Sokolom" putovali za Novi Sad, rekao da u Grčkoj takvih vozova – nema.

- To je politika Aleksndra Vučića, da Srbija napreduje, da u nekim segmentima budemo i bolji od drugih zemalja - podvukao je ministar Vesić.

Foto: Masha Bandjur

Dodao je da je u planu i obnova 2.000 regionalnih pruga u Srbiji, za brzine 100-120 kilometara na sat, kako bi i železnicom Srbija bila bolje povezana, što znači nove investicija, radna mesta i bolji životni standard.

- Snovi se ostvaruju. Imali smo viziju kada je Vučić doneo odluku da gradi bezu prugu. Decenijama se priča o brzoj pruzi, a on je jedini koji ju je izgradio. Drugi su želeli, ali nisu mogli ili znali, pojedini nisu ni želeli, ali Vučić je to sproveo u delo. Kada budemo završili brzu prugu kroz Srbiju, bićemo zemlja sa najviše kilometara brze pruge u ovom delu Evrope - zaključio je ministar Vesić.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.