Pre roka! Vesić: Pruga Novi Sad – Subotica biće završena do 30. jula

Ministar građevinarstva Goran Vesić najavio je da će radovi na brzoj pruzi od Novog Sada do Subotice biti završeni do 30. jula, kada je reč o kolosecima, signalizaciji i svemu što je potrebno da se vozovi kreću i dodao da će redovan saobraćaj na celoj brzoj pruzi od Beograda od Subotice početi u decembru.

Vesić je rekao za Tanjug da će deonica brze pruge između Novog Sada i Subotice biti završena u julu i da će nakon toga uslediti testiranje i tehnički prijem koji treba da se uradi tokom jeseni.

– Mi ćemo tako do kraja ove godine imati u funkciji 184 kilometara brze bruge, čime ćemo biti zemlja sa najviše kilometara brzih pruge na Zapadnom Balkanu – rekao je on.

Vesić je precizirao da će svi radovi na brzoj pruzi do Subotice biti završeni do 30. jula 2024, dodajući da pod tim misli na koloseke, signalizaciju i na ono što je potrebno da se vozovi kreću.

– Ostaće deo radova na stanicama koje su usput rade, jer mi radimo tamo 11 stanica, od čega tri nove. Ti radovi će biti potpuno završeni do novembra, odnosno kada brza pruga bude puštena u saobraćaj – rekao je ministar.

On je podsetio da je prvobitan rok za završetak brze pruge između Novog Sada i Subotice bio polovina 2025, što je zanačilo da na toj deonici redovan saobraćaj ne bi bio pre kraja te godine.

– Taj rok smo pomerili na kraj 2024, a sada smo dobili još dodatnih šest meseci, tako da možemo slobodno da kažemo da će brza pruga biti završena godinu dana pre ugovorenog roka“, rekao je Vesić.

On je naveo da kada 30. jula budu završeni svi radovi na samom koloseku, odnosno signalizaciji, holandska kompanija Ricardo, raditi tokom avgusta sertifikaciju, jer su sve brze pruge u Srbiji rađene po standardima EU.

– Onda će početkom septembra pa sve do 17. septembra, nemačka kompanija Deutsche Bahn raditi tehnički prijem pruge. Znači 15. septembra počećemo sa probama i one traju najduže tri meseca, ali možda će trajati i nešto kraće, zavisi od toga kada se ispune tehnički kapaciteti, što znači da ćemo u decembru početi sa redovnim saobraćajem – rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, kada se uspostavi redovan saobraćaj na ovoj pruzi, između Beograda i Subotice putovaće se za jedan sat i 12 minuta, što je od velikog značaja za sve građane koji žive u opštinama koje su na delu brze pruge.

Vesić je naveo da se očekuje da Mađari svoj deo pruge, u dužini od 166 kilometara, od Budimpešte do Subotice, odnosno do srpsko-mađarske granice, završe do 2026.

– To znači da bismo već tada, posle proba koje moraju da se obave, mogli da imamo brzu prugu između Beograda i Budimpešte, kojom bi se putovalo za nešto manje od tri sata, preciznije za oko dva sata i 45 minuta – kazao je ministar.

On je najavio i da 2025. godine počinju radovi na izgradnji brze pruge između Beograda i Niša, ističući da očekuje da će u narednim danima biti raspisan tender za tu prugu koja je podeljena na tri deonice.

– Prvo ćemo raspisati tender za nadzor, a potom će očekujem biti raspisan prekvalifikacioni tender za izbor kompanija koje će graditi, prvo za drugu i treću deonicu u maju ili junu, a onda za prvu deonicu u novembru – rekao je Vesić.

Ova pruga, dodaje, radi se sa Evropskom unijom i kada bude završena između Beograda i Niša putovaće se tačno 100 minuta, što je, kako kaže, sada nezamislivo.

– To će potpuno promeniti život svih ljudi u tom delu naše zemlje, jer će omogućiti da se mnogo više putuje vozovima, da se smanji kamionski i automobilski saobraćaj, a to je i suština brzih pruga, i generalno pruga – kazao je Vesić i dodao da su pruge i ekološki način prevoza, jer ne zagađaju životnu sredinu i omogućavaju veći komfor ljudima za putovanje.

Ministar je podsetio i da se sa EU već radi i 23 kilometara pruge od Niša do Brestovca, kao i da je ostalo da se uradi još 136 kilomertara pruge od Brestovca do Preševa, odnosno do granice sa Severnom Makedonijom.

– Sa delegacijom EU juče sam u Beogradu imao sastanak na kojem smo razgovarali o mogućim projektima novog plana unije i za dodatnih šest milijardi evra za razvoj Zapadnog Balkana. Mi smo, između ostalih kandidovali u ime Vlade Srbije da se finansira pruga između Brestovca i Preševa, jer tada nam ostaje još 50 km kroz Severnu Makedoniju, što će naši prijatelji iz te zemlje raditi i možemo da imamo prugu između Niša i Skoplja – kazao je Vesić Tanjugu.

On je podsetio i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa predsednikom Vlade Grčke Kirijakos Micotakisom koji je posetio našu zemlju, nedavno dogovorio da i Grčka uđe u projekat brze pruge.

– Grčka ima svoju prugu između Atine i Soluna, sada ulažu u rekonstrukciju te pruge i obavezali su se, a to ćemo potvrditi i memorandumom koji ćemo zajednički potpisati i sa mađarskim i ministrima Severne Makedonije u Narodnoj Skupštini u Beogradu, da urade svojih 76 km od Soluna do Idomenija, odnosno do grčko-severnomakedonske granice – rekao je Vesić.

To će, kako je objasnio, značiti da onda ostaje da se završi samo deo između Skoplja i Idomenija i tada bi imali brzu prugu između Atine i Budimpešte dužina preko 1.500 km koja će biti kičma Zapadnog Balkana.

– Ova brza pruga će omogućiti izlaz Zapadnog Balkana prema Zapadnoj i Srednjoj Evropi, omogućiti bolje povezivanje, bolju vezu svih nas sa lukama Pirej i Solun i bitno će uticati na ekonomski razvoj Zapadnog Balkana – zaključio je Vesić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.