Hektar zemlje kao vila na Dedinju! Vrtoglava cena oranice oborila rekord, evo u Srbiji je prodata!

Za neverovatnih 500.000 evra prodat je hektar poljoprivrednog zemljišta, što je apsolutni rekord.

Najskuplje plaćena njiva nalazi se na teritoriji grada Novog Sada, u seocetu Rumenka. Kako je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), to poljoprivredno zemljište u Rumenki prodato je u četvrtom kvartalu prošle godine za 50 evra po metru kvadratnom.

- Parcela je površine nešto manje od dva hektara, tačnije 19.970 metara kvadratnih, i za nju je plaćeno 998.500 evra. To znači da hektar košta 500.000 evra. To je najskuplja oranica koja je ikada prodata u Srbiji. Do ove prodaje najskuplji hektar plaćen je 400.000 evra, a nalazio se u Kaću kod Novog Sada - naveo je RGZ.

Vladimir Rafajlović iz poznate novosadske agencije za nekretnine za Informer navodi da je ovde verovatno reč o zemljištu za koje može da se izvrši prenamena.

- Ono se nalazi u industrijskoj zoni, a vodi se kao poljoprivredno zemljište. Ovakvo zemljište je skupo jer njemu može da se promeni namena. Poljoprivredno zemljište kome ne može da se promeni namena najskuplje je u Bačkoj. Cene skaču i u Sremu, gde je zemljište pogodno za vinogradarstvo i voćarstvo. U ovim predelima Vojvodine je najkvalitetnija zemlja, pa se cene kreću od 15.000 do 30.000 evra po hektaru. Najjeftinije zemljište je u Banatu, jer je i najgoreg kvaliteta - navodi Rafajlović.

Foto: Shutterstock

Veliko interesovanje

Naš sagovornik navodi da je interesovanje za kupovinu zemljišta veliko.

- Ponude zemljišta na tržištu je nedovoljno, a budući da je ono ograničen resurs, zainteresovanih za kupovinu je zaista mnogo - kaže ovaj menadžer agencije iz Novog Sada.

Agroekonomista Milan Prostran za Informer objašnjava da poslednji rezultati popisa pokazuju da u Srbiji ima 4,1 milion hektara raspoloživog poljoprivrednog zemljišta. U prethodnom popisu, iz 2012. godine, utvrđeno je da je bilo raspoloživo 5,4 miliona hektara, tako da je, po svoj prilici, gradnja poljoprivredi uzela skoro četvrtinu - 23,1 odsto zemlje.

- Prema podacima iz popisa, koristi se 3,26 miliona hektara, a prema prošlom popisu, koristilo se 3,44 miliona. To je 5,25 odsto manje. Smanjilo se i nekorišćeno zemljište, sada ga je 112.000 hektara. Povećala se površina prosečnog poseda. On sada iznosi 6,4, a bio je 5,4 hektara po domaćinstvu. Ovaj što je kupio hektar za 500.000 evra, ukoliko bi zemljištu promenio namenu, morao bi da na taj iznos doplati još deset puta više. U Ustavu piše da je poljoprivredno zemljište od opšteg društvenog značaja. Ono je izvor hrane i života i ko želi da mu promeni namenu, mora mnogo da plati - kaže Prostran.

Foto: Shuterstock

Svetski trend

Kako kaže, i kod, nas kao i svetu, vlada trend kupovine zemljišta.

- Bil Gejts je prošle godine kupio 250.000 hiljada hektara zemlje. Svetska populacija se povećava i ulaganje u zemljište kao neobnovljivi prirodni resurs mnogi prepoznaju kao dobru investiciju - naglašava Prostran.

Foto: Shutterstock

Naš sagovornik navodi da se sa smanjenjem slobodnog poljoprivrednog zemljišta povećava njegova cena.

- Najkvalitetnije zemljište u Srbiji nalazi se u okolini Bečeja i Srbobrana. Ima raznog zemljišta koje se prodaje - od bara, pašnjaka do utrina - kaže ovaj stručnjak.

NAJSKUPLJE PRODATE ORANICE
MESTO	CENA ZA M2	CENA HEKTAR
Novi Sad / Rumenka	50	500.000
Novi Sad/Kać	40	400.000
Dobanovci	29.9	290.900
Šabac	25	250.000
Jakovo	24.9	240.900
Futog	21	210.000
Stari Banovci	18	180.000
Ugrinovci	14	140.000

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.