Koji procenat naših građana se može pohvaliti izraženom emocionalnom inteligencijom? Psiholog rešava sve nedoumice, evo kako se možete testirati!

Svaki iskaz ili gest kojim pomažemo detetu da bolje opazi i imenuje emocije, da razume njihove uzroke i posledice i upozna različite strategije emocionalne regulacije jeste mali prilog razvoju emocionalne inteligencije, kaže psiholog dr Ana Altaras Dimitrijević.

Emocionalna inteligencija je pojam o kojem se sve više govori i ne samo u stručnim krugovima. Uviđa se da su osobe koje umeju dobro da „čitaju“ sopstvene, ali i emocije drugih ljudi mnogo psihički stabilnije i zadovoljnije svojim životom. To su ljudi koji su pomiritelji, oni za koje bi se reklo da se u „dobru ne uznesu, a u zlu ne unize“. Šta je to emocionalna inteligencija, može li ona da bude garancija psihičkog i telesnog blagostanja, objašnjava nam psiholog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Ana Altaras Dimitrijević.

Šta je emocionalna inteligencija?

Džon Mejer i Piter Salovej uveli su u psihologiju 1990. godine pojam emocionalne inteligencije. U najkraćem, prema njihovoj definiciji emocionalna inteligencija je naša sposobnost da kognitivno obrađujemo – dakle, da opažamo, pamtimo, simbolički izražavamo i logički povezujemo – informacije koje se tiču emocija.

Foto: Shutterstock

 

- Nešto konkretnije, emocionalna inteligencija bila bi naša sposobnost da tačno prepoznamo i imenujemo sopstvene/tuđe emocije, ali i da spoznamo zašto ili kada se neka emocija pojavljuje, šta mogu biti njene posledice i koji su svrsishodni načini da je regulišemo kako bismo postigli željeni ishod -  kaže za portal eKlinika psiholog prof. dr Ana Altaras Dimitrijević.

Definiciju emocionalne inteligencije prof. Altaras Dimitrijević nam slikovito objašnjava na primeru emocije besa.

- U ovom slučaju, emocionalna inteligencija značila bi da blagovremeno i ispravno primećujemo kad u nama nešto „ključa“; da umemo to da označimo kao bes; da uviđamo šta bi mogao biti uzrok tom osećanju; da možemo da predvidimo sopstveno ponašanje kada smo besni, kao i reakcije drugih na to; i najzad, da znamo kako bes može da se stiša, ako nam je stalo do toga da izbegnemo sukob ili da ne povredimo drugu osobu -  precizira Altaras Dimitrijević.

Foto: Shutterstock

 

Može li testovima da se utvrdi nivo emocionalne inteligencije?

Poznato je da se inteligencija inače meri testovima, pa smo pitali sagovornicu portala eKlinka i da je moguće testovima utvrditi nivo emocionalne inteligencije? Prof. dr Ana Altaras Dimitrijević navodi da je tokom poslednjih dvadesetak godina u psihologiji napravljen veliki pomak kada je reč o merenju emocionalne inteligencije, pa se danas bez mnogo rezerve može dati potvrdan odgovor na ovo pitanje.

- Da, postoje psihološki testovi koji nam daju relativno dobru procenu nečije emocionalne inteligencije. Moram, međutim, da naglasim da to nisu testovi gde osoba sama sebe procenjuje na stavkama tipa „Umem dobro da prepoznam šta drugi ljudi osećaju“ ili „Kada sam tužna, uvek su mi jasni razlozi za to“. Ni druge oblike inteligencije ne merimo tako što tražimo da ljudi sami procene koliko su dobri u rešavanju logičkih zadataka ili baratanju rečima, nego tako što im damo da reše neke logičke zadatke ili da rastumače neke reči. Isto je i sa emocionalnom inteligencijom: merimo je testovima gde se od ispitanika traži da tačno prepozna i imenuje emocije, te da na odgovarajućim problemskim zadacima pokaže da razume moguće uzroke, posledice i načine regulisanja emocija -  objašnjava nam Ana Altaras Dimitrijević.

Foto: Shutterstock

 

Emocionalna inteligencija i uspeh u školi, na poslu

Veruje se i da su osobe sa višom emocionalnom inteligencijom u proseku uspešnije u mnogim segmentima života, kako na poslovnom tako i na ličnom plan, a to nam potvrđuje i sagovornica portala eKlinika.

-  Emocionalno inteligentne osobe opažaju se kao saradljivije i dopadljivije, imaju bolje odnose sa članovima porodice i prijateljima nego oni manje emocionalno inteligentni. Tim koji okuplja osobe veće emocionalne inteligencije ima veće šanse za uspešnu saradnju, nego tim u kome je nivo emocionalne inteligencije nizak. Emocionalna inteligencija povezana je i sa boljim školskim uspehom, a prema nekim podacima i s uspehom na poslu - kaže Altaras Dimitrijević, ali nas i podseća da nečije ponašanje zavisi od mnogo faktora, a ne samo od inteligencije ili emocionalne inteligencije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.