Ruskinja batalila diplomu farmacije, pa se udala za Srbina: Radovanu je rodila četvoro dece, evo u kom selu žive!

Elena, Ruskinja, zaljubila se u Radovana usred ruske provincije i odlučila da svoj život provede s njim u jednom selu u Republici Srpskoj.

- Ardimskij je moje rodno selo u Rusiji, mesto gde sam rođena i provela detinjstvo. Njegovi prelepi pejzaži ostavljaju bez daha! Stanovnici se pretežno bave poljoprivredom, dok omladina radi u obližnjim gradovima - kaže Elena.

Rođena u Rusiji, živela i odrasla tamo, Elena je vodila miran i lep život, prvo na selu, a zatim u gradu Saratovu. Tokom jednog poslovnog putovanja upoznala je Radovana, Srbina iz Republike Srpske. Njen put vodio ju je ka Moskvi, bila je to sudbonosna odrednica koja joj je promenila život.

- U svom gradu nisam srela nijednog Srbina, tako da me je veliko iznenađenje čekalo već na samoj železničkoj stanici. Dok sam tražila izlaz u metrou, primetila sam nekoliko tamnokosih muškaraca koji su glasno razgovarali i smejali se. Upoznala sam svog budućeg muža u centru ogromne Rusije, u samom srcu Moskve. Na Crvenom Trgu. I nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da pronađem "Večni plamen" i ne izgubim se u ogromnom prostoru, odlučila sam da priđem tamnokosom visokom čoveku i da ga pitam za pomoć.

Radovan je došao u Moskvu kao fizički radnik. Došao je da zaradi novac, a za nju je bio samo običan stranac koji se našao tu igrom slučaja i odlučio je da joj pokaže Moskvu, njoj pravoj Ruskinji. Da želja i te kako može da postane prelepa stvarnost, uverila nas je ova iskrena žena.

Foto: Reuters

 

- Okolo su neka deca veselo sakupljala novčiće iz kruga otisnutog na asfaltu. A turisti su, jedan za drugim bacali sitan novac preko ramena. Došao je red na mene i držala sam u šaci novčić od 5 rubalja, i neverujući ali maštajući, poželela prvo što mi je palo na pamet - da se udam za ovog zgodnog čoveka kojeg sam upoznala pre pola sata.

Eleninu šašavu želju Radovan je saznao tek posle 5 - 6 godina zajedničkog braka. Kaže da joj je bilo važno da su iste vere i da su oboje pravoslavci. Bilo joj je važno da se razumeju. Doduše, za početak samo osmesima i zaljubljenim pogledima, jer, kako kaže, za nju je bilo teško da razume srpski jezik.

- Kada sam počela da učim srpski, bilo je teško savladati, pa čak i da razumem muža šta mi priča na srpskom. Zvučalo mi je čudno i podsećalo me je na provincijalni govor moje bake. Na ruskom se udaja kaže "замужем", tj. u neku ruku stati iza muža. Mi Ruskinje većinom to shvatamo bukvalno - iza muža kao iza kamenog bedema. Zato tražimo takvog bračnog druga sa kojim se osećamo bezbedno i samouvereno. A takvi su Srbi.

Elena kaže da je prvo što je zavolela kod Radovana bio taj domaćinski momenat. Po njenim standardima je lep, visok, zgodan, ali i pravi bedem, odiše muževnošću, stabilnošću. Pronašla je čoveka koji je do tada postojao samo u bajkama o muškarcima junacima, spasiocima.

Foto: Facebook printscreen

- U Rusiji muškarci uglavnom izgledaju drugačije. Svetlije su puti, nižeg su rasta od žena i ta razlika upada u oči. To je prvi veoma prijatan utisak koji srpski muškarci ostavljaju na Ruskinju. Srbi često imaju ozbiljne namere kada su u pitanju žene. Oni traže svoju ljubav i žele porodicu i decu, sa kojima će da čuvaju tradiciji i gaje krajnje pažljive odnose prema roditeljima, kao i ljubav prema deci. Srpski muškarac vodi glavnu reč, zna da "lupi šakom o sto". Međutim, rado provodi vreme sa mališanima, jako je brižan prema ćerkama. Srbima su deca najveće bogatstvo. Za njih oni ne žale ni vreme ni novac.

Nakon što su se venčali, Elena i Radovan su živeli u Moskvi 10 godina. U ljubavi se stvorilo četvero dece: Milica, Daniela, Adriana i sinčić Svetoslav. Sva deca je rođena u Moskvi.

- Iskreno, velikoj porodici nije lako živeti u metropoli od 11 miliona stanovnika. U marketima, metroima, bioskopima, svuda je bila gužva. Sve češće se u našem domu postavljalo pitanje o preseljenju u neko manje mesto, čak se provukla i želja da živemo i nekim drugačijim načinom života, pre svega mirnijim. Najednom smo odlučili da ćemo 80% stvari koje smo stekli za 10 godina zajedničkog života da damo hramu, koji će pomoći velikim porodicama sa sedmoro do dvanaestoro dece. Bilo je tu i vrlo skupocenih stvari, ali smo sigurni da su nekome dobro poslužile. Tada smo se spakovali i odlučili da se preselimo za Republiku Srpsku, odakle je moj suprug Radovan.

Tako su i uradili. Svu svoju materijalnu imovinu su dali u humanitarne svrhe i odlučili da se presele u malo srpsko selo Orašlje, nadomak Milića u Republiku Srpsku, rodno selo Radovana, njenog supruga.

Foto: Shutterstock

 

- Evo nas šestoro: muž, ja i četvoro male dece već na aerodromu, čekamo avion na relaciji Moskva - Beograd. U prtljag su stale samo neophodne stvari i nešto hrane. Naša volja za mirnijim životom i neka nova nada u nove početke. Sa aerodroma smo stigli pravo na Orašlje, selo u Republici Srpskoj. Toliko je bilo sve nepredvidljivo. Ali odlučili smo se za život na selu jer je mirnije, jer je seoski način života mnogo živopisniji. Čak je i želja naše dece da žive u zdravom okruženju i uživaju u prekrasnoj prirodi i bosanskim krajolicima, da udišu čist vazduh. Najveća prednost je što sam svesna da će deca biti zdravija, imati aktivniji život i zdravije životne navike od ljudi koji žive u gradovima. Imamo mogućnost za mentalni razvoj, nešto što je jako teško postići u velikom gradu zbog brzine života. Zato naša deca mogu odrasti s boljim fizičkim zdravljem i unutrašnjom snagom. Srećniji su, više se igraju, oslonjeni su jedni na druge, a ne na telefon i crtane filmove - ovako ruskinja objašnjava njihovu odluku da se dosele u srpsko selo.

Elena smatra da se na selu može lepše živeti od svog truda i rada, gde su svi zaposleni čitavu godinu, ali je to radno vreme koje je bez stresa, a i bez straha od otkaza.