Unakrsna paljba po alergičnima, nema spasa: Najveći problem pravi ova biljka, ali i pesak iz Sahare

Polen breze prevazišao je granične vrednosti i on je, kako kaže Mirjana Mitrović, rukovodilac grupe za monitoring alergenog polena u Agenciji za zaštitu životne sredine više od 7 puta veći u odnosu na graničnu vrednost.

Granična vrednost polena breze je 60 zrna u kubnom metru, a kako Mirjana Mitrović kaže u jednom danu je izmereno čak 444. Prema njenim rečima, pored polena breze, prisutni su i drugi poleni drveća, koji, takođe, nekim danima budu prekogranični, a počela je i trava.

Breza najveći alergeni potencijal u ovo doba godine

Podseća da breza ima najveći alergeni potencijal u ovo doba godine, odnosno među drvećem.

- Ako je granična vrednost 60, jasno je koliko je 444 preko nje, a tolika vrednost je izmerena 30. marta. Zrno breze ima najveći alergeni potencijal. Kiša ga je u nedelju, malo oborila, ali ona nastavlja da raste i sigurno će još jedno desetak dana, osim ako kiša ne padne. Pored breze, prisutni su i polen javora, graba, tise, čempresa... I oni su pojedinim danima preko graničnih vrednosti. Pojavljuju se i bukva, jasen, orah, dud, četinari i poneka trava. Tu je još i topola, hrast, vrba - navodi Mirjana Mitrović.

Unakrsna paljba: Poleni, zagađenje, pesak iz Sahare

Dodaje da u Beogradu, tačnije u Novom Beogradu, problem prave platani, gde je bilo nemoguće prebrojati koliko je bilo polenovih zrna.

- U tom smislu se razlikuju novobeogradska i stanica na Zvezdari. Tu su još i brest i vrbe, dakle još petnaestak polenovih zrna koji unakrasnim reakcijama pogoršavaju sliku. Pritom, prisutno je i zagađenje iz vazduha, pa ovaj pesak iz Sahare što je došao. Znači, izgubili smo oči da bismo prepoznali i razvrstali sve polene - kaže naša sagovornica.

Ona podseća da je za ambroziju granična vrednost 30 polenovih zrna u kubnom metru, dok je za sve ostale 60.

- Ima ljudi kao ja, koji, na primer, kada je o ambroziji reč reaguju i na 8 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. Ko nije alergičan, neće da reaguje ni na 1.000. Dešavalo se, pokazuju naši izveštaji, da nam je ambrozija 98 dana prisutna, a nije svejedno da li ste izloženi polenu 5 dana ili 20 do 30 dana u kontinuitetu, i to preko graničnim vrednostima - napominje Mirjana Mitrović.

Nema mesta gde alergični mogu da nađu spas

S obzirom na to da je u toku period cvetanja drveća, prema rečima naše sagovornice, alergični gotovo da nemaju mesto da potraže spas. Dodaje i da mi svojim aktivnostima pravimo greške i doprinosimo alergiji.

- Ljudi sade brezu u svoje, ili u dvorište nekog vrtića ili škole, umesto kajsiju ili neku drugu voćku, koja nije alergen jer se oprašuje insektima. Takođe, mi sada već moramo da reagujemo, i napravimo plan o uništavanju korova i ambrozije. Ona već krajem aprila, početkom maja treba da ima prvo košenje, a tri do četiri akcije uništavanja pre nego što korovi procvetaju, dignu u polenu, vazduhu i tako dalje - kaže Mirjana Mitrović.

Za vikend je najavljena temperatura i preko 30 stepeni, a sagovornica podseća da svaka temperatura do 30 stepeni odgovara brezi.

- Iznad 33, 34 stepena ona smanjuje svoju aktivnost, zato što biljka ima pametan organizam. Međutim, temperatura oko 30 stepeni njoj odgovara, i gde god da se ode, alergičnim ljudima neće prijati - podseća Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Simptomi alergija na polen

Crvenilo i suzenje očiju

Začepljenje i svrab u nosi

Kijanje

Kašalj

Otežano disanje

Astma

Promene na koži

Promene u probavi

Saveti za ublažavanje tegoba

tokom dana prozore držite zatvorene

ne izlazite napolje po vetrovitom vremenu

ne izlazite iz kuće u toku prepodneva, tada je najviše polena u vazduhu

često se umivajte

češće perite kosu

veš perite češće ali ga ne sušite napolju, osim uveče

istresajte posteljinu

skloniti se iz okruženja u kome raste uzročnik alergije

10 do 15 dana pre povećanja koncentracije alergena u vazduhu počnite sa terapijom

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.